Foto: FoNet/Ana Paunković„Hvala Vam, ali dok ste Vi na vlasti više neću dolaziti u Srbiju“, poručila je bivša crnogorska ministarka i potpredsednica vlade Jovana Marović predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Vučić je u četvrtak, dan nakon što je Jovani Marović zabranjen ulazak u Srbiju, izjavio da se „obično ne meša u rad državnih organa“ ali da je sada „posebno zamolio“ Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA) da svaki put bivšim ministrima iz Vlade Crne Gore dozvole da uđu u Srbiju, „posebno kad dolaze da rade protivpravne radnje kao što je zauzimanje autoputeva“.
„Ona će biti naš dragi gost i siguran sam da će me MUP i BIA poslušati jer nije fer da puštaju (poslanicu Evropskog parlamenta) Violu fon Kramon iako govori da je Kosovo nezavisno i bori se protiv Srbije na sve načine, pa kad može ona što ne bi crnogorska ministarka“, rekao je Vučić i ironično se „izvinio“ crnogorskom Ministarstvu spoljnih poslova.
„Moja sloboda kretanja i sloboda izražavanja ne zavise ni od čije milosti“, poručila je tim povodom Marović Vučiću na Iksu (Tviteru).
Hvala Vam, ali dok ste Vi na vlasti više neću dolaziti u Srbiju. Moja sloboda kretanja i sloboda izražavanja ne zavise ni od čije milosti. https://t.co/hR8uDVZxsE pic.twitter.com/DvPS3T3IPz
— Jovana Marovic (@JoMarovic) August 24, 2023
Jovani Marović je u sredu na graničnom prelazu na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu zabranjen ulazak u Srbiju.
Kao razlog zabrane navedena je „zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana“.
Ona se iste večeri vratila u Crnu Goru, a ovaj događaj izazvao je buru reakcija i osuda.
Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore tražilo je od Srbije obrazloženje odluke, izrazivši nadu da se „takva praksa neće nastaviti jer narušava demokratske vrednosti i otežava dalji razvoj dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje“.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da je zabrana suprotna izgradnji dobrosusedskih odnosa i dodao da Marović nije pretnja po bezbednost.
Zabrana ulaska zbog različitog političkog mišljenja je praksa koju moramo ostaviti iza nas ako želimo graditi dobrosusjedske odnose. Region u kontekstu 🇪🇺 budućnosti, treba da teži otvorenim granicama za građane, i kada su kritički nastrojeni prema vlastima i politikama. 2/2
— Jakov Milatovic 🇲🇪🇪🇺 (@JakovMilatovic) August 23, 2023
Marović je javno targetirana u prorežimskim medijima u Srbiji zbog podrške protestima „Srbija protiv nasilja“, na kojima je i učestvovala u Beogradu.
Stranka Zeleno levi front ukazala je da je Marović i ranije, zbog izrečenih stavova, u tabloidima u Srbiji „najbrutalnije napadana“ i ocenila ovu zabranu kao „podizanje političke represije“ zvaničnog Beograda na još viši nivo, nazvavši je „skandaloznim međunaronim incidentom Vučićevog jednoumlja“.
Jovana Marović je rođena 10. oktobra 1977. godine u Kotoru. Magistrala je i doktorirala na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Jovana Marović se do 2021. godine nije bavila politikom. Bila je vidljiva u civilnom sektoru, ali je svoju karijeru gradila kao ekspert za pitanja EU, i u domenu svoje ekspertize je kritikovala rad crnogorske vlade u pitanjima važnim za integraciju Crne Gore u Evropsku uniju.
Marović je tokom boravka u Uri postala promoter ove partije posebno na međunarodnom i evropskom nivou. Ura je u to vreme postala članica evropskih Zelenih, iako niko od njenih članova nikad nije bio suštinski ekološki aktivista.
Zahvaljujući Marović, njene kolege iz evropske ekspertske mreže Zapadni Balkan u EU (BiEpag) postali su zastupnici i promoteri Dritana Abazovića. Takođe, Jovanine kolege i prijatelji iz beogradske opozicije i civilnog sektora su se solidarisali sa Abazovićem i podržavali ga u kampanji.
Marović nikada nije bila preterano aktivna u protestnom pokretu u Crnoj Gori, ali zato je veoma interesantan njen nastup i podrška protestima u Srbiji.
Ona se aktivno bavi kritikom režima Aleksandra Vučića, do tančina i nivoa dnevne politike, a njeno učešće u protestima u Srbiji je izraz solidarnosti kakvu niko iz Crne Gore nije pokazao.
Od 2004. do 2007. godine bila je savetnica za Evropsku uniju u Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore. Od 2007. do 2008. godine bila je savetnica za međunarodnu saradnju i evropske integracije u kabinetu predsednika Opštine Budva.
Od 2010. do 2016. godine bila je angažovana u Institutu alternativa, naučno-istraživačkom centru, najpre kao viša saradnica u istraživanju, a potom kao koordinatorka istraživanja. Od 2016. do 2021. godine bila je izvršna direktorka u istraživačkom centru Politikon mreža.
Dana 28. aprila 2022. izabrana je za potpredsednicu Vlade Crne Gore zaduženu za međunarodne odnose, evropske integracije i regionalnu saradnju i ministarku evropskih poslova u vladi Dritana Abazovića, kojoj je 19. avgusta 2022. izglasano nepoverenje u Skupštini Crne Gore.
Marović je u novembru prošle godine podnela ostavku na mesto potpredsednice Vlade i ministarke za evropske poslove Crne Gore pošto je njen resor analizirao prednosti i mane učešća Crne Gore u inicijativi Srbije „Otvoreni Balkan“ kojoj se ona snažno protivila.
Kao razlog ostavke navela je da joj prilike u Crnoj Gori nisu omogućavale ubrzanje evropskog puta.
Pre ulaska u Abazovićevu vladu i pokret Ura bila je civilna aktivistkinja.
Na njenom profilu na Iksu (Tviteru) piše da je Bokljeka i feministikinja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
