Hrvatska se žali da joj NVO ne daju da se štiti 1Foto: EPA-EFE/ FEHIM DEMIR

Kako se navodi, „hrvatska granična policija zlostavlja migrante koji iz Bosne i Hercegovine žele da uđu u Hrvatsku kako bi se na kraju domogli zemalja u kojima žele da započnu život iznova“.

Špigel navodi „da se hrvatska policija svojim ophođenjem prema migrantima ismeva pravu na podnošenje zahteva za azil koje propisuju hrvatsko zakonodavstvo i Ženevska konvencija“.

Ibrahim sa snimka, čije prezime nije objavljeno radi njegove bezbednosti, otkriva da su njega i njegove saputnike tukli pripadnici hrvatske policije, odeveni u crne uniforme, metalnim palicama i drvenim šipkama.

„Vrati se u Bosnu“, kazao mu je, kaže Ibrahim na snimku, jedan od maskiranih muškaraca na engleskom, kad su ga isprebijanog doveli na obalu reke Gline, prirodne granice između Hrvatske i BiH.

Snimak je iz marta ove godine, a napravljen je u blizini mesta Poljana u zapadnoj Slavoniji.

Snimci su sve „rastužili“, pogotovo ako su,“zaista autentični“, kaže za Danas Stanko Perica, regionalni direktor Isusovačke službe za izbeglice (JRS) u Jugoistočnoj Evropi.

„Ovakvi su događaji lakmus-papir naše ljudskosti jer prizori stradavanja i patnje ljudskih bića moraju u nama izazvati osjećaje sućuti, indignacije i revolta. Krvi, ranama i ožiljcima je mjesto u igranom filmu, a ne u stvarnosti. Vjerujem da će se takvi osjećaji probuditi i u odgovornima i da će istraga pokazati je li i do kojih je grešaka u sustavu došlo“.

Perica, kako navodi, veruje da će se preduzeti mere kako se ovakve situacije više ne bi ponovile.

„One su još jedan jasan dokaz da jedna zemlja, ili dvije, ne mogu nositi sav teret neodlučne i neusaglašene politike Unije koja mora hitno, zajednički i pravedno djelovati vrlo konkretno, prvenstveno s ciljem zaštite ljudskih prava, kako bismo migracije koje sasvim sigurno neće stati i koje odnose brojne žrtve na mnogim nesigurnim putevima učinili što manje pogubnim kako za same migrante i izbjeglice, tako i za lokalno stanovništvo“, ukazuje naš sagovornik.

Ministar Davor Božinović juče nije odgovorio na pismeni zahtev Danasa za komentar, a njegova služba za odnose sa javnošću nam je dostavila zvanično saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske.

U njemu se navodi da „hrvatska policija štiti granicu od ilegalnih migracija i nezakonitog postupanja“, jer je to, kako stoji, njena zakonska obaveza kako bi svojim građanima osigurala mir i sigurnost.

Oni tvrde da su suočeni „sa drugim ozbiljnijim talasom neutemeljenih optužbi na račun hrvatske policije“.

Podsećaju da se „slično dogodilo“ uoči donošenja odluke o ispunjavanju tehničkih uslova za pristupanje šengenskom prostoru, kao i tokom hrvatskog predsedavanja Savetu EU.

Sve optužbe, kako stoji u saopštenju, dolaze „iz iste kuhinje“, odnosno niza nevladinih organizacija koje su delovale, i i dalje deluju na području BiH, ali ne i na području Hrvatske.

Cilj je, tvrdi hrvatski MUP, „diskreditovanje Republike Hrvatske, te negiranje činjenice da Hrvatska ima pravo na zaštitu svojih granica“.

Konačni cilj je, piše, „stvaranje pritiska i plasiranje negativne slike u javnosti kako bi se sprečilo donošenje odluke o našem članstvu u šengenskom prostoru“.

„Masovne tuče, napadi na građane i međusobni sukobi koji neretko završavaju smrtnim ishodom, kojima nažalost svedoče građani u susednoj BiH“, rekao je danas ministar Davor Božinović za hrvatske medije, „nisu deo izveštavanja tih organizacija niti se takvi događaji smeju propitivati“.

„Propitivati se sme samo pravo Hrvatske da štiti vlastitu granicu. Namera nezakonitih migranata koji se kreću duž tzv. balkanske rute jeste isključivo da se na tom putu ne registruju, a oni koji u tome uspeju i zateknemo ih u Hrvatskoj zatražiće azil i potom pre ili kasnije nastaviti svoj nelegalni put najčešće prema Austriji, Nemačkoj i Italiji“.

Božinović je opisivao kako funkcioniše „odbrana granica države“.

„Postavi se policija, oni se uglavnom vrate kada vide policiju, neki i prođu jer je to ipak najduža spoljna kopnena granica EU. Ukoliko prođu do zemalja EU, napadaju nas da ne štitimo dobro granicu, a ukoliko ne prođu, suočavamo se s ovakvim napadima da mi vršimo nasilje“.

Posle prvih optužbi na račun tretmana migranata na granici, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Erik Markvart je sa kolegama posetio Hrvatsku i BiH kako bi se uverili da li na granici ima eventualnih kršenja ljudskih prava.

Februara ove godine je posle te posete kazao da su „hrvatske vlasti jedine koje negiraju da silom vraćaju izbeglice u BiH“.

Kako je dodao, niko drugi ne negira da se izbeglice silom i ilegalno vraćaju u BiH.

Podaci pokazuju da se uprkos nasilju broj ilegalnih prelazaka preko hrvatske granice povećao za čak 158 odsto u periodu od 2018. do 2019. UNHCR već godinama ukazuje da hrvatska policija tuče ili vraća u BiH izbeglice i migrante koji se probijaju ka EU u nadi da bi u nekoj od njenih članica mogli da dobiju azil.

Fotografije više humanitarnih organizacija pokazuju izbeglice sa ranama na telu, slomljenih ruku, izbijenih zuba i crnih podliva.

Osim premlaćivanja i pljačkanja njihove imovine, kako je ranije pisao i britanski Gardijan, prijavljen je i jedan slučaj seksualnog zlostavljanja.

Tačno pre godinu dana, organizacija „Border Violence Monitoring Network“ zabeležila je 600 pojedinačnih slučajeva u kojima su izbeglice bile „suočene s policijskim merama sličnim torturi i mučenju, ujedima pasa, pretnjama da će ih ustreliti i svim drugim mogućim oblicima nasilja“.

close
Hrvatska se žali da joj NVO ne daju da se štiti 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.