Bivši ambasador Turske u Srbiji o putovanju u Jerevan: Najveća prepreka tursko-jermenskom prijateljstvu je ideologija genocida koja je prodrla u samu strukturu Jermenije

Čim su naša porodica, prijatelji i poznanici čuli za ovo putovanje, reagovali su komentarima poput: „Bože dragi!“, „Da li je put u Jermeniju zaista pametan izbor?“ i „Zar niste mogli da nađete neko drugo mesto da putujete?“.

Ignorišući upozorenja, nastavili smo sa planom. Leteli smo u Jerevan i nazad sa aerodroma Sabiha Gokčen avionom kompanije Pegasus Airlines.

Sve je proteklo glatko. Obišli smo zanimljive znamenitosti prestonice Jerevana i stekli utisak o regionu posetivši nekoliko vrednih turističkih mesta udaljenih nekoliko sati vožnje.

Gospodin Samson Ozararat, diplomac čuvenog univerziteta METU, pomogao nam je u svakom pogledu i na tome smo mu duboko zahvalni. Takođe koristimo priliku da zahvalimo Gerardu Libaridijanu, bivšem savetniku predsednika, Zohrabu Mnackananu, bivšem ministru spoljnih poslova i Karenu Mirzojanu, poslednjem ministru spoljnih poslova Karabaha, na podeljenim uvidima.

Jedina neprijatnost bila je provera e-vize mog prijatelja i kolege Hasana Goguša. Bivši ambasador je na aerodromu prošao dva-tri sata neprijatnosti i zadržavanja. On je sam opisao detalje, pa bi bilo prikladnije da ih čujete ili pročitate direktno od njega.

U Jerevanu niko ne prolazi kroz crveno

Glavni grad, Jerevan, ima nešto više od milion stanovnika. Drugim rečima, više od jedne trećine stanovništva zemlje živi tamo. Trg Republike je praktično srce prestonice. Zamislite trg dvostruko veći od Taksim trga u Istanbulu, u potpunosti okružen istorijskim zgradama – sve su to elegantne i grandiozne građevine.

Naselja u krugu od 15 do 20 minuta hoda u različitim pravcima od tog trga, slično područjima između Taksima i Šišlija, imaju dobro održane, čiste i uredne zgrade i prodavnice. S druge strane, nova gradnja je u toku, a širom grada vidi se veliki broj građevinskih dizalica.

Kada sam pitao da li gradnju izvode oligarsi, rečeno mi je: „Ne, lokalni preduzetnici“. Ulice su besprekorno čiste, a ljudi strogo poštuju semafore i saobraćajne znakove, isto važi i za vozila. Na ulicama nećete videti ni opušak cigarete. Drveća ima svuda, parkovi su prostrani, a česme sa vodom su lako dostupne.

U smislu urbanog planiranja, Jerevan je nekoliko koraka ispred Istanbula. Kada sam naišao na skulpturu žene koja puši autora Fernanda Botera u zanimljivom kvartu Kaskad, iskreno sam bio pomalo iznenađen – pa čak i blago zavidan. Takva privilegija ne postoji ni u Istanbulu.

Kuće sa pogledom na Ararat su skuplje

Jerevan je okružen visokim brdima, a na jednom od njih nalazi se masivni spomenik „Majka domovina“. Oko spomenika izložena je sovjetska vojna oprema iz Drugog svetskog rata i 1960-ih – uključujući tenkove, avione i rakete, postavljene na otvorenom.

Kada se sa tog brda pogleda grad, ono što posebno upada u oči u pozadini jeste planina Ararat koja se veličanstveno uzdiže ka nebu.

To je „naša“ planina, ali se golim okom vidi iz njihove prestonice, udaljene oko 50 do 60 kilometara. Takođe mi je rečeno da su stanovi sa pogledom na Ararat skuplji i vredniji.

Ime hotela u kojem smo boravili bilo je „Hotel Ararat“. Brend najpoznatijeg jermenskog konjaka takođe nosi ime Ararat.

Možda bismo trebalo da im zabranimo korišćenje naših nacionalnih i duhovnih vrednosti – baš kao što smo oduvek kritikovali naše grčke susede zbog toga u vezi sa Severnom Makedonijom?

Turski građani i Spomenik genocida

Na drugom brdu, smeštenom među zelenilom, nalazi se „Spomenik i muzej genocida“. Ovo mesto izaziva zabrinutost i nelagodu kod svakog turskog građanina.

Jednostavno sam želeo da vidim lokaciju i formiram sopstveni stav. Zadovoljio sam se time da i spomenik i muzej posmatram iz daljine.

Kao turski diplomata koji je pre 42 godine bio meta napada ASALA-e i izgubio prijatelje i kolege u jermenskom terorizmu, nadam se da će jermenska strana razumeti zašto nisam kročio u muzej koji događaje iz 1915. prikazuje iz jedne, jermenske perspektive.

Mi smatramo da bi sve to trebalo da prouči zajednička istorijska komisija kako bi se došlo do istine. Oni tvrde da nema šta da se proučava, da su Turci jednog jutra ustali i pobili Jermene, i da to treba tako prihvatiti.

Normalizacija između naših dve zemlje ne može ići na taj način.

Po mom mišljenju, najveća prepreka tursko-jermenskom prijateljstvu jeste ideologija genocida koja je prodrla u samu strukturu ove zemlje. Spremni smo da pokažemo poštovanje prema zajedničkim bolima.

Međutim, neprihvatljivo je da nam se govori da vaša bol ne postoji ili da nas se ona ne tiče. Komšije se tako ne ponašaju.

Jermenski pršut ili kajseri pršut?

Naši prijatelji su nas savetovali: „Ne govorite turski međusobno u Jermeniji“. Takođe smo dobijali upozorenja poput: „Jermenski KGB vas sigurno prati – budite oprezni“. Naravno, ponašali smo se slobodno i nismo se uzdržavali od konverzacije na našem jeziku.

Čak smo dobili i ohrabrenje. Neki prodavci i osoblje rado su razgovarali sa nama na turskom.

Usput, moram napomenuti da su hrana i piće u Jerevanu jeftiniji nego u Istanbulu i Ankari. Nismo imali problema sa hranom: dolma, sarma, ćufte, punjene ćufte, sudžuk, pastirma, lahmadžun, uzbečki pilav i mantije – sve su to proizvodi naše zajedničke kulture i ukusa.

Sigurno sam nešto i zaboravio.

Deklaracija o nezavisnosti (1990): poslednja prepreka miru

Političku situaciju možemo sumirati ovako: poslednjih godina sa zadovoljstvom primećujemo da Jermenija ide ka miru i regionalnoj saradnji. Distanciranjem od Rusije i okretanjem Zapadu, Jermenija preduzima ispravne korake u pravom smeru.

Svi posmatramo kako premijer Pašinjan pokušava da izvuče svoju zemlju iz problema.

Kao što je poznato, mirovni sporazum sa Azerbejdžanom je parafiran. Očekuje se da će se pre potpisivanja iz Ustava Jermenije ukloniti referenca na Deklaraciju o nezavisnosti iz preambule. Veruje se da će Pašinjan to rešiti nakon izbora.

Ovo pitanje je važno i za Ankaru, jer je Turska takođe zabrinuta članom 11 iste deklaracije (detalji su dostupni u mom tekstu na T24 od 21. februara).

Dok jermenska i azerbejdžanska delegacija direktno pregovaraju o graničnim pitanjima, turske i jermenske delegacije održavaju zajedničke radne sastanke kako bi se ponovo otvorila železnica Kars–Gjumri.

Sve to ukazuje da je period tenzija i sukoba na Kavkazu ustupio mesto miru i regionalnoj saradnji.

Pašinjan verovatno pobeđuje na izborima

Izbori u Jermeniji su zakazani za jun. Stranka Građanski ugovor, koju je osnovao Pašinjan, verovatno će izaći kao pobednik izbora. Pašinjan se suočava sa tri glavne snage/rivala.

1. Dashnaksutsjun (Dašnak) stranka, koja ima korene u Gornjem Karabahu, nema realne šanse. Njen udeo u glasovima pao je na 1 do 2 procenta. To su konfrontacijski jermenski nacionalisti koji su, prema oceni, vodili zemlju u krize i katastrofe.

2. Jermenska crkva se takođe protivi Pašinjanovoj politici usmerenoj ka miru. Ona tvrdi da Pašinjan pokušava da odvoji zemlju od njene istorije. U tom smislu, ne razlikuje se mnogo od Dašnaka. Crkva je, po toj oceni, udaljena od naroda.

3. Rusija se od početka protivi vladi Pašinjana. Jermenski biznismen Samvel Karapetjan, koji je postao milijarder u Rusiji, ostaje njegov najveći rival.

Kroz stranku koju je osnovao „Snažna Jermenija“, biračima nudi atraktivna obećanja (poslovi za milion ljudi, 20.000 stambenih jedinica, popusti na lekove itd.). Njegova fotografija se često pojavljuje na bilbordima.

Jermenski birači će 7. juna birati između Evrope i Rusije

Birači u Jermeniji izaći će na izbore 7. juna i, kroz svoju slobodnu volju, odrediti budućnost zemlje. Ako žele mir, prosperitet i demokratiju, Pašinjanova stranka je pravi izbor.

Oni koji žele da Jermenija ostane u sferi uticaja Rusije, trebalo bi da glasaju za Karapetjana.

Turska je spremna da pruži ruku prijateljstva susednoj Jermeniji – koja je već inicirala mirovni sporazum sa Azerbejdžanom – kako bi se otvorile granice, uspostavili diplomatski odnosi i, ukratko, normalizovali odnosi.

Pod vođstvom Pašinjana, Jermenija će se okrenuti Evropi, uključiti u regionalnu saradnju i uspostaviti dobre odnose sa susedima. S jedne strane su Turska i evropske zemlje koje poštuju volju birača i sa distance prate izbore u Jermeniji. S druge strane je autoritarna Rusija, koja se meša u izbore širom istočne Evrope i Kavkaza i birače posmatra kao instrumente.

Izbor pripada jermenskim biračima. Neka sve ispadne na dobro.

Autor je bivši ambasador Turske u Srbiji.