Hrana Siriji iz petog pokušaja

U Savetu bezbednosti UN prošle nedelje bilo je veoma burno, prenose agencije, imajući u vidu nekoliko krugova glasanja, od čega dva propala i to o predlozima Rusije i Kine da se humanitarna pomoć koja u Siriju dolazi iz Turske dostavlja preko samo jednog graničnog prelaza.

Rusija i Kina uložile su veto na predloge koji su predviđali da se pomoć i dalje dostavlja kroz dva granična prelaza.

Na poslednjem uspešnom glasanju obe zemlje su bile suzdržane, kao i Dominikanska Republika, dok je 12 članica glasalo u korist predloga Nemačke i Belgije – a to je da se prelaz Bab al Hava koristi za isporuku pomoći.

Članovi Saveta bezbednosti bili su podeljeni i oko toga hoće li se dogovor produžiti za šest meseci ili godinu, a usvojenom rezolucijom predviđena je dostava pomoći u narednih godinu dana.

Više od 2,8 miliona ljudi zavisi od humanitarne pomoći na severozapadu Sirije, procene su UN.

Ambasador Nemačke pri UN Kristof Hojzgen, vidno iznerviran, poručio je svojim ruskim i kineskim kolegama da „jave svojim prestonicama kako su oni ljudi koji su dobili uputstva da uskrate pomoć za oko 500.000 dece spremni da se pogledaju u ogledalo sutra“, prenosi Al Džazira.

Nedeljama je Rusija, najvažniji sirijski saveznik, zahtevala zatvaranje graničnog prelaza Bab al Salam koji vodi u region Alepo, na severu Sirije.

Zamenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski, međutim, tvrdi da se njegova zemlja dosledno zalaže za isporuke humanitarne pomoći Siriji uz potpuno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i uz koordinaciju njene legalne vlade.

„Ovo pitanje ne treba politizovati“, kazao je Poljanski.

Vršilac dužnosti britanskog ambasadora u UN Džonatan Alen kazao je nakon glasanja da će „gubitak pristupa pomoći preko graničnog prelaza Bab al-Salam lišiti pomoći 1,3 miliona ljudi na severozapadu Sirije“.

Jedan granični prelaz je nedovoljan, stoji u zajedničkom saopštenju Belgije i Nemačke, i dodaje da je i to nešto jer bi „nijedan granični prelaz doveo u pitanje sudbinu celog regiona“.

Kineski ambasador Zang Džun kazao je da je Peking uvek imao rezerve oko isporuke prekogranične pomoći, ali s obzirom na aktuelnu situaciju u Siriji, kako je rekao, ne protivi se ovoj fazi.

Agencije za pružanje pomoći koje deluju u Siriji saopštile su da će odluka Saveta bezbednosti UN uzrokovati gubitak mnogih ljudskih života u regionu.

„Na severozapadu Sirije gde je zatvoren vitalni granični prelaz mnogi neće dobiti pomoć koja im je nužna. Izgubiće se ljudski životi. Patnje će se pojačati“, stoji u saopštenju koje prenose svetske agencije.

Kako se dalje navodi ovo je razarajući udarac imajući u vidu i činjenicu da je registrovan i prvi slučaj obolevanja od kovida 19 u Idlibu, oblasti koja je ratom porušena i čija je zdravstvena infrastruktura vrlo oslabljena.

Vanesa Džekson, predstavnica UN i šefica kancelarije nevladine organizacije Ker internešenal, kaže da će ova odluka itekako uticati na raseljene Sirijce, kojih je u u severnom Alepu više od 60 odsto, rekla je ona za Al Džaziru.

„To su ljudi koji su tokom rata više puta raseljeni tokom devet godina. I to su pretežno žene i deca. Dakle, to su ti ljudi koje UN treba da služe.“.

Ocene su da je rezultat glasanja u Njujorku još jedan primer da je humanitarna pomoć sve više politizovana u ratu u Siriji.

Sukobi u Siriji traju već gotovo deceniju, a glad je više puta korišćena kao oružje rata. Događaji protekle nedelje u SB UN su još jedna epizoda u odgovoru međunarodne zajednice na sirijsku krizu – da će istorija loše suditi, piše Al Džazira.

Kada je Savet bezbednosti 2014. prvi put odobrio prekograničnu operaciju pomoći Siriji to je uključivalo i pristupe iz Jordana i Iraka.

Ti prelazi su presečeni u januaru zbog protivljenja Rusije i Kine.

Rusija je stavila veto na 16 rezolucija SB vezanih za Siriju od kada je sirijski predsednik Bašar al-Asad ugušio demonstracije 2011, što je bio uvod u građanski rat.

Za mnoga od tih glasanja Moskva je imala podršku Kine koja je stavila veto na 10 rezolucija SB.