Foto: EPA-EFE/ANATOLY „Više nema nikoga, svi su otišli, to je grad duhova“, opisuje Aren Harutjunjan (53) situaciju u Stepankertu, glavnom gradu Nagorno -Karabaha. „Šta je preostalo, da nadgledaju UN?“ pita se Harutjunjan koji je stigao u Jerevan, prestonicu Jermenije u petak nakon napornog trodnevnog putovanja iz Stepanakerta.
Gotovo celokupno etnički jermensko stanovništvo napustilo je Nagorno-Karabah, pošto je prva misija Ujedinjenih nacija stigla u uglavnom napušteni planinski region u nedelju, piše Gardijan.
Sedeći na klupi u blizini centralnog Trga republike u jermenskoj prestonici Jerevanu, Harutjunjan, koji je prošle nedelje napustio region koji Jermeni nazivaju Arcah, okrivio je „međunarodnu zajednicu“ za egzodus.
Stefan Dižarik, portparol generalnog sekretara UN-a, rekao je da će tim Ujedinjenih nacija na terenu, ujedno i prva misija UN-a u regionu u poslednjih 30 godina, „identifikovati humanitarne potrebe“ za one koji su ostali i one koji odlaze.
Mnogi Jermeni koji su pobegli iz Nagorno-Karabaka smatraju da je međunarodna misija došla prekasno, nakon što je Azerbejdžan povratio to područje u munjevitoj vojnoj operaciji prošlog meseca.
Jermenske vlasti saopštile su da je do ponedeljka uveče više od 100.500 ljudi, od oko 120.000 stanovnika, pobeglo u Jermeniju iz Arcaha.
Na snimcima koje je tokom vikenda emitovala televizija Al Džazira, vidi se prazan centralni trg u Stepanakertu, zatrpan smećem, napuštenim kolicima i dečjim skuterima.
„Gde su bili međunarodni posmatrači kada smo bili izgladneli? Sada je prekasno“, gunđao je Harutjunjan, misleći na višemesečnu azerbejdžansku blokadu Lačinskog koridora, jedinog puta koji povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom.
Hunan Tadevosjan, portparol hitne službe Nagorno-Karabaha, rekao je u nedelju da se broj civila koji su ostali u Stepanakertu može „izbrojati na preste jedne ruke“.
Artak Beglarian, bivši jermenski separatistički zvaničnik, rekao je da su „poslednje grupe“ stanovnika Nagorno-Karabaha na putu za Jermeniju. Preostalo je najviše nekoliko stotina osoba, od kojih većinom zvaničnici, službenici hitne pomoći, volonteri, osobe sa posebnim potrebama“, napisao je on na društvenim mrežama.
UN su u ponedeljak u svom izveštaju potvrdile masovni egzodus Jermena. „Izveštava se da je samo 50 do 1.000 etničkih Jermena ostalo u regionu Karabaha u Azerbejdžanu nakon što je usled egzodusa poslednjih dana više od 100.000 ljudi pobeglo“.
Jermenski zvaničnici opisuju egzodus etničkih Jermena iz Nagorno-Karabaha kao „direktan čin etničkog čišćenja“, optužbu koju je Azerbejdžan odbacio, rekavši da je odlazak Jermena „njihova lična i individualna odluka i da nema nikakve veze sa prinudnim preseljenjem“.
Jermenija, zemlja od 2,8 miliona stanovnika, suočava se sa velikim izazovom zbog iznenadnog priliva velikog broja izbeglica, od kojih su mnogi „gladni, iscrpljeni i potrebna im je hitna pomoć“, navodi agencija UN za izbeglice.
Na severnoj periferiji Jerevana, Tamara (35) je sedela na klupi u blizini malog igrališta i čuvala svoje dvoje male dece. „Trudim se da ne plačem pred njima“, rekla je. „Veoma je teško, izgubili smo sve“.
„Nije samo naša kuća koju smo napustili… To je naša istorija, ko smo mi“, rekla je ona.
Nakon što je napustila svoj dom u Nagorno-Karabahu, Tamara je, kao i većina drugih izbeglica iz regiona, najpre stigla u Goris, odmaralište blizu granice sa Azerbejdžanom, gde je provela tri noći sa decom u prepunom hostelu.
Prošle subote, Tamarin rođak pokupio ih je iz Gorisa i odvezao porodicu u Jerevan, gde sada deli skučen dvosoban stan sa još šest rođaka. „Tamo smo imali svoju baštu, sada spavamo na podu“, rekla je ona. „Barem su mi deca bezbedna“.
Kaže da je odlučila da spali svoje porodične knjige i druge lične stvari, uključujući stari klavir, plašeći se da će pasti u ruke Azerbejdžana.
Njen očajnički čin naglašava deo duboko ukorenjenog nepoverenja na obe strane, zatrovanog etničkom mržnjom koja je proistekla iz tri rata u isto toliko decenija. Tokom 1990-ih, azerbejdžansko stanovništvo je i samo proterano iz Nagorno-Karabaha, a stotine hiljada ljudi je raseljeno u Azerbejdžanu.
Zvaničnici Azerbejdžana su u ponedeljak rekli da će garantovati „jednaka prava i slobode svih“ u Nagorno-Karabahu, „bez obzira na etničku, versku ili jezičku pripadnost“.
Većina Jermena je otišla jer ne veruje da će se azerbejdžanske vlasti prema njima ponašati fer i humano ili da će im biti garantovani njihov jezik, vera i kultura.
Za mnoge Jermene ostaju mračna sećanja na prethodnu rundu borbe. Tokom šestonedeljnog rata 2020, Azerbejdžan je vratio delove regiona u planinama južnog Kavkaza zajedno sa okolnom teritorijom koju su jermenske snage ranije preuzele.
Objašnjavajući svoju odluku da ode, Tamara je na društvenim mrežama navela eksplicitne snimke azerbejdžanskih vojnika koji skrnave leševe i streljane zatvorenike, snimke koji su podigli uzbunu međunarodnih grupa za ljudska prava. „Ne vidim kako možemo da verujemo Azerbejdžanu“, rekla je, odmahujući glavom.
Nedavna hapšenja nekoliko visokih zvaničnika iz Karabaha od strane Azerbejdžana dodatno su pojačala zabrinutost etničkih Jermena.
Prošle nedelje, azerbejdžanska granična policija privela je Rubena Vardanjana, milijardera bankara i filantropa, koji je prethodno bio na čelu separatističke vlade Nagorno-Karabaha između novembra 2022. i februara 2023.
Generalni tužilac Azerbejdžana Kamran Alijev saopštio da je od tada pokrenuto 300 krivičnih predmeta za ratne zločine koje je počinilo 300 separatističkih zvaničnika.
Tokom vikenda, nekoliko drugih visokih bivših zvaničnika otcepljenog regiona takođe je privedeno dok su napuštali Nagorno-Karabah, uključujući Davita Manukjana, bivšeg komandanta odbrambene vojske Arcaha.
Ostaje nejasno koliko onih koje potražuje Baku ostaje u Nagorno-Karabahu.
„Pozivam te osobe da se dobrovoljno predaju“, rekao je u nedelju novinarima tužilac Alijev.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
