„Oni kradu izbore“: Brisel odahnuo zbog poraza Orbana, ova država je sledeće bojno polje između Rusije i EU

Kao i izbori u Moldaviji prošle godine, glasanje je viđeno kao ideološko bojno polje između Kremlja i Brisela.

Orban, dugogodišnji saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, biće zamenjen Mađarom, koji je rekao da želi da popravi odnose sa EU.

„Mađarska je izabrala Evropu“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nakon objavljivanja rezultata.

Sada se, piše France 24, pažnja bloka pomera još dalje na istok, ka još jednoj bivšoj zemlji Sovjetskog Saveza za koju se smatra da pravi sličan izbor: Jermeniji.

Ali, prema mišljenju nekih posmatrača, to bi moglo imati dugoročne posledice po jermenski narod.

Korak ka Evropi

Parlamentarni izbori u Jermeniji 7. juna važni su za Evropu, jer se javno mnjenje u toj zemlji – dugo usklađeno sa Rusijom – sada okreće ka Briselu.

Iako zvanična kampanja počinje 30 dana pre izbora, kandidati su već krenuli na teren.

Trenutni favorit u anketama je premijer Nikol Pašinjan, lider političke partije Građanski ugovor.

Na vlast je došao 2018. godine nakon što je izabran posle „Plišane revolucije“, niza antivladinih protesta. Sada traži reizbor na proevropskoj platformi.

Jedan od njegovih najjačih protivnika je Samvel Karapetjan, rusko-jermenski milijarder koji predvodi partiju Jaka Jermenija. Godine 2025. uhapšen je zajedno sa još 13 osoba pod sumnjom da su pokušali da destabilizuju vladu.

Ali postoji i nekoliko drugih proevropskih kandidata, kaže Erik Hakopjan, politički analitičar u CivilNet-u, ukazujući na ličnosti poput Hajka Marutjana, bivšeg gradonačelnika Jerevana.

„Ovo su veoma zanimljivi izbori jer vidite stvaranje jedne nove, prozapadne opozicije koja nije deo starog režima“, rekao je Hakopjan.

„A ako zaista uspeju da naprave proboj i uđu u parlament, to će promeniti naš politički sistem na način na koji nije menjan još od revolucije 2018. godine.“

Menjanje odnosa Jermenije sa Rusijom

Veze Jerevana sa Moskvom oslabile su od 2023. godine, kada je skoro 100.000 etničkih Jermena pobeglo iz Nagorno-Karabaha nakon što je Azerbejdžan preuzeo kontrolu nad regionom.

Jerevan je optužio ruske mirovnjake, raspoređene u enklavi koju su ranije kontrolisali Jermeni, da nisu uspeli da zaustave vojnu kampanju Bakua.

Jermenija je od tada suspendovala svoje članstvo u Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (CSTO), vojnom savezu koji predvodi Rusija i koji, poput NATO-a, sadrži klauzulu o međusobnoj zaštiti članica.

„Taj ožiljak će proganjati ovaj region decenijama koje dolaze, bez obzira na to koliko budu pokušavali da ga zakopaju“, rekao je Hakopjan, osvrćući se na nacionalnu žalost nakon gubitka Nagorno-Karabaha.

Međutim, Jerevan je i dalje aktivan član Evroazijske ekonomske unije, koja, poput EU, omogućava slobodno kretanje radne snage, robe i kapitala među članicama: Rusijom, Jermenijom, Belorusijom, Kazahstanom i Kirgistanom.

Rusija takođe održava vojnu bazu u Gjumriju, drugom najvećem gradu Jermenije, a ruski jezik je i dalje široko rasprostranjen.

Bezbednosne brige

Zbog Nagorno-Karabaha, Rusija se više ne doživljava kao snažan zaštitnik Jermenije od njenih suseda, Azerbejdžana i Turske.

Pašinjan je nagovestio da bi poraz njegove stranke na izborima mogao dovesti do novog rata.

Jedan od razloga zbog kojih jermenski političari nastoje da se približe EU jeste to što se ona povezuje sa „bezbednošću i prosperitetom“, prema rečima Stiva Niksa, višeg direktora za Evropu i Evroaziju u Međunarodnom republikanskom institutu (IRI).

U anketi koju je IRI sproveo u februaru 2026. godine, 72 odsto Jermena sada podržava pridruživanje Evropskoj uniji.

„EU je veoma privlačna“, rekao je Niks. „Dakle, koja god kampanja uspe da ubedi jermensku javnost da može da garantuje mir, prosperitet i članstvo u EU… to je poruka koja će osvojiti Jermeniju.“

U istoj IRI anketi, 29 odsto Jermena navelo je Rusiju kao najveću političku pretnju, dok je samo tri odsto navelo Evropsku uniju.

Međutim, 43 odsto ispitanika reklo je da je Moskva najvažniji politički partner Jerevana.

Partija Jaka Jermenija pokušava da pridobije ovu biračku bazu, upozoravajući da bi Jermenija mogla ući u „ekonomski rat“ sa Rusijom ako Pašinjanova stranka ostane na vlasti.

Ranije ovog meseca, Putin je rekao Jermeniji da ne može istovremeno biti deo i moskovskog ekonomskog saveza i Evropske unije.

Brisel se takođe uključuje u izbore. U decembru prošle godine, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da je Jermenija zatražila pomoć od EU.

„Jermeniju čekaju izbori, i šta možemo da uradimo da im pomognemo? Tražili su sličnu pomoć u borbi protiv zlonamernog uticaja, kao što smo odobrili Moldaviji“, rekla je Kalas.

Iako „zlonamerni uticaj“ nije bio preciziran u njenoj izjavi, Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, rekla je da se rusko mešanje u izbore „već dešava“.

Od 4. do 5. maja, EU će biti domaćin prvog samita EU–Jermenija, na kojem će Pašinjan predstavljati Jermeniju zajedno sa Ursulom fon der Lajen i Antoniom Koštom, predsednikom Evropskog saveta.

„Krađa izbora“

Međutim, ovaj potencijalni ideološki sukob i povlačenje između Moskve i Zapada – uključujući Brisel i Sjedinjene Države – izaziva zabrinutost kod nekih posmatrača, naročito u Međunarodnoj opservatoriji za demokratiju u Jermeniji (IODA).

Ova organizacija osnovana je kako bi pratila demokratske uslove uoči izbora u junu, a čine je međunarodni stručnjaci za ljudska prava i demokratiju.

„Iz izjava i Zapada i Rusije vidimo da pokušavaju da naprave svoj izbor, a to nije prihvatljivo“, rekao je Filip Kalfajan, član izvršnog odbora IODA.

„Oni kradu izbore od jermenskih građana i stavljaju mnogo novca na sto kako bi to postigli.“

Jedan primer toga, prema Kalfajanu, jeste pomenuti samit EU–Jermenija, koji, kako kaže, može poslati signal javnosti da EU podržava Pašinjana, jer se održava svega nekoliko nedelja pred izbore.

Političari takođe „zloupotrebljavaju“ tvrdnje da su određene partije i politički akteri povezani sa Rusijom, rekla je Sara Lija Vitson, advokatica za ljudska prava i članica IODA.

„Vlada podstiče anksioznost zbog ruskog uticaja ili onoga što bi moglo da se dogodi iz Rusije – jer zna da će to podstaći dodatnu podršku, finansijsku ili neku drugu, iz EU i SAD.“

A prema Kalfajanu, „sadašnja vlada ima veoma dobar odnos sa Rusijom. Naravno, (Moskva) bi više volela nekoga drugog ko bi bio manje agresivan prema njima“.

„Ali na kraju, svaka jermenska vlada, iz koje god političke partije, obavezna je da ima dobar odnos sa Rusijom“.