Ako Vladimir Putin pošalje svoje trupe u Ukrajinu, to ne bi bilo prvi put. Ruski vojnici su 2014. okupirali Krim. U isto vreme, proruske paravojne formacije i pobunjenici u istočnoj Ukrajini pokrenuli su oružanu pobunu, piše baroneza Arminka Helić, poslanica u Domu lordova Velike Britanije, u tekstu za londonski Tajms.
Ukazuje da kada se ukrajinska vojska pokazala prejakom za njih, ruski vojnici su poslati kao pojačanje.
Početne teške borbe ušle su u ćorsokak. Od 2015. nastavljeno je rovovsko ratovanje, praćeno sporadičnim primirjima, ali nikada nije prestalo.
Ruski zastupnici su, podseća, juče izglasali rezoluciju u kojoj se traži priznanje dve samozvane narodne republike Donjeck i Luganjsk. Desetine ukrajinskih vojnika i dalje stradaju svake godine.
Ovaj sukob deluje kao stalna kočnica za napredak Ukrajine, držeći je u nesretnom limbu.
Članstvo u EU i NATO – prvobitna želja koja je podstakla intervenciju Rusije 2014, a drugo sve popularnija ideja suočena s agresijom Moskve – nemoguće je dok su granice Ukrajine neizvesne i rat je u toku.
Ekonomski razvoj ometaju sukobi i predstavljaju stalno kočenje države.
Ali stalna nestabilnost na njenoj granici i potreba da se njeni opunomoćenici zadrže na aparatima za održavanje života, nisu idealni ni za Rusiju.
Jedno od mogućih obašnjenja Putinovog trenutnog vojnog jačanja je da on nastoji izvršiti pritisak na Ukrajinu da pristane na trajno rešenje za Donjeck i Luganjsk.
Za Moskvu bi idealna situacija bila uspostavljanje dve autonomne republike unutar Ukrajine, sa moći da stavi veto na sve odluke i deluje kao stalni kvaritelj.
Na taj način bi se moglo zaustaviti svako kretanje ka stabilnosti i prosperitetu, NATO-u i EU. Ruskom uticaju bi se dala stalna baza – ali ona koja je samoodrživa, zahtevajući manje ulaganja od statusa quo.
Helić upućuje da 1.500 km jugozapadno od Donjecka – daleko od Rusije postoji primer kako takva postavka funkcioniše. Dejtonskim mirovnim sporazumom 1995. okončan je rat u Bosni i Hercegovini. Stvorena su dva entiteta unutar države, kojima su data mnoga državna ovlašćenja: Federaciju Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku.
Poslovi u vladi su podeljeni prema etničkim kvotama.
Gde su se vaši roditelji molili bilo je važnije od vaše sposobnosti. Prava pojedinaca su bila podređena u ime zaštite a time i učvršćivanja i segregacije etničkih blokova.
U to vreme, ovo je izgledalo kao dobar način da se donese mir. Naknadno iskustvo pokazalo je, međutim, kako loši akteri mogu pokvariti dobre namere.
Ukorenjena politička pozicija koja se daje ljudima koji nastoje zemlju učiniti neodrživom, razbiti Bosnu i Hercegovinu, omogućava im da osujećuju rad vlasti i spreče svaki napredak.
Sistem održava korumpirane političare na vlasti i dopušta im da drže obične građane za taoce.
Obični građani su u stanju stalne patnje. Korupcija ograničava mogućnosti za sve osim za bogate i rođake političara. Neuspeh da se postigne napredak države dovodi do značajne ekonomske neaktivnosti i ogromnog odliva mozgova, jer obrazovani Bosanci i Hercegovci odlaze na bolje poslove u Evropu.
To je loše za celi region, a i za Evropu. Umesto da deluje kao partner u ekonomskom rastu, ona Bosni crpi resurse. Umesto da doprinosi stabilnosti, BiH, s druge strane zahteva stalnu političku pažnju.
Problemi su podstaknuti spoljnim uticajima. Strateški ciljevi BiH su integracija u NATO i Evropsku uniju. Ali entitet RS je postao platforma za kontinuirano spoljno uplitanje u Bosni.
Mnogi srpski političari i dalje sanjaju o “velikoj Srbiji” i podržavaju one unutar Bosne koji žele da učine zemlju nefunkcionalnom i razbiju je.
I Rusija je zadovoljna situacijom. Ona nastoji da BiH stalno drži na ivici nestabilnosti i stvarajući ranu za NATO i Evropu.
“U slučaju praktičnog približavanja Bosne i Hercegovine i NATO-a, naša zemlja će morati reagovati na ovaj neprijateljski čin”, saopšteno je pre nekoliko meseci iz ruske ambasade.
Ovo je model kojem se moramo odupreti u Ukrajini. Autonomne regije stvorene da bi zadovoljile secesioniste i bile platforma za maltretiranje iz susedstva nisu rešenje, već učvršćivanje problema – na račun običnih građana i dugoročne stabilnosti.
Ako ne pokažemo da smo otporni i odlučni da tražimo alternative, onda moramo očekivati da će Rusija nastaviti s istim pristupom na drugim mestima.
Ako im polazi za rukom u BiH i Ukrajini, isto će uraditi i na Baltiku. Na nama je da se pobrinemo da to ne bude tako.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
