Zbog čega je smrt Điang Cemina nastupila u najgorem trenutku za Si Đintaoa? 1Foto: EPA-EFE/WU HONG

Nekadašnji predsednik Kine Điang Cemin, koji se uzdigao na čelo Komunističke partije Kine nakon tragičnih događaja na Tjenanmenu u Pekingu, preminuo je u 96.godini. Điang, koji je bolovao od leukemije, preminuo je u bolnici u Šangaju, preneli su državni mediji.

Krvavo gušenje demonstracija 1989. doveo je do međunarodnog izopštenja Kine i izazvalo ogorčenu borbu za vlast u vrhu kineske Komunističke partije između tvrdolinijaških reakcionara i reformatora.

Đijang, koji je prvobitno bio viđen kao naporan birokrata izabran je za kompromisnog lidera, u nadi da će ujediniti tvrdolinijaše i liberalnije elemente.

Smrt Đianga, kako piše Gardijan, teško da je mogla doći u gorem trenutku za aktuelnog lidera Si Đinpinga.

U Kini, napominje se, postoji tradicija – kada umre neki zvaničnik organizuje se javni skup na kojem se žali njegova smrt ali i izražava nezadovoljstvo aktuelnim režimom.

Protesti na trgu Tjenanmen pre 33 godine nakon čega je došlo do uzdizanja Đianga u vrh KP Kine a kasnije i na čelo vlade, imali su svoje korene upravo u javnom skupu kada se žalila smrt reformističkog premijera Hu Jaobanga (preminuo 15. aprila 1989. dok su protesti na Trgu Tjenanmen počeli istog dana u aprilu te godine i trajali su do 4.juna).

Điang nije izazvao istu naklonost javnosti u Kini kao Hu pre tri decenije ali bez obzira na to mnogi u Kini možda se rado osvrću na vreme kada je on vodio zemlju.
To je bilo doba oštre represije – uključujući religijsku grupu Falun Gang – ali na neki način dijametralnio suprotna Sijevoj Kini.

Điang je izvukao Kinu iz međunarodne izolacije koja je usledila nakon masakra na Tjenanmenu. Ekonomija je brzo napredovala, on je nadgledao ulazak zemlje u Svetsku Trgovinsku organizaciju što je podstaklo ekonomski rast a vlada je olabavila kontrolu nad privatnim životima svojih građana.

Nasuprot tome, Si je, kako se ocenjuje, izolovao Kinu kovid propisima i agresivnom spoljnom politikom. Ekonomski rast je delimično usporen zbog tih restrikcija a vlasti su proširile kontrolu nad svojim građanima, njihovim životima, domovima i slobodnim vremenom.

„Era Đianga nije bila baš tako sjajna ali za razliku od onoga gde je Kina danas naćićete mnogo ljudi koji su nostalgični za prošlom erom“, kaže Stiv Cang, sa kineskog Instituta SoasS.

„Ljudima nije teško da to ponovo zamisle na lepši način govoreći kako je bilo sjajno, što u stvari kazuje na to kako je danas loše. Zbog toga će Si biti veoma oprezan“.

Čim je objavljena vest o smrti Đianga pristigao je veliki broj emotivnih izraza saučešća.
„Kraj jedne ere i bilo je to dobro vreme. Era jedinstva i borbe za razvoj“, piše u jednoj poruci na Veibo (kineska platforma društvenih medija).

Njegova smrt je bila glavna vest a jedan članak o tome pročitalo je čak 700 miliona korisnika sa stotine hiljada komentara. „Lider koji nas je nosio u prošlosti i uvodi u budućnost u novu eru“, kaže drugi komentar.

Cang predviđa strogu kontrolu svake javne žalosti u kako bi se iskontrolisao svaki vid neslaganja posebno u Šangaju, važnom mestu protesta proteklih dana i Điangovoj bazi moći.

Điang je bio toliko blisko identifikovan sa finansijskim središtem Kine da je njegova frakcija unutar stranke bila poznata kao šangajska banda. Neki su prvobitno računali Sija kao člana pre nego što je stvorio sopstveni blok moći.

Mnogo pre smrti Điang je postao kanal za nezadovoljstvo aktuelnim stanjem u Kini pod rukovodstvom Sija. To je uglavnom izražavano kroz internet mim – „obožavanje žaba“ koji su na kraju iskorenili cenzori.

Zbog čega je smrt Điang Cemina nastupila u najgorem trenutku za Si Đintaoa? 2
Foto: snapshot Weibo

Mim je asocijacija na Điangiove naočare velikih ramova te pantalone visokog struka. Divili su mu se i zbog njegove živopisne ličnosti, blistavih javnih nastupa za razliku od Sijeve „pedantne ličnosti“.

Điang je otpevao čuvenu pesmu Elvisa Pristlija sa predsednikom Filipina, vadio češalj kako bi udesio frizuru dok se sastajao sa kraljem Španije, otišao na sastanak u Hong Kongu da bi držao predavanje novinarima o medijskoj etici na tri jezika.

„Previše jednostavno, ponekad naivno“, kazao je novinarima te 2000.godine.

Nemilosrdni partijski lojalista bio je deo rukovodstva koje je donelo odluku o krvavom gušenju protesta na Trgu Tjenjanmen i kasnije bi se bez griže savesti obrušio na bilo koju grupu koju je smatrao pretnjom komunističkoj kontroli.

Ipak, pomogao je u oblikovanju sistema kolektivnog rukovodstva i normi oko mandata i starosnih granica za vladare zemlje koji su imali za cilj da spreče povratak u haos maoističke ere.

Si je demontirao taj sistem, osmislio istorijski treći mandat u kontroli stranke i prikupio više moći od bilo kog lidera od Maoa.

Điangova smrt koja dolazi u trenutku kada rukovodstvo pokušava da suzbije proteste u državi koji upravo zbog geografske dimenzije nisu viđeni u proteklih nekoliko decenija, podseća da uprkos Sievoj mreži nadzora i zastrašivanja njegova kontrole nije apsolutna.

„Uz svu demonstraciju snage i sile koju je Si pokazao aktuelni protesti pokazuju koliko je sistem zapravo krhak da bi smrt veoma, veoma, starog čoveka mogla da uzrokuje toliko zabirnutosti“, zaključuje Cang.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.