Francuska predložila nove principe evrointegracija Zapadnog Balkana 1Foto:wikipedija

„Jednom kada se pregovori otvore, proces integracije se više ne bi zasnivao na otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko uzastopnih faza, koje bi formirale koherentne blokove politika i šemu koju je EU uspostavila, uzimajući u obzir specifične karakteristike svakog kandidata, gde je to prikladno“, stoji u dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid.

Francuska je u non-pejperu izrazila „nedvosmislenu“ podršku pristupanju Zapadnog Balkana, uključujući i Kosovo, a kao i do sada, vladavina prava bi bila ključni stub u procesu pregovora i to bi ostala od početka do kraja, pri čemu je finalni cilj ulazak država Zapadnog Balkana u EU.

„Vladavina prava i osnovna prava bi ostali integralni zahtev od trenutka otvaranja pregovora (…) i to bi bili kroz sve segmente procesa. Konačni cilj bi bilo puno i kompletno pristupanje“, navodi se u dokumentu.

Predvidja se da bi prelazak iz jedne faze u drugu bio detaljno izložen, a uglavnom bi se zasnivao na „stalnom, nepovratnom napretku u oblasti vladavine prava“.

Zemlje kandidati morali bi da prilagode institucionalne i administrativne sposobnosti potrebi efikasnog učešća u različitim politikama. O konačnom pristupanju bilo bi odlučeno na osnovu ispunjavanja opipljivih ciljeva ekonomske i socijalne konvergencije.

„Redosled postepenih faza treba da osigura kredibilnu ravnotežu izmedju kapaciteta kandidata da učestvuju u politikama, koristi koje kandidati očekuju od učešća u tim politikama i potrebe očuvanja integriteta EU i njenih politika“, naveo je Pariz u non-pejperu.

U predlogu je predloženo sedam faza. Prva bi bila aktivna tokom celog procesa i obuhvatala vladavinu prava, osnovna prava, pravosudje i bezbednost, sedma bi se bavila „ostalim pitanjima“, a izmedju bi bila dosadašnja pregovaračka poglavlja tematski sjedinjena u šire oblasti.

Kako je navedeno, u ranoj fazi bi zemlje kandidati mogle biti povezane s instrumentima u okviru digitalne agende, poput sporazuma o romingu, u srednjoj fazi s bankarskom unijom ili evropskim poternicama dok bi pristup jedinstvenom tržištu bio ostavljen za kraj procesa.

Francuski predlog predvidja i iznošenje detaljno razradjenog spiska uslova koje bi zemlja kandidat morala da ispuni pre nego što predje iz jedne faze pregovora u drugu, uz lako proverljive indikatore ispunjenosti kriterijuma.

Kako navodi Radio Slobodna Evropa (RSE), Francuska smatra da su duboke političke, ekonomske i socijalne transformacije, potrebne za buduće pristupanje Evropskoj uniji „prespore“, i da su nedovoljne konkretne koristi za gradjane u zemljama kandidatima za članstvo.

Zbog toga se predlaže dodatna finansijsku pomoć u pretpristupnom procesu za Zapadni Balkan što podrazumeva veće pretpristupne instrumente, ali i pristup strukturalnim fondovima koji su sada rezervisani samo za zemlje članice EU.

Poslednja stavka francuskog predloga tiče se usvajanja principa reverzibilnosti jer se smatra da bi to obezbedilo kredibilitet i podsticajnu prirodu procesa.

Pariz smatra da je taj princip potreban za rešavanje situacija u kojima država kandidat delimično ili uopšte ne ispunjava odredjene kriterijume, ili prestaje da ispunjava preuzete obaveze.

U tom slučaju, prema francuskom dokumentu, odgovor EU bio bi postepen i proporcionalan veličini i ozbiljnosti propusta, a kretao bi se od obustave finansijske pomoći pa do opšte suspenzije, u slučaju da su dovedene u pitanje osnovne vrednosti Evropske unije.

Pariz smatra da bi trebalo uspostaviti posebno upravno telo koje bi pratilo pristupni proces. Takodje, uloga Evropskog saveta bi bila ojačana postepenim uključivanjem kandidata u sektorske politike EU.

U dokumentu je od Evropske komisije zatraženo da do januara 2020. godine objavi novu metodologiju u pristupnom procesu koja bi bila primenjivana prilikom otvaranja pristupnih pregovora s kandidatima za članstvo u Uniji.

Takozvani „non-pejper“ je neformalni dokument koji se uglavnom iznosi u zatvorenim pregovorima unutar institucija EU, naročito medju članicama i ima za cilj postizanje dogovora o nekom spornom političkom pitanju.

Francuska je više puta ukazivala na neophodnost promene pristupa u pregovorima o članstvu u Uniji i otvaranje novih pregovora uslovljavala promenom metodologije. To je bio i razlog zbog kojeg je Francuska na samitu Evropske unije u oktobru blokirala otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.