Izraelsko oružje pomoglo Azerbejdžanu da ponovo preuzme Nagorno-Karabah

Samo nekoliko nedelja pre nego što je 19. septembra Azerbejdžan započeo 24-časovni napad, azerbejdžanski vojni teretni avioni su više puta leteli između vazduhoplovne baze na jugu Izraela i aerodroma u blizini Nagorno-Karabaha, po podacima o praćanju letova i tvrdnjama jermenskih diplomata, iako su vlade Zapadnih zemalja tada apelovale na mirovne pregovore.

Letovi su uznemirili jermenske zvaničnike u Jerevanu koji su već dugo na oprezu zbog strateškog saveza između Izraela i Azerbejdžana.

„Jako smo zabrinuti što se iz izraelskog oružja puca na naše ljude“, izjavio je za AP ambasador Jermenije u Izraelu Arman Akopian.

On je zabrinutost za isporuku izraelskog oružja izrazio u proteklim nedeljama izraelskim političarima i poslanicima i rekao da „ne vidi zašto Izrael nije u poziciji da bar donekle izrazi brigu za sudbinu ljudi koji se proteruju iz svoje domovine“.

Napad vojske Azerbejdžana teškom artiljerijom i uz korišćenje raketnih bacača i dronova, kojima su ih uglavnom snabdeli Izrael i Turska, kako tvrde stručnjaci, primorao je jermenske separtističke vlasti da polože oružje i da pregovaraju o budućnosti separatističkog regiona.

U ofanzivi je poginulo više od 200 Jermena u enklavi, velikom većinom boraca i oko 200 azerbejdžanskih vojnika.

Zbog sukoba je u protekle dve nedelje pobeglo više od 100.000 ljudi, preko 80 odsto jermenskih stanovnika.

U ključnom trenutku početkom septembra dok su diplomate nastojale da spreče eskalaciju azerbejdžanski kargo avioni su leteli ka izraelskoj vojnoj bazi Ovda na jugu, jedini aerodrom odakle Izrael izvozi eksploziv, pokazuje praćenje podataka o letu.

AP je identifikovao najmanje šest aviona azerbejdžanske aviokompanije koji su sleteli na aerodrome Ovda od 1. do 17. septembra iz Bakua, zabeleženo je na veb-sajtu Flajt radar (Flight.Radar24.com). Azerbejdžan je pokrenuo ofanzivu dva dana kasnije.

Tokom tih šest dana avion Iljušin Il-76 ruske proizvodnje zadržao se po nekoliko sati na pisti izraelskog aerodroma pre nego što bi poleteo za Baku ili Gandžu, drugi po veličini u zemlji, severno od Nagorno-Karbaha.

U martu je istraga izraelskog lista Haarec pokazala da su izbrojana 92 kargo leta od aerodroma Ovde od 2016. do 2020. Ti letovi su se poklopili sa pojačanjem borbe u Nagorno-Karabahu.

Ambasador Jermenije u Izraelu izjavio je da je tada, kao i sada, primećen povećan broj letova koji su doveli do novog sukoba i da je jasno šta se deševa.

Ministri spoljnih poslova i odbrane Izraela su odbili da komentarišu upotrebu izraelskog oružja u Nagorno-Karabahu i zabrinutost Jermenije zbog vojnog partnerstva Izraela s Azerbejdžanom.

Izraelski ministar odbrane Joav Galant je u julu posetio glavni grad Azerbejdžana Baku i hvalio vojnu saradnju dve zemlje i zajedničku „borbu protiv terorizma“.

Za Izrael je Azerbejdžan ključni izvor nafte i nepokolebljiv saveznik protiv najvećeg izraelskog neprijatelja Irana.

Bivši ambasador Izraela u Bakuu Arkadij Milman, sada istraživač u Institutu za nacionalne bezbednosne studije u Tel Avivu, izjavio je da nema sumnje u podršku Izraela odbrani Azerbejdžana i da postoji strateško partnerstvo da se obuzda Iran.

Azerbejdžan i dalje obezbeđuje najmanje 40 odsto Izraelu potrebne nafte iako su velike rezerve prirodnog gasa otkrivene u Sredozemnom moru proteklih godina.

Baku je već dugo sumnjičav prema Iranu, šiitskoj muslimanskoj zemlji u susedstvu i gnevan je zbog iranske podrške Jermeniji, hrišćanskoj državi.

Iran je optužio Azerbejdžan da je u njemu baza za izraelske obaveštajne operacije protiv Teherana, što Izrael i Azerbejdžan poriču.

Jermenski diplomata Tigran Balajan ocenio je da je jasan interes Izraela da zadrži vojno prisustvo u Azerbejdžanu kako bi koristio tu teritoriju da nadgleda Iran.

Stručnjaci procenjuju da je Izrael snabdeo Azerbejdžan sa gotovo 70 odsto vojnog arsenala te zemlje od 2016. do 2020. godine.

To je omogućilo da Azerbejdžan bude u prednosti nad Jermenijom i podstaklo veliku izraelsku odbrambenu industriju.

„Izraelsko oružje je odigralo vrlo značajnu ulogu da omogući azarbejdžanskoj vojsci da postigne svoje ciljeve“, izjavio je Piter Vezeman (Pieter Wezeman), istraživač u Stoklomskom međunarodnom institutu za mirovna istraživanja, koji prati prodaju oružja.

Vezeman je rekao da su izraelske rakete dugog dometa i dronovi samoubice nadoknadili male azerbejdžanske vazduhoplovne snage i da su čak izvodili napade duboko u teritoriji Jermenije.

Uoči ofanzive u septembru Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je objavilo da je testirana raketa „Barak-8“ koju je razvila Izraelska aviokosmička industrija, ali je odbilo da komentariše korišćenje njenih protivvazdušnih sistema i borbenih dronova.

Azerbejdžan je oduševljen uspehom izraelskih dronova u probijanju jermenske odbrane i preokretu ravnoteže u krvavom šestonedeljnom ratu 2020. godine.

U Izraelu je odluka da se podrži autokratska vlada protiv etničke i verske manjine podstkla debate o politici izvoza oružja.

Od deset najvećih proizvođača samo Izrael i Rusija nemaju pravna ograničenja na izvoz oružja zasnovana na brizi o ljudskim pravima.

Avidan Fridman, osnivač izraelske organizacije Janšuf koja teži da zaustavi izvoz izraelskog oružja onima koji krše ljudska prava, izjavio je da ako iko može da se identifikuje sa jermenskim strahom od etničkog čićenja onda je to jevrejski narod, te da ne žele da postanu saučesnici.