Foto: EPA-EFE/CLEMENS BILANIstraživanje sprovedeno u 50 zemalja pokazuje da se poverenje u političare širom sveta smanjuje, a da su nade uperene u Evropu. Šef Galupa (GIA) Kančo Stojčev objašnjava zašto su Angela Merkel i papa još uvek popularni.
DW: Gospodine Stojčev, koji su glavni trendovi u svetu na osnovu ovogodišnje Galupove ankete o oceni vrhunskih političara?
Kančo Stojčev: Kada pogledamo Global-Leaders-Rating, najvažnija tendencija je da se ocene političara pogoršavaju i to širom sveta, skoro bez izuzetaka. Dakle, registrujemo krizu liderstva koja se pogoršava. To je prilično opasno, jer smo tražili da se oceni dvanaest lidera, oni koji predstavljaju preko četiri milijarde ljudi, dakle više od polovine svetske populacije. To je ozbiljan problem…
Na vrhu lestvice su papa i nemačka kancelarka, oni i dalje imaju najpozitivnije ocene. Šta to znači?
To je bila jasna poruka ljudi širom sveta – da više vole promišljeni i umereni pristup, odgovornije delovanje. Papu doživljavaju kao neku vrstu referentne figure, a ne kao političku ličnost. On je duhovni vođa. Kancelarka Angela Merkel je, u poređenju sa ocenama od pre tri godine, izgubila pet procenata. Ipak, i dalje ima najbolje ocene od svih svetskih lidera. To jasno pokazuje kakvo globalno ponašanje ljudi žele.
Politički lideri svetskih sila dobili su loše ocene. Šta to znači?
Neki politički lideri su ozbiljno izgubili poverenje i ugled: Na primer indijski premijer Modi, ali i ruski predsednik Putin i neki drugi vrhunski političari. Trampov rejting se nije promenio – negativan je kao i pre tri godine. On je još uvek na dnu lestvice dvanaest svetskih lidera.
Nalazimo se u vremenu u kome uočavamo dve tendencije: „Ja-prvi“ je svetska tendencija koja promoviše nacionalizam, itd. I tendencija „Mi-smo-svet“ odnosno – povezani smo. Ako svetom dominira jedna supersila, to odmah dovodi do globalizacije, jer uzajamna zavisnost raste. Slikovito rečeno: ako u gradu postoji samo jedan policajac, ravnoteža snaga se ne menja. Ali više nemamo takvu situaciju. Svet ima najmanje četiri ozbiljne supersile: Sjedinjene Države, Rusiju, Evropu i Kinu. U toj situaciji, proces globalizacije se nije samo usporio, već je istovremeno započeo novi proces – proces regionalizacije, ne samo u geografskom, već i u političkom i kulturnom smislu.
Nije li to paradoksalno: Evropa slabi, ali vrhunski evropski lideri uživaju najveće poverenje u svetu?
Kao i uvek, postoje dve strane medalje: Evropa je širom sveta daleko ispred ostalih kao velika stabilizaciona sila. S druge strane, Evropa ima brojne probleme, poput Bregzita. Evropa je možda poslednja velika nada čovečanstva kada se radi o racionalnom, odgovornom i mirnom razvoju sveta – s njenom čuvenom „mekom silom“ (kultura, političke vrednosti diplomatija, prim ur). Problem je u tome što ta meka sila možda više nije dovoljna.
Koji su glavni trendovi u pogledu slobode i mira, na osnovu vašeg dugoročnog zapažanja?
Trend je pozitivan u dugoročnom posmatranju. Galup radi na tim anketama već 73 godine. Pre 73 godine, rat je bio nešto normalno svuda – i to ne samo u glavama ljudi, već i u njihovoj svakodnevnoj stvarnosti. Danas je mir prihvaćena norma. A isto se odnosi ne samo na normativno ponašanje ljudi u vezi s mirom, već i na činjenicu da je privredni rast norma. Znamo da privrednog rasta nije oduvek bilo. Čovečanstvo se menja. Ali, nažalost, ne samo što se menja, već se suočava i sa novim izazovima. Kad pogledamo globalnu političku sliku, vidimo da danas konfrontacija raste. A u svesti masa raste strah da taj novi svetski poredak koji moramo uspostaviti neće uspeti dovoljno brzo.
U tom kontekstu važno je uočiti da u svetu raste nada da će Evropa igrati važniju ulogu u svetskoj politici. Jasna poruka je da evropski političari to ne bi trebalo samo da shvate, već i da pokušaju da što brže prevaziđu svoje unutrašnje borbe i probleme, da se reorganizuju kako bi što pre počeli da rešavaju globalna pitanja. Najbolje već sutra.
Kančo Stojčev je predsednik Instituta za istraživanje tržišta i javnog mnjenja Gallup International Association (GIA) sa sedišterm u Cirihu. Tu organizaciju ne bi trebalo mešati s američkom firmom istog naziva Gallup Organization sa sedištem u Vašingtonu, koja se u medijima često navodi samo kao „Galup“.
