„Situacija na Kubi postala neodrživa“: Pojačane tenzije Vašingtona i Havane, hoće li kubanski režim opstati?

Gliser, koji je bio registrovan na Floridi, „prevozio je deset naoružanih osoba koje su, prema preliminarnim izjavama privedenih, nameravale da izvrše „infiltraciju u terorističke svrhe“, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.

„Zaplenjene su automatske puške, pištolji, improvizovane eksplozivne naprave (Molotovljevi kokteli), panciri, teleskopski nišani i kamuflažne uniforme“, saopštilo je Ministarstvo, preneo je NBC njuz.

Kako se navodi, upad se dogodio u sredu ujutru, povređen je komandant kubanske granične straže pored šestoro ljudi na američkom brodu.

Svi članovi grupe na brodu registrovanom na Floridi bili su „kubanski stanovnici Sjedinjenih Država“, prema navodima Ministarstva.

Državni sekretar SAD Marko Rubio je ranije u sredu rekao da će SAD sprovesti nezavisnu istragu pre nego što odgovore.

„Otkrićemo tačno šta se ovde dogodilo, a zatim ćemo reagovati u skladu sa tim“, rekao je Rubio iz Sent Kitsa i Nevisa, gde je prisustvovao konferenciji sa karipskim liderima.

Rubio je dodao da je pucnjava na otvorenom moru „veoma neobična“ i da Ministarstvo unutrašnje bezbednosti SAD i Obalska straža SAD sprovode istragu.

„Dovoljno je reći da je veoma neobično videti ovakve pucnjave na otvorenom moru. To se ne dešava svaki dan. To je nešto, iskreno, što se nije dešavalo sa Kubom veoma dugo“, rekao je Rubio.

Kubansko ministarstvo je saopštilo da su ljudi na brodu registrovanom u SAD započeli vatru, koja se odigrala jednu nautičku milju severoistočno od kanala El Pino, kod severne obale Kube.

„Kada se jedinica Granične straže Ministarstva unutrašnjih poslova sa pet pripadnika približila brodu radi identifikacije, posada glisera koji je izvršio prekršaj, otvorila je vatru na kubansko osoblje, što je rezultiralo povredom komandanta kubanskog broda“, saopštilo je Ministarstvo.

Vladina služba je imenovala jednu od poginulih osoba kao Mišela Ortegu Kazanovu. On je upao u „opsesivnu i đavolsku“ težnju za slobodom Kube, rekao je njegov brat Misael Ortega Kazanova za Asošijejted pres.

Rekao je da je njegov brat bio vozač kamiona i američki državljanin koji je živeo u SAD dvadeset godina i bio je oženjen. „Samo mi Kubanci koji smo živeli tamo razumemo“, rekao je.

Rubio je rekao da većinu informacija koje SAD imaju o tome šta se dogodilo „je ono što kubanske vlasti pružaju i javnosti i američkoj vladi“.

Na pitanje da li je američko osoblje umešano u incident, Rubio je odgovorio: „Ne.“

Do pucnjave je došlo usred pojačanih tenzija između SAD i Kube. Nakon što su SAD u januaru svrgnule venecuelanskog lidera i kubanskog saveznika Nikolasa Madura, administracija američkog predsednika Donalda Trampa se okrenula Kubi. Uvela je blokadu svih isporuka nafte ostrvu i govori o promeni režima.

Blokada je teško pogodila kubansku ekonomiju, pri čemu ova karipska nacija doživljava najgoru eru ekonomske nesigurnosti u poslednjih nekoliko decenija, a UN upozoravaju na potencijalni humanitarni „kolaps“.

SAD su u sredu malo ublažile embargo, rekavši da će izdati licence privatnim kubanskim subjektima koji žele da preprodaju naftu iz Venecuele, glavnog dobavljača sirove nafte i goriva kubanskom tržištu. Tim tržištem u velikoj meri dominira javni sektor, podseća CNN.

Kubanske snage su se i ranije upuštale u okršaje sa američkim brodovima koji su ulazili u njihove vode, ali su pucnjave ovih razmera sa smrtonosnim ishodom retke.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Havane saopštilo je da je 2022. godine presrelo 13 američkih glisera sa 23 člana posade koje je optužilo za „sprovođenje operacija trgovine ljudima“ prevozeći ljude sa Kube u SAD.

Severna obala provincije Vilja Klara, gde je gliser presretnut u sredu, poznata je po plažama sa belim peskom, plitkoj vodi i peščanim sprudovima. Američka obalska straža je ranije presretala glisere kod svoje obale za koje je tvrdila da prevoze ilegalne migrante u SAD, koje su dom kubanske zajednice izbeglica koja se uglavnom protivi komunističkoj vladi ostrva.

Smrtonosna pucnjava dogodila se samo dan nakon 30. godišnjice kada je kubanska vojska oborila dva aviona kubansko-američke humanitarne organizacije „Braća u spasavanju“ iznad voda severno od Havane, usmrtivši četvoro ljudi.

Ranije ovog meseca, Tramp je produžio vanrednu meru iz doba Klintona, donetu nakon što je Kuba oborila avione, koja omogućava američkim vlastima da se ukrcaju na bilo koji brod koji bi mogao da se kreće ka Kubi.

Skoro milion Kubanaca je poslednjih godina pobeglo u SAD, a hiljade su pokušale opasno putovanje morem do Floride u improvizovanim brodovima. Međutim, za razliku od prethodnih republikanskih i demokratskih administracija, koje su generalno tretirale Kubance kao političke izbeglice i davale im jedinstven brzi put do boravka u SAD, Tramp je deportovao Kubance u rekordnom broju.

Kuba, ostrvo pod komunističkom upravom, udaljeno manje od 150 kilometara od obale Floride, trn je u oku Sjedinjenih Država skoro sedam decenija.

Otkako je Fidel Kastro predvodio revoluciju koja ga je dovela na vlast pre 67 godina, mnogi američki predsednici su pokušali da sruše vladu. Tokom Hladnog rata došlo je do neuspele invazije. CIA je pokušala da ubije Kastra najmanje osam puta. Bilo je bezbroj taktika ekonomskog pritiska i sankcija.

Sada Trampova administracija pominje da je ovo poslednja godina kubanske komunističke revolucije, piše Njujork tajms. Tramp je prekinuo isporuke nafte u inostranstvo i nekoliko izvora stranih prihoda koji su održavali kubansku ekonomiju i njenu vladu na površini.

Posledice su žestoke – raširena inflacija, nestašica benzina i dugotrajna isključenja električne energije. Smeće se gomila na ulicama, ukazuje se u tekstu na američkom portalu.

Prognoza o padu kubanskog rukovodstva je bilo i ranije, posebno nakon raspada Sovjetskog Saveza, koji je dugo bio glavni dobrotvor ostrva, ali se do sada ispostavljalo da su bila pogrešna.

Ovog puta je drugačije, ukazuje Njujork tajms, pozivajući se na Franses Robles, koja izveštava o ostrvu više od tri decenije.

Robles je ocenila da je „situacija na Kubi postala neodrživa“.

„Nekada je kružila šala da bez obzira koliko loše postane, režim opstaje. Sada se niko ne šali.“

Kuba je bila u krizi mnogo pre nego što je Tramp postao predsednik. Ipak, čak i nakon što je podrška Sovjetskog Saveza prestala pre skoro četiri decenije, kubanska vlada se uvek snalazila.

Nakon što je levičarski revolucionar Ugo Čavez došao na vlast u Venecueli 1999. godine, Venecuela je postala glavni izvor nafte za Kubu.
Havana je monetizovala svoje široko poštovane lekare. Kubanske medicinske brigade koje rade širom sveta postale su jedan od glavnih izvora strane valute države.

Devedesetih godina prošlog veka vlada je aktivirala turizam u komunističkom stilu. Državna odmarališta su se udružila sa stranim turističkim operaterima. Kanađani gladni sunca postali su stub kubanske ekonomije.

Pandemija kovida 19 je uništila turizam, ali ono što aktuelnu krizu čini potencijalno ozbiljnijom jeste to što je Trampova administracija ciljala upravo na resurse koji su do sada omogućavali Kubi da preživi.

Kada se Tramp vratio u Belu kuću prošle godine, agresivno se okrenuo ka Latinskoj Americi. Politiku vodi državni sekretar Marko Rubio, sin kubanskih imigranata, koji je dugo sanjao o svrgavanju komunističke vlade ostrva.

Kritični trenutak je nastupio 3. januara kada je Trampova administracija zarobila predsednika Venecuele i preuzela efikasnu kontrolu nad proizvodnjom nafte u zemlji.

Venecuela je slala Kubi oko 35.000 barela nafte dnevno. Tramp je to zaustavio i zapretio carinama zemljama koje isporučuju naftu na Kubu. Meksiko, drugi glavni dobavljač zemlje, takođe je zaustavio isporuke.

Pored nafte, Tramp je takođe oštro smanjio pristup Kube čvrstoj valuti od turizma i medicinskih misija zemlje u inostranstvu. Gvatemala je nedavno saopštila da će poslati svoju kubansku medicinsku brigadu kući.

U međuvremenu je došlo i do kolapsa turizma. U februaru su avio-kompanije obaveštene da na Kubi nema više mlaznog goriva, što je dovelo do toga da mnoge od njih prekinu sa radom.

Takođe nije jasno ko bi vodio zemlju ako vlada padne. Većina opozicionih lidera je u zatvoru ili u egzilu.

„Mnogi ljudi misle da bi ovo mogla biti godina kraja režima“, rekla je Robles, „bilo zbog društvenih nemira na ulicama, ili zbog neke vrste dogovorenog rešenja koje će kubanska vlada biti primorana da prihvati.“