"Jednog sunčanog jutra prošlog oktobra": Da li je sastanak u Beloj kući mogao sprečiti rat u Ukrajini? 1Foto: EPA-EFE/ Al Drago/ POOL

Jednog sunčanog jutra prošlog oktobra, najviši američki obaveštajni zvaničnici organizovali su sastanak u Ovalnoj kancelariji Bele kuće.

Ovaj hitni brifing imao je jednu svrhu – da ubedi predsednika Džoa Bajdena da se Vladimir Putin sprema da izvrši invaziju na Ukrajinu.

I dok je njihov cilj bio uspešno ostvaren, Vašington je imao mnogo više poteškoća da ubedi druge evropske lidere da će doći do sukoba.

Francuzi i Nemci su insistirali da postoji šansa za diplomatiju, dok su Amerikanci i Britanci polagali vrlo malo nade u nagodbu sa Moskvom.

Višemesečna istraga novinara Vašington posta o događajima koji su doveli do rata u Ukrajini zasnovana je na opširnim intervjuima sa više od trideset visokih zvaničnika SAD, Ukrajine, Evrope i NATO-a.

Došli bi sa severa

U leto 2021. godine, nekoliko meseci pre nego što su predsedniku Bajdenu predstavili zaključke svog izveštaja, obaveštajni zvaničnici su gledali kako Putin mobiliše desetine hiljada vojnika i raspoređuje tenkove i rakete duž ukrajinske granice.

Takođe su otkrili da je Putin naglo povećao sredstva za vojne operacije, dok je njegov odgovor na pandemiju ostao nedovoljno finansiran.

Obaveštajna analiza, zasnovana na satelitskim fotografijama, prisluškivanim razgovorima i izvorima, predstavila je detaljne ratne planove predsednika Putina za sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu.

Prema obaveštajnim podacima, Rusi bi došli sa severa, sa obe strane Kijeva.

Napad bi se odvijao zimi kako bi tvrda zemlja učinila teren lako prohodnim za tenkove. Formirajući klešta oko prestonice, ruske trupe su planirale da zauzmu Kijev za tri do četiri dana.

Ruske specijalne snage bi pronašle i smenile predsednika Volodimira Zelenskog, ubile ga ako je potrebno i uspostavile prokremljsku marionetsku vladu.

Istovremeno, ruske snage će doći sa istoka i proći kroz centralnu Ukrajinu do reke Dnjepar, dok će trupe sa Krima zauzeti jugoistočnu obalu.

Ove akcije bi mogle da potraju nekoliko nedelja, predviđaju ruski planovi.

Vojna obuka

Bajden je napustio sastanak uveren da Putina treba ili odvratiti ili mu se suprotstaviti, i da SAD ne smeju da deluju same.

Međutim, NATO nije imao jedinstven sporazum o tome kako da se nosi sa Moskvom, a kredibilitet SAD je bio slab.

Posle katastrofalne okupacije Iraka, haosa koji je usledio nakon povlačenja SAD iz Avganistana i četvorogodišnjih napora predsednika Donalda Trampa da potkopa alijansu, malo ko je verovao da bi Bajden mogao efikasno da predvodi odgovor Zapada na ekspanzionističku Rusiju.

Francuski predsednik Emanuel Makron i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel godinama su komunicirali sa Putinom i bilo im je teško da poveruju da je toliko iracionalan da započne rat.

Čak i kada je Bajden 18. februara pozvao lidere nekoliko NATO saveznika i saopštio im najnoviju američku analizu, samo su Velika Britanija i baltičke zemlje verovale da će Rusija napasti Ukrajinu.

Bajdenovi savetnici su bili uvereni da će Ukrajina uzvratiti ako bude napadnuta. SAD, Britanija i druge članice NATO-a provele su godine obučavajući i opremajući ukrajinsku vojsku, koja je profesionalnija i bolje organizovana nego pre ruskog napada na Krim i istočni Donbas sedam godina ranije.

Oružje koje su isporučivali bilo je pre svega malokalibarsko i odbrambeno kako se ne bi doživelo kao provokacija Zapada i izazvalo Treći svjetski rat.

Krajem 2021. godine, Bajden je poslao direktora CIA-e Vilijama Džej Bernsa u Moskvu da prenese poruku Putinu – znamo šta nameravate i ako izvršite invaziju, biće strašnih posledica.

Putin se tada požalio na širenje NATO-a i nelegitimnost ukrajinske vlade.

„Izrazio je prezir prema predsedniku Zelenskom kao političkom lideru“, prisetio se Berns, koji je obavestio Bajdena da se posle razgovora „moj nivo zabrinutosti povećao“.

U decembru je Bajden odobrio dodatnih 200 miliona dolara pomoći u oružju koje će biti povučeno iz američkih zaliha, pored dodatnih 60 miliona dolara koje je već odobrio da pošalje Ukrajini u avgustu.

„Poješće nas“

Istovremeno, Kijev se žalio da američke obaveštajne službe ne dele dovoljno informacija sa njima.

Američki zvaničnici su bili sumnjičavi prema osetljivim informacijama koje su podelili sa Ukrajincima, strahujući da bi one mogle da završe u rukama Moskve.

Berns se 12. januara sastao sa Zelenskim u Kijevu i rekao mu da mora ozbiljno da shvati svoju ličnu bezbednost.

Ukrajinski lider je zabrinut da planiraju da izbace ukrajinsku vladu iz koloseka i uspostave režim koji podržava Kremlj, a snage NATO-a će tražiti rešenje pregovorima sa Moskvom oko Ukrajine.

„Siguran sam da je neko zaista bio zabrinut šta će se dogoditi meni i mojoj porodici“, rekao je Zelenski.

„Ali neko je verovatno samo želeo da se stvari okončaju što je pre moguće. Mislim da većina ljudi koji su me pozvali – pa, skoro svi – nisu verovali da Ukrajina može da se suprotstavi ovome i da istraje“.

Zelenski je odbio da upozori Ukrajince da se pripreme za rat jer bi, kako je verovao, to samo ekonomski oslabilo zemlju i olakšalo Rusima da je zauzmu.

Ne možete mi samo reći: ‘Slušaj, sada treba da počneš da pripremaš ljude i da im kažeš da treba da štede novac, da štede hranu’“, prisetio se Zelenski.

„Da smo to objavili – a to su neki ljudi hteli, neću ih imenovati – onda bih gubio sedam milijardi dolara mesečno od oktobra prošle godine. Naš osećaj je bio u pravu: ako posejemo haos među ljudima pre nego što invazija, Rusi će nas pojesti. Jer u vremenima haosa ljudi beže iz zemlje.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.