Profesor sa Prinstona: Trampova administracija u sukobu sa hrišćanstvom

Papa Pije XII navodno je uzvratio: „Moj sine, Josif će to saznati kada pokuša da ode u raj“.

Nakon što je dugo bila gotovo zaboravljena, ova priča se ponovo pojavila 1980-ih, kada je papa poljskog porekla, Jovan Pavle II, postao jedna od najznačajnijih pretnji ideologiji na kojoj su se zasnivali Sovjetski Savez i njegovo satelitsko carstvo u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Režim koji je sebe nazivao „narodnom demokratijom“ nije bio ništa od toga, i kada su milioni ljudi izašli da dočekaju papu tokom njegovih poseta komunističkoj Poljskoj, to je izgledalo kao pobijanje velike laži Kremlja.

Tada su se proširile glasine da su sovjetske tajne službe stajale iza pokušaja atentata na papu 1981. godine na Trgu Svetog Petra.

Do kraja decenije, satelitsko carstvo se raspalo, a dve godine kasnije i sam Sovjetski Savez. Poslednji lider SSSR-a, Mihail Gorbačov, nije uspeo da sprovede reforme dovoljno brzo.

Iako su izazovi sa kojima se danas suočavaju Sjedinjene Američke Države znatno drugačiji, postoje upadljive paralele, ne samo u potrebi za radikalnim reformama ili temeljnim preispitivanjem političkog pravca zemlje.

Na kraju krajeva, aktuelno američko rukovodstvo očigledno je izgubljeno kada je reč o međunarodnim odnosima.

U februaru 2025. godine, predsednik Donald Tramp je tokom sastanka u Ovalnom kabinetu izgrdio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, podsmevajući mu se tvrdnjom da „nema karte“ da pobedi Rusiju.

Međutim, tačno godinu dana kasnije, SAD su ušle u rat sa Iranom koji nisu mogle da završe, dok je Ukrajina ta koja sada drži „karte“ koje su Americi potrebne – pre svega duboko znanje o tehnologijama dronova i protivdronskim taktikama.

Kao i Sovjetski Savez 1980-ih, SAD strahuju da ih ekonomski i tehnološki prestižu drugi.

Tramp stalno govori o opadanju i unutrašnjem „haosu“, a često citira „čuvenu rečenicu“ saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana da su SAD bile „mrtva zemlja“ pre nego što je on došao u Belu kuću.

Pokret MAGA obećava nacionalni preporod, ali njegova administracija je više puta podsećana koliko američka ekonomija zavisi od kineskih snabdevanja.

Zatim dolazi i duhovna kriza. U Sovjetskom Savezu ona se manifestovala kao duhovna praznina – praznina koju je mogao da ispuni poruka Jovana Pavla II – dok Amerika ima mnogo „religije“, ali one koja je često stavljena u službu agresivnog nacionalizma.

Time su posejana semena epskog sukoba između univerzalne religije i agresivno asertivne države. Prethodnik pape Lava XIV, papa Franja, u svojoj poslednjoj uskršnjoj poruci upozorio je na etnički nacionalizam, a ista poruka i dalje jasno odjekuje iz Vatikana 2026. godine.

Na Uskrs ove godine, Tramp je zahtevao da Iran otvori Ormuski moreuz, uz poruku: „ili ćete živeti u paklu – SAMO GLEDAJTE! Hvaljen neka je Alah“. Zatim je dodatno eskalirao pretnjom da će: „Cela civilizacija nestati večeras, i nikada više biti vraćena“.

Nedelju dana kasnije, Tramp je objavio AI-generisanu sliku sebe, prikazanog kao Isusa, kako stoji ispred vojnih scena i nekog čudnog demona sa rogovima.

Kasnije je tvrdio da je mislio da slika prikazuje njega kao lekara, a potom je podelio još jednu sliku na kojoj ga Isus grli.

Oluja nastala na društvenim mrežama bila je jednako predvidiva koliko i neizbežna.

Poput Jovana Pavla II, papa Lav je izbegao direktne osude, ali je jasno stavio do znanja svoj stav: „Teško onima koji manipulišu religijom i samim imenom Boga za sopstvene vojne, ekonomske i političke interese, vukući ono što je sveto u tamu i prljavštinu“.

Kao odgovor na ovu jasnu osudu Pape Lava na račun Trampove administracije i njenih zabrinjavajućih pretnji, potpredsednik Džej Di Vens, koji se nedavno preobratio u katoličanstvo, upozorio je Lava da „bude oprezan“ kada govori o teološkim pitanjima.

Naravno, hrišćanski nacionalizam – molitva za „svoju stranu“ u „pravednom ratu“ ili verovanje da je sopstveni narod Božji narod – bio je veoma prisutan kroz duga istorijska razdoblja.

On se uvek oslanjao na pogrešno shvatanje međunarodnih sukoba kao „sukoba civilizacija“, a Tramp je samo ponudio ekstremnu karikaturu tog okvira.

Ali to ne menja činjenicu da je njegova administracija u osnovi u sukobu sa hrišćanskim učenjem.

Kada se papa Lav oglasio, on je izražavao etički utemeljenu verziju globalizma, različitu od amoralnog okvira koji većina savremenih zagovornika globalizma nudi.

Njegova vizija seže barem do 1945. godine – trenutka navodne Staljinove cinične opaske o religijskoj moći.

I baš kao što je njegov poljski prethodnik kritikovao duhovnu prazninu komunizma, Lav je smatrao da ima dužnost da kritikuje hrišćanski nacionalizam i njegovo veličanje nasilja i rata.

U januaru 2004. godine, nakon invazije SAD na Irak, Jovan Pavle II je naglasio da mir nije samo moguć, već i neophodan kako bi se očuvala osnovna hrišćanska obaveza prema drugim ljudima.

Iako nije zagovarao pacifizam, pozvao je na svet uređen multilateralnim institucijama, u kojem se sila može primenjivati samo uz odobrenje međunarodnog prava.

To je bio cilj 1945. godine, kada je čovečanstvo započelo „duboku obnovu međunarodnog pravnog poretka“.

Da li je proviđenje to što je istočnoevropski papa ispravio istočnoevropsku zloupotrebu, i što sada američki papa ukazuje na američku zloupotrebu? Za sada, to zna samo Bog.

Autor je profesor istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston. Između ostalih napisao je knjigu “ Sedam krahova: ekonomske krize koje su oblikovale globalizaciju “ (Yale University Press, 2023).

Project Syndicate, 2026.

www.project-syndicate.org

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji