Kina zbog protesta uvela hitnu cenzuru: Građani pokušavaju da probiju "Veliki internet-zid" 1Foto: AP Photo

Kineske vlasti su inicirale najviši nivo cenzure u okviru „hitnog reagovanja“, uključujući suzbijanje aktivnosti na virtuelnim privatnim mrežama (VPN) i druge metode zaobilaženja onlajn cenzure, ukazuju direktive procurele u javnost.

To se dešaba zbog protesta u kojima je izražena frustriranost građana politikom nultog kovida.

Ova inicijativa, uključujući praćenje i ispitivanje demonstranata, usledila je paralelno sa ublaživanjem kovid-restrikcija u okviru očiglednog pristupa „štap i šargarepa“ izlivu besa javnosti, ukazuje Gardijan.

Tokom izuzetno napete nedelje u Kini protesti protiv kovid-restrikcija su uključivali i kritike autoritarne vladavine kineskog predsednika Sija Đinpinga, što je dodatno došlo do izražaja zbog smrti bivšeg kineskog lidera Đijang Cemina.

Procurelim direktivama, koje su se pojavile na onlajn kineskim platformama, a koje su prvo bile objavljene na Tviter nalogu, čija je svrha deljenje informacija o protestima, otkrivene su posebne zabrinutosti vlasti u vezi sa sve većom zainteresovanošću među građanima da zaobiću kineski tzv. „Veliki internet-zid“ (“Great Firewall”).

Protesti su strogo cenzurisani, ali su demonstranti i drugi građani ove nedelje koristili VPN za pristupanje nekineskim vestima i aplikacijama društvenih medija koje su zabranjene u Kini.

Direktive koje je takođe preveo i objavio „Čajna didžital tajms“ (CDT), portal koji se bavi kineskom cenzurom sa sedištem u SAD, potekle su od kineske administracije za sajber-prostor, a njima se najavljuje „hitno internet reagovanje prvog nivoa, najviši nivo upravljanja sadržajem“.

Menadžerima je izdato naređenje da zauzmu „praktičan pristup“ i osnaže upravljanje sadržajem da bi brzo identifikovali, preduzeli potrebne korake i prijavili informacije o onome što je definisano kao „offlajn uznemiravanja“ i „nedavni događaji od izuzetnog značaja u različitim provincijama“.

„Incident 24. novembra je bio okidač za izražavanje raznih vrsta nezadovoljstava i ogorčenosti“, navodi se u delu teksta koji se odnosi na požar u stambenoj zgradi u Urumćiju u kojem je život izgubilo desetoro ljudi, a koji je preveo CDT.

„Pogubni politički slogani su se pojavili u Šangaju; studenti koledža i univerziteta održali su upažljive političke skupove; strani mediji su intenzivirali klevete; razni sajtovi su osnažili upravljanje sadržajem.“

U direktivama su takođe označeni dani kada menadžeri treba da obrate posebnu pažnju, uključujući obeležavanje sedam dana od požara, Svetski dan ljudskih prava, Međunarodni dan antikorupcije.

Takođe su naredili uspostavljanje e-trgovinskih platformi za uklanjanje dostupnosti proizvoda i aplikacija i „štetnog sadržaja“, koje su osmišljene u cilju zaobilaženja internet-restrikcija, kao što su VPN i ruteri za zaobilaženje „internet-zida“.

Demonstranti i stanovnici koji žele da iznesu u javnost svoje frustracije zbog politike nultog kovida i drugih aspekata života u Kini igraju se ove nedelje „mačke i miša“ s cenzorima. Vest o smrti 96-godišnjeg Đijang Cemina, koja je saopštena u sredu, bila je prilika da pojedini na kreativan način izraze nezadovoljstvo Sijem.

Pod sve autoritarnijom i globalno izolovanom vladavinom Sija mladi ljudi su poslednjih godina počeli da s većom blagonaklonošću gledaju na eru Đijanga. Sat vremena nakon objave njegove smrti post CCTV-a na platformi Veibo, koja je pandan Tviteru, bio je zasut s pola miliona komentara, pri čemu je u mnogim nazvan „Deka Đijang“.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.