Foto: EPA-EFE/JAVAD PARSA NORWAY OUTTinta se polako suši na upravo usvojenom 17. paketu sankcija Evropske unije protiv Rusije, a već su u toku pripreme za naredni korak, za koji evropski lideri tvrde da će biti „ogroman“.
Međutim, neki analitičari upozoravaju da je EU, u mnogim aspektima, već iskoristila svoje najjače adute i da joj nije mnogo toga preostalo, posebno u trenutku kada Vašington okleva da se pridruži, jer forsira mirovne pregovore između Kijeva i Moskve.
„Aduti koje još imamo uglavnom uključuju mere za koje bi nam bila potrebna podrška Sjedinjenih Država“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bendžamin Hilgenstok, viši ekonomista na Kijevskom institutu za ekonomiju (KSE Institute).
„Konkretno, to bi značilo uklanjanje ruske nafte i gasa s globalnih tržišta u velikim količinama“, ističe, napominjući da zemlje poput Indije, Kine i Turske ne bi prestale kupovati ruska fosilna goriva bez ozbiljnog pritiska sekundarnih američkih sankcija.
Evropski lideri zapretili su Rusiji „ogromnim“ sankcijama 10. maja ako Moskva ne pristane na 30-dnevni prekid vatre koji je predložio Vašington.
Naveli su da su taj zahtev izneli nakon što su ga usaglasili sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Trebalo je da deluje kao prelomni trenutak, ali prividni transatlantski sklad brzo je krenuo po zlu.
Ruski predsednik Vladimir Putin nije pristao na prekid vatre tokom telefonskog razgovora s Trampom 19. maja, ali je američki čelnik ipak pohvalio razgovor i nije pokazao spremnost da uvede nove sankcije SAD-a, rekavši da bi njihovo uvođenje u ovom trenutku moglo ugroziti pregovore i dodatno pogoršati situaciju.
Da bude jasno: pretnja „ogromnim“ sankcijama nije imala nikakve veze sa 17. paketom mera EU objavljenim 20. maja jer je taj paket već duže vreme bio u pripremi.
Prazna pretnja?
Sada bi evropski lideri mogli biti primorani da sami ispune velika očekivanja, bez učešća SAD-a, ili će izgledati kao da su uputili praznu pretnju.
Mogu li to zaista učiniti?
Litvanski ministar vanjskih poslova Kestutis Budris smatra da mogu. Za RSE je rekao da bi EU mogla udvostručiti napore u vezi sa ruskim izvozom energenata.
„Moramo zaustaviti glavni izvor prihoda za ruski budžet i njihovu ratnu mašineriju. To su izvoz gasa, nafte i LNG-a (tečni prirodni gas). Moramo to zaustaviti“, rekao je.
Međutim, u praksi, zemlje poput Španije, Holandije i Belgije trenutno uvoze više LNG-a nego što su to činile pre godinu dana.
Budris tvrdi da na globalnom tržištu postoji dovoljno alternativa.
„Ima onih koji kažu: ‘To je preskupo, koštaće nas previše, ne možemo to priuštiti’. Pogledajte, mi (Litvanija) smo to već uradili“, dodao je.
Ali rasprave o ceni pokazuju da su sankcije koje štete i sopstvenim ekonomijama u prošlosti sputavale EU – i moguće je da će to činiti i ubuduće.
Sankcije će biti „ogromne samo kada budemo spremni da idemo dalje nego što bismo želeli“, ističe za RSE Tom Kiting iz londonskog Kraljevskog instituta za odbrambene studije.
„Pod tim mislim na to da ćemo ih zaista uvesti tek kada budemo spremni prihvatiti da će one imati određene negativne posledice i po naše vlastite ekonomije“, dodao je.
Pogoditi izvoz energenata
Hilgenstok pravi razliku između zemalja koje koriste ruski LNG iz ekonomskih razloga i zemalja poput Mađarske i Slovačke koje bi se usprotivile zabrani uvoza zbog svojih bliskih političkih veza s Moskvom.
Čak i ako se ekonomski prigovori mogu prevazići, politički faktori mogu dodatno usporiti ili zakomplikovati ozbiljnije pooštravanje sankcija u ovom sektoru.
Evropski lideri su najavili da će naredni paket sankcija obuhvatiti energetski sektor, ali to je širok pojam.
Neki su spominjali i ekonomske mere.
„Prilično je nejasno na šta tačno misle“, ističe Hilgenstok, koji je ujedno i saradnik Nemačkog saveta za spoljne odnose.
„Da li obećavaju više nego što zaista mogu isporučiti? Mislim da da.“
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dala je određene naznake o tome šta bi moglo da sledi u obraćanju 16. maja.
„To će uključivati rad na dodavanju više brodova iz ruske ‘flote iz senke’ na listu“, rekla je, misleći na brodove bez jasnog vlasništva koji se koriste za zaobilaženje ograničenja na rusku naftu i naftne derivate.
Sedamnaesti paket sankcija, kao i mere koje je istog dana najavila Velika Britanija, već su dodali desetine brodova, sledeći obrazac prethodnih paketa.
Zbog toga bi dodavanje novih brodova više ličilo na nastavak dosadašnjih mera, nego na nešto odvažno i novo.
‘Priča bez akcije’
Fon der Lajen je takođe spomenula i mogućnost smanjenja cenovnog limita za rusku naftu – još jednu kaznenu meru uvedenu nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Međutim, i za ovu meru bila bi potrebna saglasnost Sjedinjenih Država kako bi se mogla sprovoditi na globalnom nivou.
Tri godine sankcija imale su veliki uticaj na rusku ekonomiju, ali nisu zaustavile agresiju Moskve.
Ipak, najavljujući najnovije mere, evropski političari ostali su odlučni.
Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi nazvao je Putina „ratnim huškačem“ i pozvao ga da pristane na 30-dnevni prekid vatre, dodajući da će „odgađanje mirovnih napora samo dodatno učvrstiti našu odlučnost da pomognemo Ukrajini u odbrani i da sankcijama ograničimo Putinovu ratnu mašineriju“.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas napisala je na društvenim mrežama da su „nove sankcije Rusiji u pripremi“.
Kiting upozorava da nesprovođenje zaista delotvornih sankcija može ozbiljno narušiti kredibilitet.
„To daje dovoljno materijala (ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju) Lavrovu i drugima da kažu… Evropljani samo pričaju, a ništa konkretno ne rade“, ističe Kiting.
Hilgenstok deli istu zabrinutost.
„Vidimo odgovor Vladimira Putina, odnosno, tačnije, njegov izostanak odgovora na ovaj ultimatum“, kaže on, misleći na izjavu od 10. maja o ‘ogromnim’ sankcijama.
„To jasno pokazuje šta ruska strana misli“, zaključuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
