Krah saveza koji je preživeo 15 predsednika i sedam kraljeva 1Foto: Beta/AP Photo/Patrick Semansky

Amerikanci su ljuti na Saudijsku Arabiju jer su zemlje OPEK-a odlučile da smanje proizvodnju nafte, uprkos molbama administracije Džoa Bajdena da ne podižu cene uoči izbora.

Saudijska politika cena nafte favorizuje Moskvu, optužuju Amerikanci.

Saudijci su signalizirali da bi mogli povećati proizvodnju u decembru ako tržište ostane bez ruske nafte.

Američki zvaničnici ističu da će to biti ključni lakmus test da li su Saudijci na istoj strani sa Ukrajinom i njenim zapadnim saveznicima ili na strani Rusije, piše Vol strit žurnal.

List piše da razliku u interesima dve veoma različite zemlje njihovi lideri više ne mogu da izglade, kao što su to činili u prošlosti.

Američko-saudijski savez je preživeo 15 predsednika i sedam kraljeva, arapski naftni embargo, dva rata u Persijskom zalivu i teroristički napad na SAD 11. septembra.

Sada se lomi zbog ličnog animoziteta dvojice lidera, američkog predsednika Džoa Bajdena (79) i 37-godišnjeg saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, piše VSJ.

Izvori lista kažu da bin Salman privatno ismeva Bajdena i njegove gafove, dovodeći u pitanje njegovo mentalno stanje.

On je saradnicima rekao da mu je bivši američki predsednik Donald Tramp bio mnogo draži, prenosi Jutarnji.hr.

Ubistvo Kašogija

Tokom kampanje 2000. godine, Bajden je žestoko kritikovao Saudijsku Arabiju zbog ubistva novinara Džamala Kašogija, odbijao je više od godinu dana da razgovara sa princom Muhamedom, a kada su se u julu konačno sreli u Džedi, ostavio je utisak da bi više voleo da nije došao, te da nije zainteresovan za političke diskusije, kažu izvori iz arapskog kraljevstva.

On je odmah okrivio Saudijce za smrt Džamala Kašogija, saudijskog novinara, kojeg je tim saudijskih agenata ubio i raskomadao u konzulatu u Istanbulu.

Lična antipatija, pa čak i neprijateljstvo između Bajdena i Bin Salmana, kako piše VSJ, produbili su napetost u odnosima dve zemlje, koji se poslednjih godina udaljavaju zbog izmenjenih geopolitičkih i ekonomskih interesa.

Glavni kamen spoticanja je odluka zemalja OPEK+ predvođenih Saudijskom Arabijom da smanje proizvodnju nafte neposredno pre američkih izbora.

Bajdenovoj administraciji nije potrebno novo povećanje cena nafte uoči novembarskih izbora u vreme visoke inflacije.

To je navelo obe zemlje da preispitaju svoje prethodne odnose.

Politički savez lidera slobodnog sveta i autoritarnih arapskih kraljevstava skoro 80 ​​godina uticao je na ravnotežu na Bliskom istoku i globalno.

Sada je Bela kuća objavila da Bajden želi da preispita da li trenutna politika prema Saudijskoj Arabiji služi interesima nacionalne bezbednosti SAD.

Saudijski zvaničnici kažu da je možda došlo vreme da preispitaju svoj odnos sa SAD.

Pogoršani odnosi

Odnosi su se pogoršali od ruske invazije na Ukrajinu, pošto je odluka OPEK-a da smanji proizvodnju podigla cenu nafte, što pomaže ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da izvozi naftu za finansiranje agresije.

Istovremeno, to podriva efikasnost američkih sankcija Moskvi.

Svaka zemlja mora da izabere stranu, poručuju iz Vašingtona, dok stav Saudijaca vide kao podršku Moskvi.

Ali Saudijci odgovaraju da mogu da podrže Ukrajinu i da istovremeno sarađuju sa Rusijom u OPEK+.

Princ Mohamed vidi visoke cene nafte kao možda poslednju šansu za modernizaciju saudijske ekonomije i izgradnju budućnosti nakon nafte.

O tome će biti reči ove nedelje u Rijadu, na konferenciji na koju – značajno – nisu pozvani američki zvaničnici.

Glavna tačka spora između Bajdena i bin Salmana je ubistvo novinara Kašogija, kolumniste Vašington posta.

Među svojim prvim potezima na mestu predsednika, Džo Bajden je objavio izveštaj američke obaveštajne službe sa zaključkom da je prestolonaslednik naredio operaciju hvatanja ili ubistva Kašogija, što saudijska vlada poriče.

U svojim prvim nedeljama na funkciji, Bajden je zamrznuo prodaju oružja Saudijskoj Arabiji i poništio odluku Trampove administracije da proglasi jemenske Huti pobunjenike stranom terorističkom organizacijom.

Saudijci su to videli kao „šamar“.

Turbulentni periodi

Odnosi sa Saudijskom Arabijom su takođe zategnuti zbog glavne inicijative SAD na Bliskom istoku, nuklearnog sporazuma sa Iranom iz Obamine ere, pošto se arapsko kraljevstvo protivi ukidanju sankcija Iranu.

Saudijci su bili ljuti što je Obamina administracija pregovarala sa njihovim najvećim neprijateljem bez konsultacija sa njima.

U prošlosti, saudijski kraljevi i američki predsednici su bili u mogućnosti da prežive turbulentna vremena zahvaljujući snažnim ličnim odnosima.

Samo nekoliko godina nakon što je 15 Saudijaca učestvovalo u terorističkim napadima 11. septembra 2001, predsednik Džordž V. Buš ugostio je prestolonaslednika Abdulaha na svom teksaškom ranču 2005. godine.

Početkom 1970-ih, Saudijci su delimično nacionalizovali američke naftne kompanije u kraljevstvu i uveli embargo na naftu koji je pokrenuo inflaciju.

Ipak, 1974. godine, predsednik Ričard Nikson se sastao sa kraljem Fejsalom i nazdravio njegovoj mudrosti na državnoj večeri u Džedi.

„Kada imate posla sa zemljom koju zapravo vodi petoro ljudi, odnosi moraju biti lični“, ističe Stiven Kuk, američki stručnjak za Bliski istok.

Od 1940-ih, odnos Vašingtona sa kraljevstvom izgrađen je na pretpostavci da će SAD obezbediti teritorijalni integritet Saudijske Arabije i da će muslimansko kraljevstvo dozvoliti da nafta teče u globalnu ekonomiju kojom dominiraju Amerikanci.

Ali svet se menja.

Saudijci su nekada prodavali više od 2 miliona barela nafte u SAD svakog dana, ali je to palo na manje od 500.000 barela dnevno.

SAD su postale najveći svetski proizvođač nafte, Kina je sada najveći kupac saudijske nafte, a sledi je Indija.

Izvor: Jutarnji.hr

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.