Foto: Beta (AP Photo/Francisco Seco)
Na dvodnevnom samitu u Briselu, lideri EU su se dogovorili da to pitanje ponovo razmotre na sledećem okupljanju u junu, uoči jesenjeg samita UN o klimatskim promenama.

Prema dokumentima u koje je AP imao uvid, neke zemlje, među kojima su Francuska, Španija i Holandija, predložile su da lideri dogovore ambicioznu dugoročnu strategiju, ali Nemačka, Poljska, Češka i druge države nisu bile voljne da prihvate 2050. godinu kao rok za ograničavanje emisije gasova s efektom staklene bašte.

Odlaganje odluke izazvalo je nezadovoljstvo aktivista za zaštitu životne sredine koji tvrde da EU treba da predvodi globalne napore u postizanju najambicioznijeg cilja Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine – da se globalno zagrevanje zadrži na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka.

Predstavnik međunarodne grupe za zaštitu životne sredine Grinpis Sebastijan Mang naveo je upozorenja naučnika da su u narednim decenijama potrebna oštra smanjenja emisija gasova s efektom staklene bašte kako bi se sprečili potencijalno katastrofalni nivoi zagrevanja krajem veka.

Meng je dodao da „mladi ljudi to shvataju“, misleći na nedavne proteste u stotinama gradova širom sveta, uz učešće stotina hiljada učenika koji pozivaju lidere svojih zemalja da se pozabave klimatskim promenama.

Predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je pre dve godine pokrenuo samit o klimatskim promenama u cilju ubrzavanja primene Pariskog sporazuma o klimi, rekao je danas da su napori EU u borbi protiv klimatskih promena „očigledno nedovoljni“.

Najveći deo samita EU bio je posvećen pitanju Bregzita, ali su lideri danas razgovarali i o drugim temama, uključujući veze EU i Kine, industrijsku politiku i globalno zagrevanje.

Povezani tekstovi