"Umreti od gladi ili rizikovati smrt": Smrtonosne zamke Izraela tokom distribucije hrane Palestincima 1EPA-EFE/HAITHAM IMAD

Novi program za dostavu očajnički potrebne hrane izgladnelim Palestincima u Gazi postoji tek nekoliko dana, ali je od starta haotičan i tragičan.

Desetine Palestinaca ubijene su poslednjih dana dok su pokušavali da dođu do pomoći koju deli Gaza Humanitarna Fondacija (GHF). Ova organizacija, koju podržavaju Izrael i Sjedinjene Američke Države, zamišljena je kao zamena za UN-ov sistem distribucije pomoći u Gazi, s ciljem da odgovori na krizu gladi izazvanu višemesečnom izraelskom blokadom.

Tokom protekle nedelje, desetine hiljada Palestinaca okupljale su se na punktovima za distribuciju koje vodi GHF, nadajući se da će uspeti da dobiju jedan od ograničenog broja paketa pre nego što se zalihe istroše, piše CNN.

Palestinske vlasti i svedoci optužili su izraelske snage da su ubile desetine civila u blizini jednog od punktova za pomoć u Rafi u nedelju, ponedeljak i utorak.

U ponedeljak i utorak, izraelska vojska saopštila je da je ispalila „hice upozorenja“ prema onima koje su opisali kao „osumnjičene“ koji su se približavali vojnoj poziciji, te da istražuju izveštaje o žrtvama.

GHF je objavio da će punktovi za distribuciju pomoći biti zatvoreni danas zbog logističkih priprema kako bi se bolje upravljalo ogromnim brojem ljudi koji dolaze, kao i zbog toga što izraelska vojska treba da izvrši „pripreme na pristupnim putevima ka centrima“.

Očekuje se da će zatvaranje trajati jedan dan.

Kakva je situacija sa hranom u Gazi?

Izrael je početkom marta obustavio svu humanitarnu pomoć za Gazu, a zvaničnici vlade su naveli da im je cilj bio da primoraju Hamas da prihvati nove uslove za prekid vatre i oslobodi taoce.

Zabrana je značila da nikakve zalihe nisu ušle na teritoriju tokom 11 nedelja, što je 2,1 milion stanovnika Gaze gurnulo još dublje u krizu gladi.

Izveštaj koji je podržao UN, objavljen krajem aprila, upozorio je da je svaka peta osoba suočena s glađu, a da je čitava Pojasa Gaze na ivici gladi.

Suočen s rastućim međunarodnim pritiskom, Izrael je pre dve nedelje ublažio blokadu, dozvolivši manju količinu pomoći da uđe u Gazu, koja se distribuira kroz kanale UN-a, kao i preko Gaze Humanitarne Fondacije (GHF). Međutim, količina pomoći koja ulazi daleko je nedovoljna da zadovolji potrebe stanovništva, prema navodima palestinskih zvaničnika i međunarodnih humanitarnih organizacija.

Prvog dana isporuke GHF-a u južnoj Gazi prošlog utorka, izbila je panika – hiljade Palestinaca su pohrlile ka punktovima za preuzimanje hrane, izraelske trupe su ispalile hice upozorenja u vazduh, a američki izvođači radova koji nadgledaju lokaciju privremeno su se povukli.

Ipak, kriza gladi u Gazi traje mnogo duže od izraelske potpune blokade. Nakon napada Hamasa, Izrael je drastično ograničio količinu pomoći koja može da uđe u pojas. Čak i pre oktobra 2023, Izrael i Egipat su sprovodili delimičnu blokadu Gaze, zbog koje je, prema podacima UN-a, 63 odsto stanovništva bilo nesigurno po pitanju ishrane.

„Ono što Izrael radi u Gazi vrlo blizu je ratnom zločinu“: Da li je međunarodna zajednica spremna za „konkretne mere“ protiv izraelskih vlasti?

Šta je GHF?

GHF (Gaza Humanitarian Foundation) je privatna, neprofitna organizacija osnovana uz podršku Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, sa ciljem da preuzme isporuku pomoći u Gazi, nakon što je Izrael optužio Hamas da prisvaja deo humanitarne pomoći namenjene civilima.

GHF se oslanja na privatne vojne izvođače za obezbeđenje i ima za cilj da zameni tradicionalne metode isporuke pomoći koje su koristile humanitarne organizacije.

U utorak, organizacija je ponovo potvrdila svoju posvećenost tom mehanizmu, izjavivši da njen rad ide „punom parom“ i da je dostavila milione obroka u unapred upakovanim kutijama Palestincima.

„U operativnom okruženju složenom i nestabilnom kao što je Gaza, ovakva bezbedna, direktna i masovna isporuka pomoći je bez presedana“, navodi se u saopštenju GHF-a.

Organizacija se suočila i sa unutrašnjim potresima – njen izvršni direktor, Džejk Vud, dao je ostavku dan pre nego što je GHF počeo s radom u Gazi, a dodatni udarac stigao je kada je konsultantska kuća Boston Consulting Group potvrdila u utorak da je raskinula svoj ugovor s GHF-om.

Organizacija je u utorak imenovala evanđeoskog hrišćanskog vođu, sveštenika Džonija Mura za novog izvršnog direktora. Mure je snažan pristalica bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, više puta je posetio Belu kuću i ranije ove godine se molio nad Trampom u Ovalnoj sobi.

Mur je takođe ranije pohvalio kontroverzni Trampov predlog da SAD „preuzmu kontrolu“ nad Gazom, rekavši u februaru na mreži X: „SAD će preuzeti punu odgovornost za budućnost Gaze, dajući svima nadu i budućnost.“

Fondacija je postavila četiri „Sigurna punkta za distribuciju“ (Secure Distribution Sites) u južnoj i centralnoj Gazi, sa ciljem da nahrani oko 1,2 miliona ljudi od ukupno procenjenih 2,1 milion stanovnika Gaze. To je daleko manje u poređenju sa sistemom Ujedinjenih nacija, koji se oslanja na oko 400 punktova za pomoć raspoređenih širom Gaze.

Fondacija koordinira sa izraelskom vojskom kako bi odredila specifične rute za kretanje Palestinaca – od kojih mnogi moraju pešačiti dugim putem kroz razoreni pojas da bi došli do hrane – i objavljuje upozorenja na Fejsbuku da se ne skreće sa označenih puteva.

Međutim, nije jasno koliko ljudi je zapravo upoznato sa tim detaljnim uputstvima, niti da li su svesni da pristup jednom od centara, označenom kao SDS-01, vodi vrlo blizu pozicija Izraelskih odbrambenih snaga (IDF).

Tokom protekle tri noći, izgleda da su se Palestinci previše približili tim pozicijama, a IDF je u utorak saopštio da je otvorio vatru na ljude koji su napustili određenu rutu.

Ujedinjene nacije su ranije upozorile da bi uključenost izraelske vojske u obezbeđivanje područja oko punktova mogla obeshrabriti ljude da dođu po pomoć ili dovesti do toga da se primaoci suoče sa odmazdom.

Kako se promenila distribucija pomoći i zašto?

Pre dolaska GHF-a u Gazu, Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA) i Svetski program za hranu (WFP) bili su glavni distributeri pomoći u tom području. Osim toga, UNRWA je igrala ključnu ulogu u pružanju obrazovanja i zdravstvene zaštite.

Ali Izrael ima dugotrajno zategnut odnos sa UNRWA-om i UN-om u celini. Taj odnos se potpuno raspao nakon napada 7. oktobra.

„Rat je stigao i do nas“, kažu Rusi daleko od ukrajinske granice nakon napada dronovima

Izraelski parlament je potom zabranio UNRWA-i da deluje u zemlji, čime su humanitarni napori koje predvode UN postali izuzetno otežani.

I Izrael i SAD optužili su Hamas da krade pomoć koju distribuira UN. Hamas je te tvrdnje odbacio, a humanitarne organizacije navode da većina pomoći zaista stiže do civila.

UN je odbio da učestvuje u novoj inicijativi za pomoć Gazi, tvrdeći da GHF-ov model krši osnovne humanitarne principe. Upozorili su i da bi postavljanje prvobitnih punktova samo u južnoj i centralnoj Gazi moglo biti shvaćeno kao podrška izraelskom cilju da se severna Gaza isprazni od stanovništva.

GHF je najavio da radi na otvaranju novih punktova, uključujući i sever Gaze, ali nijedan takav punkt još nije otvoren.

Šta se dešava u poslednje vreme?

Nema dovoljno hrane za sve kojima je potrebna. Desetine hiljada Palestinaca su primorane da traže pomoć na veoma malom broju punktova – i dok je nekolicina uspela da dobije nešto pomoći, za većinu su rezultati bili katastrofalni.

Palestinske vlasti navode da je više od 60 ljudi ubijeno od strane izraelskih snaga u poslednja tri dana u blizini punkta GHF-a kod južnog grada Rafa.

Utvrditi šta se tačno desilo u svim tim incidentima je teško, jer Izrael ne dozvoljava međunarodnim medijima da uđu u Gazu.

U utorak je, prema podacima palestinskog Ministarstva zdravlja i bolnice Naser, skoro 30 ljudi ubijeno, a desetine ranjene. Izraelska vojska je saopštila da su njene snage više puta otvorile vatru nakon što su identifikovale „nekoliko osumnjičenih koji su se kretali ka njima, odstupajući od označenih pristupnih ruta“.

U ponedeljak su tri Palestinca ubijena, a desetine ranjene dok su išli po humanitarnu pomoć, saopštili su palestinski i bolnički zvaničnici. IDF je naveo da su izraelske snage ispalile hice upozorenja otprilike kilometar (oko 1.100 jardi) od punkta za distribuciju pomoći.

U nedelju su palestinsko ministarstvo zdravlja, bolnički zvaničnici i šestoro očevidaca rekli da je izraelska vojska odgovorna za pucnjavu u kojoj su, prema tvrdnjama palestinskih zvaničnika, ubijene 31 osoba.

U to vreme, izraelska vojska je saopštila da njene snage „nisu pucale na civile dok su bili u blizini ili unutar“ punktova za podelu pomoći, ali je izvor iz izraelske vojske priznao da su snage pucale ka pojedincima oko kilometar udaljenim, pre nego što je punkt otvoren.

GHF je u nedelju naveo da nije bilo pucnjave u samom centru za distribuciju pomoći niti u njegovoj neposrednoj okolini. Nakon pucnjave u utorak, organizacija je upite o incidentima u blizini punkta uputila IDF-u.

„Ovo je bila oblast daleko izvan našeg bezbednog distribucionog centra. Svesni smo tragične prirode situacije i ostajemo posvećeni obezbeđivanju bezbednosti svih civila tokom humanitarnih operacija na svim našim lokacijama“, navodi se u saopštenju GHF-a.

„Ne sadrži obaveze Izraela da okonča rat“: Kakvo primirje za Gazu nude SAD?

Kakva je bila reakcija?

Došlo je do široke međunarodne osude, naročito od strane Ujedinjenih nacija.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je u ponedeljak rekao da je „zgrožen“ izveštajima o smrtnim slučajevima i povređenima u nedelju.

„Nedopustivo je da Palestinci rizikuju svoje živote da bi došli do hrane,“ rekao je Gutereš u saopštenju, pozivajući na „hitnu i nezavisnu istragu“ o događajima i „da počinioci budu privedeni pravdi.“

Šef za ljudska prava UN, Volker Turk, izjavio je u utorak da su Palestinci suočeni sa „najtežim izborom: umreti od gladi ili rizikovati smrt pokušavajući da dođu do oskudne hrane koja se distribuira kroz militarizovani humanitarni mehanizam Izraela.“

Na mreži X, Filip Lazarini, izvršni direktor UNRWA, takođe je kritikovao novi mehanizam, rekavši: „Distribucija pomoći je postala smrtna zamka. Masovne žrtve, uključujući mnoge ranjene i ubijene među gladnim civilima zbog pucnjave jutros. Ovo su izveštaji međunarodnih medicinskih radnika na terenu.“

Šefica evropske diplomatije, Kaja Kallas, prošle nedelje je kritikovala novi mehanizam pomoći koji vodi GHF, navodeći da EU ne podržava „nikakvu vrstu privatizacije distribucije humanitarne pomoći.“

Lideri Velike Britanije, Francuske i Kanade takođe su zapretili da će preduzeti „konkretne mere“, uključujući ciljane sankcije, ako Izrael ne zaustavi svoju obnovljenu vojnu ofanzivu i nastavi da blokira ulazak pomoći u Gazu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

distribucija hranegazaIzraelPalestincismrt

Komentari


Ostali komentari (0)