Foto: EPA-EFE/MOHAMMED SABERKao dečak koji je odrastao u Engleskoj, sećam se da sam gledao večernje vesti i video crno nebo na Balkanu koje se osvetljava narandžastim bljeskovima dok su se noćni vazdušni napadi odvijali, piše Aleks Vinston, urednik u Jerusalim postu.
NATO snage su napadale Beograd, glavni grad Srbije, i ono malo što je ostalo od Vojske Jugoslavije dok je marširala Kosovom, napadajuči većinsko muslimansko etnički albansko stanovništvo u činu etničkog čišćenja i ratnih zločina.
U moj leksikon dodate su egzotične, strane reči koje nikada ranije nisam poznavao: Jugoslavija; Kosovo; Milošević.
Odrastajući, razvila se fascinacija raspadom Jugoslavije i ratovima koji su usledili, i otkrio sam svet drame, bola i očaja kakav u Evropi nije viđen od kraja Drugog svetskog rata.
Sećam se da sam gledao kako se odvija suđenje jugoslovenskom i srpskom predsedniku Slobodanu Miloševiću po optužbama za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu tokom 1990-ih.
Moje misli su se vratile na Kosovo ove nedelje kada je zemlja – nezavisna od Srbije od 2008. – obeležila 25. godišnjicu NATO-ove operacije Savezničkih snaga u nedelju, kada je kosovska predsednica Vjosa Osmani položila venac na spomenik NATO-u u glavnom gradu Prištini.
Osmani je zahvalila NATO-u što „u to vreme nije zatvarao oči pred patnjom kosovskog naroda“.
Tada je Kosovo bilo autonomna pokrajina unutar Srbije, sa većinskim muslimanskim etnički albanskim stanovništvom u poređenju sa ostatkom Srbije, koji je bio pretežno pravoslavno hrišćanski.
Sama Srbija, zajedno sa Crnom Gorom, bili su ostaci nekadašnje Jugoslavije, desetkovane tokom 1990-ih nakon što su Slovenija, Hrvatska, a zatim i Bosna sukcesivno proglasile nezavisnost.
Usledio je niz ratova pod maskom „održavanja Jugoslavije na okupu“, ali su na kraju viđeni kao pokušaji Srba da stvore „Veliku Srbiju“.
Kosovski rat je bio svedok opsežnog i sistematskog nasilja koje su počinile srpske snage nad etničkim Albancima.
Ova brutalnost je uključivala masovna ubistva, prisilno raseljavanje i široko rasprostranjena silovanja, sa kampanjama etničkog čišćenja velikih razmera koje su ciljale albansko stanovništvo kako bi ga proterali sa Kosova.
Da li je ono što se dogodilo na Kosovu slično ratu u Gazi?
Ratni zločini. Genocid. Zločini protiv čovečnosti.
Ovo su termini o kojima smo tako redovno slušali u poslednjih šest meseci u vezi sa izraelskim ratom protiv Hamasa kao odgovorom na masakr 7. oktobra da na kraju počinju da gube svako značenje.
Vladini zvaničnici, predstavnici UN-a, studentska tela i navodno propalestinski demonstranti su koristili takvu terminologiju usmerenu na Izrael od početka rata, a navodni obavešteni izveštaji koje neko vidi prelepljene preko biltena ili društvenih medija dokazuju da ako „ponovite dovoljno često laži, postaje istina.“
Južna Afrika je u januaru optužila Izrael za „genocid” pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) u Hagu, istom Hagu gde je suđeno srpskom Miloševiću.
Američki državni sekretar Entoni Blinken nazvao je tvrdnju o genocidu „nezaslužnom“, dok su druge nacije, poput Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, tu tvrdnju opisali kao „neopravdanu“ i „pogrešnu“.
Po završetku sudskih rasprava, ICJ je naredio Izraelu da spreči akte genocida nad Palestincima, ali će biti potrebne godine da se ispita naredni slučaj dokaza o genocidu pre nego što se donese bilo kakva sudska presuda.
Konteksti i dinamika dva sukoba pokazuju velike razlike.
Kosovski rat je proizašao iz dugotrajnih tenzija između etničkih Albanaca i Srba, pogoršanih raspadom Jugoslavije i represivnom politikom srpske vlade pod Miloševićem.
Suprotno tome, sukob u Gazi je ukorenjen u izraelsko-palestinskom sporu oko zemlje, granica i nacionalnog samoopredeljenja, obeleženog zamršenim istorijskim, političkim i verskim dimenzijama.
Štaviše, priroda nasilja i uključene strane predstavljaju značajne razlike.
Na Kosovu je sukob prvenstveno suprotstavio snage državne bezbednosti protiv pobunjenika etničkih Albanaca i civilnog stanovništva.
S druge strane, sukob u Gazi uključuje konfrontacije između ID-a i raznih palestinskih frakcija, uključujući Hamas, koji upravlja pojasom Gaze.
Dakle, zašto se Izrael stalno optužuje za ratne zločine i pokušaj genocida nad Palestincima, posebno sa tako zamagljenim linijama u poređenju sa nedavnim primerima?
Čovek bi pomislio da bi za razliku od Srba – koji su brojčano dominirali, ali su zvanično bili pod komandom Vojske Jugoslavije – koji su pljačkali Kosovom čineći neopisiva dela nad etničkim albanskim stanovništvom, genocid nad Izraelom bilo jednostavnije dokazati.
Izrael je nuklearna sila, sa fantastično jakom vojskom u poređenju sa svojim regionalnim susedima.
Navodno pokušava da uništi narod sa kojim je pokušavao da živi zajedno 75 godina, nudeći mirovni sporazum za mirovnim sporazumom, ali bezuspešno.
Čovek bi pomislio da, ako bi Izrael zaista pokušao genocid nad Palestincima, u stvarnosti to ne bi bilo teško izvesti.
Izraelci veruju u moral ID. Hamas je 7. oktobra počinio najgori masakr nad Jevrejima od Drugog svetskog rata: više od 1.200 Izraelaca je ubijeno u svojim domovima ili na muzičkom festivalu samo zato što su Jevreji.
To je prikladnija optužba za genocid.
Nakon što je NATO završio sa bombardovanjem Srba, mirovne snage UN su raspoređene na Kosovo da održe mir na tom mestu.
Budućnost Gaze ostaje manje jasna o tome ko će biti glavni kada se izraelska vojna kampanja završi.
Izrael je nepokolebljiv da neće biti umešanosti Hamasa ili Palestinske uprave u upravljanje pojasom.
Dok se rat protiv Hamasa odvija, dok svaki dan prolazi sa izraelskim taocima koji su još uvek u zarobljeništvu u Gazi, i dok vojska pokušava da razbije terorističku organizaciju ugrađenu u vladu neprijateljskog entiteta, mislim na one sa obe strane koji su patnje i nade da će se ovaj sukob završiti pre nego kasnije.
Mislim na dečaka koji gleda noćne bombaške napade na Kosovu na TV-u.
Sećam se bola urezanog na lica ljudi dok su im se životi zauvek promenili, a onda se moj um okreće Gazi.
Ali onda se setim da Kosovo nije Gaza, a Izrael nije Jugoslavija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
