Hrišćani u Siriji: Neizvesnost nakon terorističkog napada

Zvanično saopštenje nakon napada na crkvu u Damasku stiglo je odmah. Ministarstvo spoljnih poslova Sirije je u saopštenju navelo da je napad pokušaj da se naruši saživot u multikonfesionalnoj i multietničkoj zemlji. Sirijsko Ministarstvo smatra da je ovaj kriminalni čin, koji je bio usmeren protiv pripadnika hrišćanske zajednice, očajnički pokušaj da se naruši nacionalno jedinstvo i destabilizuje zemlja. Za napad je odgovorna teroristička organizacija „Islamska država“.

Samoubica je otvorio vatru na vernike u nedelju (22.06.) u crkvi Svetog Ilije u Damasku, a zatim se sam razneo. Prema podacima sirijskog Ministarstva unutrašnjih poslova, u napadu je poginulo 25 ljudi, a 63 su ranjena.

Lideri država mnogih arapskih zemalja osudili su, prema medijskim izveštajima, napad. Na primer, libanski predsednik Žozef Aun je zatražio „preduzimanje neophodnih mera kako bi se sprečili slični napadi i zaštitili bogomolje, vernici i svi građani Sirije, bez obzira na veru“. Jedinstvo sirijskog naroda smatra se osnovom za sprečavanje nemira.

Takođe, katolički biskupi u Svetoj zemlji reagovali su na napad. U zajedničkom saopštenju od ponedeljka navodi se: „Takvo nasilje pod izgovorom vere je teška deformacija svega svetog.“

„Napad je usmeren protiv celokupnog procesa tranzicije“

Ovaj napad nije samo ljudski, već i politički dramatičan, kaže Mihael Bauer, šef kancelarije Fondacije Konrad Adenauer u Bejrutu. „U poslednjim mesecima bilo je više nasilja protiv verskih manjina, poput alavita i Druza. Najnoviji napad, koliko god bio strašan, nije usmeren samo protiv hrišćana, već protiv društvene strukture cele zemlje i procesa tranzicije. Namera je da se poremete obe stvari ovakvim napadima.“

U razgovoru sa DW, sirijski hrišćani izražavaju svoju zabrinutost. Dvadesetjednogodišnja Sidra, sirijska hrišćanka, u intervjuu za DW kaže da je njena majka učestvovala u molitvi. „Imala je sreće, jer je samo lakše povređena.“ Međutim, njena prijateljica je poginula u napadu.

Sidra kaže da sirijske vlasti sada moraju da preduzmu mere. „Sirijska vlada mora da nam obezbedi sigurnost. Bez toga, možda nećemo moći da i dalje živimo ovde. Ako se stvari ne promene, hrišćani bi u Siriji mogli da se okrenu protiv vlasti.“

Džihadisti: Nema mesta za „nevernike“

Mihael Bauer kaže da je nova sirijska vlada pod Ahmedom al-Šarom verovatno svesna da je zemlji potreban osnovni proces transformacije koji obuhvata sve etničke i verske grupe. Međutim, treba očekivati da među vladinim snagama ima i bivših boraca džihadističkih milicija koji se sa ovim razvojem ne slažu. „Oni žele da nametnu svoju pogled na svet koji ne predviđa da alaviti, hrišćani, Druzi i druge grupe, iz njihove perspektive `nevernici`, imaju mesto u novoj Siriji. To je velika izazov.“

Radikalni strani borci stalno su pod sumnjom da učestvuju u nasilju protiv sirijskih manjina. Vlada teško može da se izbori sa njima, jer je hronično nedovoljno finansirana. Prema procenama ekonomskog informacionog servisa Germany Trade and Invest (GTAI), sirijska ekonomija će 2025. zabeležiti pad — treću godinu zaredom.

Ovakav trend otežava i izgradnju pouzdanih bezbednosnih snaga. Pored drugih verskih manjina, stradaju i hrišćani, koji su već ionako brojčano značajno smanjeni. Pre početka rata 2011. činili su oko sedam odsto stanovništva, danas, prema vatikanskim medijskim izvorima to je svega dva procenta.

Kao i mnogi drugi njihovi sunarodnici, i brojni hrišćani su napustili Siriju. Međutim, nasilje je u krajnjoj liniji usmereno protiv svih Sirijaca, objašnjava pedesetosmogodišnja Naval. I ona je bila povređena u napadima u nedelju. Ona smatra da napad predstavlja ideologiju koja je takođe protiv hrišćana, ali koja se u krajnjoj liniji proteže mnogo dalje. „Mi smo jedan narod — hrišćani, muslimani i ljudi svih religija i veroispovesti“, kaže ona. „I kogod da je to učinio, ovog puta su pogodili hrišćane, ali sutra će pogoditi svakog drugog Sirijca.“

Sirija je i zemlja hrišćana

U osnovi, sirijski hrišćani imaju uravnotežen odnos sa ostalim konfesijama u zemlji, kaže Mihael Bauer. Iako u Damasku postoje i neki delovi grada koji imaju snažniji hrišćanski karakter, kao što postoje i neka takva sela u unutrašnjosti.

„Ali istovremeno, hrišćani su prisutni u različitim delovima zemlje. Tamo žive, za razliku od Druza, pored građana drugih vera. I upravo je zbog toga nastala i odgovarajuća bliskost.“

Dvadesetjednogodišnja Sidra kaže da se nada da će ta bliskost opstati. Sirija je, takođe, zemlja hrišćana. „I mi ćemo ostati, sve dok druge vere ne budu činile verske provokacije ili uvrede. Međutim, jučerašnji događaj u crkvi pokazao je da postoji sektaštvo. Takvi događaji nas navode na razmišljanje o iseljavanju iz Sirije.“