Budućnost Ukrajine ne zavisi samo od pobede u ratu protiv Rusije: Katarina Odarčenko ističe ključnu stvar

Budućnost Ukrajine ne zavisi samo od pobede u ratu protiv Rusije, već i od toga da se ubedi njena mlada populacija da se vrati kući.

Prema podacima UN na početku ove godine, skoro 5,8 miliona Ukrajinaca i dalje je bilo pod režimom privremene zaštite, uglavnom u EU i drugim evropskim zemljama.

Među njima je bilo 1,2 miliona osoba uzrasta od 18 do 34 godine samo u EU – starosna grupa od koje će Ukrajina zavisiti za obnovu, inovacije, modernizaciju, preduzetništvo, administraciju i demografsku obnovu.

I ankete pokazuju da što duže traje rat, slabija je namera povratka. U 2024. 32 odsto ispitanika je reklo da sigurno planira povratak kući, ali je 2025. taj procenat pao na 22 odsto. Broj onih koji su rekli da ne planiraju povratak porastao je sa 19 na 31 odsto, ukazuje u analizi za CEPA Katerina Odarčenko, predsednica PolitA instituta za demokratiju i razvoj.

Trend predstavlja hitan strateški izazov za Kijev dok pokušava da zaštiti ekonomsku otpornost zemlje, demografsku stabilnost i dugoročnu nacionalnu bezbednost.

Mladi Ukrajinci su pokretljivi, prilagodljivi, digitalno vešti i međunarodno povezani – upravo ono što je njihovoj domovini potrebno.

Mnogi su stekli profesionalno iskustvo u inostranstvu, upisali evropske univerzitete, poboljšali znanje jezika i iskusili stabilnije institucionalne uslove.

Njihove odluke nisu samo pitanje izbegavanja rata, već se zasnivaju na proceni povratka kući u odnosu na budućnost koju mogu imati drugde.

Više nije pitanje da li dovoljno vole svoju zemlju da se vrate – većina ih je i dalje voli – već da li Ukrajina može da učini povratak racionalnim i privlačnim izborom.

Mnogi mladi ljudi su vođeni aspiracijama ka obrazovanju, samoostvarenju, globalnom iskustvu i profesionalnom razvoju. I nije reč samo o onima koji su već u inostranstvu – gotovo 30 odsto grupe od 18 do 29 godina koja je i dalje u zemlji kaže da bi razmotrilo trajno iseljavanje ako bi granice bile potpuno otvorene.

Ukrajina se takmiči sa Evropom ne samo za investicije, već i za ljudski kapital. Zemlja ne može uspešno da se obnovi ako njena najambicioznija i globalno najkompetentnija generacija trajno ostane da živi u inostranstvu.

To je izazov koji se ne može rešiti samo ograničenjima, pritiskom ili emotivnim apelima. Pokušaji da se ograniči mobilnost ili da se ljudi „posrame“ da se vrate verovatno bi dodatno produbili otuđenje umesto da preokrenu trendove migracije.

Umesto toga, Ukrajina mora da se fokusira na to da postane zemlja u kojoj talentovani ljudi mogu da zamisle profesionalni uspeh, ličnu sigurnost i dugoročnu stabilnost.

Ekonomske prilike će u tome igrati ključnu ulogu.

Mnogi mladi Ukrajinci u inostranstvu navode veće prihode i šire profesionalne mogućnosti kao ključne razloge zbog kojih ostaju van zemlje.

Ako Kijev želi da preokrene ovaj trend, mora da prioritet da stvaranju industrija visoke vrednosti, inovacionih sektora i konkurentnog tržišta rada koje može da ponudi slične plate i karijerne mogućnosti.

Obnova ne može da se oslanja isključivo na obnovu uništene infrastrukture; ona mora da obuhvati i ekonomiju zasnovanu na produktivnosti, tehnologiji, preduzetništvu i integraciji u evropska tržišta.

Takva transformacija zahteva dugoročna ulaganja u obrazovanje i razvoj talenata, uz strategije za iskorišćavanje iste one inovativnosti, inventivnosti i tehničkih veština koje su omogućile brzu i uspešnu prilagodbu Ukrajine ratovanju dronovima.

Potrebe mlade ukrajinske dijaspore predstavljaju priliku da se Ukrajina pozicionira kao dinamična inovaciona ekonomija sposobna da privuče globalno orijentisane profesionalce.

I neke inicijative već pokazuju kako bi ovaj pristup mogao da funkcioniše.

Program „Create Ukraine“, na primer, osmišljen je da podstakne mlade Ukrajince sa međunarodnim iskustvom da se uključe u javnu upravu i reformsku vlast. On prepoznaje da mnogi od njih imaju veštine, mreže i perspektive koje bi mogle da ojačaju državne institucije u procesu obnove i evropske integracije.

Inicijativa „Mariupol Reborn“ naglašava modernizaciju obrazovanja, urbanu obnovu i stvaranje uslova koji bi podstakli mlade da se vrate. Njeni planovi uključuju obnovu škola, ulaganja u univerzitete, izgradnju stanova i podršku profesionalnom razvoju.

Logika oba projekta je da se mladi neće vraćati samo zato što postoje poslovi, već onda kada mogu da zamisle izgradnju smislenog života.

Stambena politika biće gotovo jednako važna kao i ekonomska politika, jer mnogi nisu sigurni gde i kako će živeti. Programi reintegracije moraju da uključuju pristupačno stanovanje, sufinansiranje, subvencije za zakup, kao i ciljanu podršku interno raseljenim licima, povratnicima i veteranima.

Donosioci odluka takođe će morati pažljivo da uravnoteže interese različitih grupa pogođenih ratom. Podsticanje povratka Ukrajinaca iz inostranstva jeste strateški prioritet, ali mere reintegracije ne smeju se doživeti kao da idu na štetu veterana, interno raseljenih ili onih koji su ostali u zemlji tokom sukoba.

Obezbeđivanje pravične, transparentne i široko dostupne podrške biće ključno za očuvanje društvene kohezije tokom obnove.

Borba protiv korupcije je takođe ključna. Mladi profesionalci koji su godinama živeli u evropskim sistemima porediće ne samo plate i stanovanje, već i transparentnost, predvidivost i pravičnost.

Za mnoge Ukrajince, posebno mlađe profesionalce, kvalitet institucija ostaje presudan. Korupcija, slabi sudovi, arbitrarno sprovođenje zakona i nedostatak vladavine prava i dalje potkopavaju njihovo poverenje u budućnost zemlje.

Borba protiv korupcije nije sporedna u odnosu na obnovu – ona jeste obnova.

Zemlja koja ne može da garantuje jednaka pravila, nezavisne sudove i zaštitu poslovanja teško će ubediti građane sa međunarodnim iskustvom da se vrate.

Biće potrebno pronaći delikatnu ravnotežu između različitih potreba veterana, izbeglica, interno raseljenih lica i onih koji su ostali u zemlji tokom rata.

Programi povratka koji bi se doživeli kao previše povoljniji za izbeglice u inostranstvu mogli bi izazvati nezadovoljstvo drugih grupa, pa moraju biti pravični i efikasni, uz obezbeđivanje da svi građani pogođeni ratom dobiju značajnu podršku i prilike.

Dugoročna bezbednost Evrope zavisi od postojanja stabilne, ekonomski održive i demokratske Ukrajine koja može da se brani i doprinosi regionalnoj stabilnosti. Trajno oslabljena Ukrajina, pogođena demografskim padom i odlaskom talenata, stvorila bi dugoročne ranjivosti na istočnoj granici kontinenta.

Pomaganje Ukrajini da zadrži i vrati svoje ljude zato nije samo humanitarni zadatak ostatka Evrope, već i strateška investicija u bezbednost kontinenta.

Najvažniji posleratni resurs Ukrajine nisu ni čelik ni beton. To su ljudi. Gradovi se mogu obnoviti. Putevi se mogu obnoviti. Elektrane se mogu obnoviti. Izgubljena generacija je daleko teže nadoknadiva, zaključuje Odarčenko.