Lavrov: SAD seju haos

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u svom obraćanju učesnicima, ocenio da je delovanje SAD glavni destabilizujući faktor u svetu. Metodi SAD su „arhaični i jednolični“ i svi se svode na pritisak, bilo politički, ekonomski ili vojni, ne samo na protivnike, nego i na partnere.

„U pokušaju da obezbede jednostrano geopolitičko preimućstvo, sačuvaju status jednog centra odlučivanja sa saglasnošću ili direktnom podrškom svojih saveznika, SAD nastavljaju da nanose snažne udarce međunarodnom poretku bezbednosti koji je stvoren posle Drugog svetskog rata. Oni nastoje da potpuno unište ili da podvedu pod svoje uske ciljeve kontrolu nad naoružanjem, seju haos i potpaljuju sukobe u različitim delovima sveta“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova, ocenjujući da je uloga SAD destruktivna.

Na konferenciji su učestvovala i dvojica predstavnika zemalja srednje Evrope, nekadašnji poljski predsednik Aleksandar Kvašnjevski i bivši slovački premijer Mikulaš Dzurinda. Obojica su prvo istakli da se u Moskvi nalaze posle dugo vremena – Kvašnjevski posle 14, a Dzurinda posle 16 godina.

Obojica su u svojim istupima, za razliku ostalih učesnika, negirali krizu Evropske unije i liberalizma. Kvašnjevski je zaključio da postoje novi centri uticaja u globalnoj politici, „tako da je vodeća uloga SAD okončana“, jer se sada uz nju nalazi i Kina, dok Rusija i Indija „pokazuju mnogo ambicija“.

Iako se mnogi pitaju šta će biti sa EU, „ona će da preživi, iako mnogi u Rusiji misle da će da propadne“, rekao je bivši poljski predsednik. Postoji kriza, ali ona nije „smrtonosna, niti dramatična“, jer, iako su populisti osvojili 25-30 odsto glasova, to je manje od očekivanog, a evropske vrednosti još podržava 70 odsto Evropljana.

Bivši švedski premijer Karl Bilt rekao je da je umereni optimista. Evropski izbori, koji su najveći izbori u svetu, uprkos očekivanjima medija i SAD da će doći do značajnog rasta političkih snaga, nisu to potvrdili, osim u Italiji i Francuskoj. Bilt se izjasnio protiv sankcija Rusiji, ali je podsetio da je i Rusija koristila sankcije.

Ono što posebno „duboko zabrinjava“, jeste što su dovedeni u pitanje svi ugovori o ograničavanju nuklearnog naoružanja. To stvara velike rizike destabilizacije.

Potpredsednik Atlantskog saveta Metju Berouz primetio je da „počinje novi hladni rat Rusije i Kine“. Kakav će on biti, mnogo zavisi od stava Kine. Ako se postigne sporazum, napetosti će se stišati, ali ne potpuno ukloniti, jer će se preseliti u druge regione sveta.

Kina će biti vojna sila, ali to nije glavna stvar. Najvažnija stvar je tehnološko pitanje. Osim kratkog perioda posle lansiranja sovjetskog „Sputnjika“, SAD je smatrala sebe tehnološkim liderom sveta. U Vašingtonu postoji strah da SAD tehnološki zaostaju za Kinom.

Jedini način da se bezbednost Amerike osigura, jeste njeno prvenstvo. Ambasador Šri Lanke u Moskvi Sajed Kazem Sadžapur u više navrata u svojim uključivanjima u raspravu podsećao je na ponašanje međunarodnih faktora i zapadnih sila tokom događaja u Jugoslaviji i oštro kritikovao spoljno nametanje promena unutrašnjih granica, napad NATO na Jugoslaviju, okupaciju Kosova kao dela teritorije Srbije i proglašenje nezavisnosti te teritorije.