Smene koje pominje Mađar su praksa Fidesa, potrebna promena Ustava: Mađarski stručnjak poziva na oprez

Poručio je da će, ukoliko oni sami ne podnesu ostavke, to biti postignuto izmenama Ustava.

U suštini je to ponovio i u svom pobedničkom govoru u nedelju, kao i na međunarodnoj konferenciji za novinare u ponedeljak, gde je predsednika države Tamaša Šuljoka i ostale navedene zvaničnike nazvao zajedničkim imenom „lutke“.

Pitanje je koliko će taj poziv imati efekta. Predsednik Ustavnog suda i predsednik Državne revizorske institucije, nisu pokazali da planiraju dobrovoljno da se odreknu svojih funkcija. Predsednik Tamaš Šuljok reagujući na poziv Mađara kazao je da neće podneti ostavku.

„Sa dvotrećinskom parlamentarnom većinom, gotovo sve se može postići, iako ne bez poteškoća“, rekao je za list Nepsava ustavni pravnik Laslo Majtenji.

Kadrovske promene koje je pomenuo Mađar, iako na primer eventualna ostavka predsednika Ustavnog suda teško da bi sama po sebi rešila problem, verovatno bi se mogle sprovesti izmenama Ustava. Takvu praksu je već koristio i Fides.

Laslo Majtenji je, međutim, ocenio kao ohrabrujuće to što predsednik stranke Tisa – pozajmljujući misao bivšeg predsednika države Lasla Šoljoma, prvog predsednika Ustavnog suda – dosledno naglašava da se vladavina prava ne može uspostaviti metodama koje su protivne vladavini prava.

Kako je naveo, pravne principe treba imati u vidu i u onim slučajevima kada vlada, u načelu, ima neograničene mogućnosti delovanja.

Prema mišljenju ustavnog pravnika, odmah bi trebalo započeti rad na izradi demokratskog i trajnog ustava Mađarske. Time bi konačno mogao da nastane ustav kakav Mađarska u svojoj hiljadugodišnjoj istoriji nikada ranije nije imala.

To znači, kaže Majtenji, ustav „pred licem naroda“, što ne treba mešati sa „narodnim ustavotvorstvom“.

U tom procesu narod bi imao ulogu u dva smisla: ustav bi trebalo razmatrati na građanskim skupštinama uz učešće društva, a društvena mišljenja bi mogla biti smernica, na primer, za sistem lokalne samouprave, instituciju ombudsmana i način izbora predsednika republike.

Na kraju bi tekst ustava – kao što inače planira i Peter Mađar – trebalo potvrditi na referendumu.

Za sve to, prvo parlament mora da donese odluku o pokretanju ustavnog procesa, naveo je Majtenji. Nacrt ustava bi izradili stručnjaci koji su upućeni u sadržajne i formalne zahteve.

Reč je o vremenski zahtevnom procesu koji bi u najboljem slučaju trajao godinu dana, priznao je Majtenji, dok Peter Mađar očigledno želi brže promene na čelu pomenutih tela i institucija.

Što se tiče hitnih zadataka, Majtenji smatra da treba utvrditi koje izmene su neophodne za demokratsko funkcionisanje države i njeno osnovno upravljanje.

Takve brze intervencije – „ustavno gašenje požara“ – trebalo bi sprovoditi samo u meri u kojoj su zaista opravdane.

Ustavni pravnik nije želeo da se izjasni koje kadrovske promene bi mogle spadati u tu kategoriju, naglasivši da svaka odluka zahteva temeljno razmatranje. Pre toga bi, kako je dodao, bilo bi korisno testirati kako se pomenute institucije odnose prema novom parlamentu i vladi.

„Ne poznajemo planove stranke Tisa. Ustavno razmišljanje i poštovanje ustavnih vrednosti zahtevaju da i politička snaga koja ima gotovo neograničenu moć pokaže određeni stepen samoodricanja“, naveo je Majtenji savetujući Mađaru oprez.

Prema mišljenju ustavnog pravnika, mađarski narod je mudro odlučio kada je glasao za smenu „tiranskog Fidesovog sistema“.

Takođe smatra ispravnim što su birači dali inače rizičan dvotrećinski mandat u relativno stabilnim uslovima. Stoga je, po njegovom mišljenju, očigledno da taj sistem treba ukinuti. Međutim, prilikom tog ukidanja, izjavio je Laslo Majtenji, treba postupati umereno i uzdržano.