Kraj rekordne zaposlenosti u Nemačkoj?

Nemačko privreda je trenutno slaba. BDP je u periodu od oktobra do decembra 2023. pao za 0,3 odsto, objavio je u utorak (30.1.) Savezni statistički zavod. U dva prethodna kvartala zabeležena je stagnacija. U čitavoj prošloj godini BDP je pao za 0,3 odsto. Ako se taj trend nastavi, Nemačkoj preti recesija.

Međutim, to se do sada samo neznatno odrazilo na stopu nezaposlenosti. Naučnici iz Instituta Iifo koji se bave tržištem rada ipak računaju da bi to moglo da se promeni. Na to ukazuju redovna ispitivanja poslodavaca o planiranim novim zapošljavanjima radnika.

„Teško ekonomsko stanje odražava se sada i na kadrovsko planiranje“, kaže Klaus Volrabe, šef tog istraživanja na Institutu ifo. „Firme su uzdržane što se tiče novih zapošljavanja. Verojatnija su prva otpuštanja.“

To redovno ispitivanje obuhvata 9.000 kompanija koje svakog meseca prijavljuju koliko novih radnika planiraju da zaposle tikom iduća tri meseca.

Različita situacija u pojedinim branšama

Ispitivanje pokazuje da je najlošije raspoloženje u industriji. Tamo očekuju smanjenje broja zaposlenih. I u trgovini raste spremnost za otpuštanje radnika. Ali, kod uslužnih delatnosti rezultati nisu jednoznačni. Dok neki planiraju smanjenje, drugi planiraju povećanje broja zaposlenih. To posebno važi za IT-sektor i konsultantske firme.

U građevinarstvu je situacija nešto lošija nego mesec dana ranije. „Recesija u građevinarstvu ostavlja sve veće tragove u kadrovskom planiranju“, kaže Volrabe. Problem te privredne grane je, kako objašnjava, rast kamata za stambene kredite.

Ipak, taj stručnjak u razgovoru za nemački javni servis ARD ističe da su te brojke samo malo pale. „Ne računam s velikim porastom nezaposlenosti“, kaže i dodaje da je trenutno od otpuštanja verovatnije da neće biti raspisani konkursi za nepopunjena radna mesta.

Nije sve tako crno

Aktuelne brojke Instituta za tržište rada i istraživanje zaposlenja (IAB) nešto su optimističnije nego one Instituta ifo. Vrednost na tzv. „barometru tržišta rada“ IAB porasla je u januaru za 0,2, odnosno na 100,3 boda, i sada se nalazi u pozitivnom području iznad neutralne vrednosti od 100 bodova.

Taj indikator obuhvata i prognoze budućeg razvoja zapošljavanja i trenutnu stopu nezaposlenih. U tu svrhu se svakog meseca ispituju agencije za zapošljavanje koje daju svoja predviđanja za iduća tri meseca. Skala se kreće od 90 (veoma loš razvoj) do 110 (veoma dobar razvoj).

Ako se uzme u obzir samo stopa nezaposlenih, taj indikator se u januaru nalazio u negativnom spektru, iako su se izgledi nešto poboljšali. Zabeležen je plus od 0,2 boda u odnosu na decembar, ali vrednost od 97,4 još uvek je ispod neutralnih 100 bodova.

„Pre nekoliko godina bismo se radovali“

Enco Veber, šef odeljenja za Prognoze i sveobuhvatne ekonomske analize u IAB, kaže: „Čak i ako se nezaposlenost nešto povećala, ona je još uvek na veoma niskom nivou. Brojke su tako niske, da bismo im se do pre nekoliko godina u stvari radovali.“ Ni on, kao ni njegov kolega Volrabe, ne računa s talasom otpuštanja. Stopa nezaposlenosti je u Nemačkoj u decembru iznosila 5,7 odsto.

Iako će neki ipak ostati bez posla, agencije za zapošljavanje čak računaju s malim rastom broja zaposlenih. Indikator instituta IAB se u odnosu na prošli mesec poboljšao za 0,2 boda i sada iznosi 103,1 bodova.

Rekordna zaposlenost u 2023.

Ako se gleda godišnji prosek, prošle godine u Nemačkoj je, uprkos padu konjunkture, posao imalo više ljudi nego ikada ranije. Prosečno je bilo zaposleno 46 miliona ljudi, objavio je Savezni zavod za statistiku početkom januara. To je više nego ikada od ujedinjena Nemačke 1990. Time je dosadašnji rekord od 333.000 u 2022. godini premašen za 0,7 procenata – i to uprkos tome što je, prema vodećim ekonomskim institutima, najveća evropska privreda u prošloj godini zabeležila pad.

Ipak IAB je uočio promene u prosečnom trajanju nezaposlenosti. „Nezaposlenima je trenutno mnogo teže da nađu posao nego pre izbijanja pandemije korone“, kaže Veber i dodaje da je to posebno problematično ako nezaposlenost duže traje.

Da li bi politika trebalo da interveniše?

Iz tih aktuelnih brojki Veber i Volrabe izvlače različite zaključke. Tako Volrabe kaže: „Imamo instrument tzv. ’skraćenog rada’ pomoću kojeg smo dobro prebrodili krize u poslednje tri godine. To bi trebalo da koristimo ako ekonomski razvoj nastavi da se pogoršava.“

Ali, Veber ne vidi potrebu za intervencijom: „Moramo više da investiramo u brigu o nezaposlenima i njihovo kvalifikovanje.“ On smatra da se mogu stvoriti bolji finansijski podsticaji za zapošljavanje, posebno u velikim domaćinstvima. „Trenutno su državna davanja delom znatno smanjena ako primaoci više rade. Kroz nešto manje drastična smanjenja tih davanja, i kroz pojačanu dodatnu podršku u zapošljavanju, rad bi mogao da se učini atraktivnijim“, predlaže Veber.