Ko je kandidat za treći svetski rat

Pitanje nacionalne bezbednosti izazvalo je žučnu raspravu između senatora Teda Kruza i Marka Rubija, koji nisu mogli da se slože oko pitanja nadzora i imigracione politike. Nekadašnji guverner Floride DŽeb Buš je nastojao da osveži svoju kampanju tako što je napao milijardera i biznismena Donalda Trampa, koji sudeći po rezultatima anketa važi za favorita u trci za nominacije za predsedničkog kandidata.

„Nećete moći uvredama da dođete do mesta predsednika“, poručio je Trampu Buš. Tramp je već na početku debate morao da zauzme odbrambeni stav, pošto je jedna od tema bila njegov predlog da se muslimanima zabrani ulazak u SAD. „Ne govorimo o religiji, govorimo o bezbednosti“, rekao je Tramp.

Prema oceni Bi-Bi-Sija, pobednik kada je reč o ovoj temi je Tramp jer je njegov predlog izazvao priličnu polemiku među ostalim republikanskim kandidatima, a on nije platio političku cenu svojih stavova. NJegove pristalice ga vole zbog, kako su sami naveli, smelog stava, ali bi partija kao celina mogla na kraju da završi kao poražena strana jer se dovodi u vezu s politikom s kojom se ne slaže većina Amerikanaca.

Kako su prenele agencije, tema debate brzo je proširena na spoljnopolitička pitanja i nacionalnu bezbednost. Devet vodećih kandidata nije moglo da se složi u vezi sa opsegom Vladinog nadzora i kako okončati građanski rat u Siriji.

„Ako teroristi udare ponovo, prvo pitanje će biti 'zašto za to nismo znali i zašto to nismo sprečili?'“, rekao je Rubio, obraćajući se Kruzu, koji je glasao za ograničenje Vladinih ovlašćenja za nadzor. „A bolje da odgovor ne glasi 'zato što nismo imali pristup izveštajima i informacijama koje bi nam omogućile da identifikujemo ove ubice pre nego što su izvršili napad'“, dodao je Rubio.

Kruz je prešao u napad kada je pokrenuta tema imigracije, te je optužio Rubia da podržava amnestiju za imigrante bez dokumenata u SAD. „Bilo je vremena da se bira. Kada se vodila bitka oko amnestije, neki su odabrali, kao, na primer, senator Rubio, da stanu na stranu Baraka Obame i demokratskog senatora Čaka Šumera i podrže plan za masovnu amnestiju“, rekao je Kruz.

Tema žestoke rasprave bio je i Trampov predlog da se „blokira internet“ da bi se IS sprečila da na taj način regrutuje nove članove. „Ne želim da oni koriste naš internet“, obrazložio je Tramp svoj predlog. Naišavši na negodovanje u publici, dodao je: „To su ljudi koji žele da nas pobiju, narode.“

Zanimljivo sučeljavanje bilo je i između guvernera iz NJu DŽersija Krisa Kristija i senatora iz Kentakija Renda Pola, koji su zastupali različita krila Republikanske stranke – intervencionističko i miroljubivo. Kada je reč o intervenciji SAD u ratu u Siriji, Kristi je zauzeo agresivan stav prema poštovanju zone neletenja u Siriji, čak i kada je reč o Rusiji. „Oborili bismo avione ruskih pilota ako bi bili glupi i mislili da je ovaj predsednik isti neodgovorni slabić kakav je onaj koji trenutno sedi u Ovalnoj kancelariji“, rekao je Kristi.

Pol mu je odgovorio da ukoliko Amerikanci žele nekog ko bi počeo treći svetski rat, „vi imate svog kandidata“. „Ono što tražimo jeste lider koji ima sposobnost rasuđivanja, a ne nekog ko je nepromišljen“, rekao je Pol. U ovom delu debate Bi-Bi-Si je prednost dao Kristiju. Iako je Pol u poslednje vreme bio glasniji u apelovanju na spoljnopolitičku suzdržanost, Kristijevi stavovi se više poklapaju sa stavovima birača republikanaca.

Kruz opasniji od Trampa

Njujork tajms je ocenio da je debata pokazala da je pitanje nacionalne bezbednosti Trampova slaba tačka i da su njegovi protivnici spremni da to iskoriste. Prema pisanju USA tudej, jedna od dominantnih tema u debati je bila kritika na račun predsednika SAD Baraka Obame i favorita za predsedničku nominaciju iz demokratskih redova Hilari Klinton „zato što su omogućili samoproglašenoj Islamskoj državi da ojača i preti Amerikancima.“ Vašington post se ustremio na Teda Kruza, rekavši da je on „opasniji“ za Ameriku od Trampa. „Iako ni jedan ni drugi nisu naročito ograničeni istinom i činjenicama, Kruz je čak bezobzirniji i beskrupulozniji“, ocena je Vašington posta.