„Imaćemo trupe svuda“: Da li je Los Anđeles Trampov „eksperiment“?

Ali guverner Kalifornije, Gavin Njusom, demokrata koji predvodi ovu državu i pruža otpor predsedniku koji je sklon nekontrolisanoj moći, kaže da je trenutak opasnosti po američku demokratiju stigao.

Tramp, u kampanji koja sve više poprima ozbiljne ustavne implikacije, stvara narativ o invaziji i pobuni.

On preuveličava stepen nereda, pljački i protesta u Los Anđelesu, koji su relativno ograničenog obima. Takođe nagoveštava da je, kako bi zemlja ostala bezbedna, spreman da rasporedi vojnike širom Sjedinjenih Država, piše CNN u analizi.

Tramp je u utorak više puta netačno tvrdio da bi Los Anđeles „goreo do temelja“ da nije poslao Nacionalnu gardu i marince.

Predsednik je takođe upozorio da razmatra i mere van Los Anđelesa, dok se drugi gradovi i savezne države – naročito one pod demokratskom vlašću – pripremaju za proširene racije protiv migranata bez dokumenata i moguće proteste koji bi mogli uslediti.

„Znate da nismo snažno reagovali, imali biste ih po celoj zemlji“, rekao je Tramp u Ovalnom kabinetu. „Ali mogu da obavestim ostatak zemlje da će, ako pokušaju isto, biti dočekani istom ili još jačom silom nego ovde“.

Zatim je, u visoko politizovanom govoru trupama u Severnoj Karolini, kasnije u utorak, predstavio čitave četvrti Los Anđelesa kao mesta pod okupacijom „transnacionalnih bandi i kriminalnih mreža“.

„Oslobodićemo Los Anđeles“, rekao je Tramp, kao da govori o gradu koji je zauzela neprijateljska strana vojska.

„Iskoristićemo sva sredstva koja imamo na raspolaganju da ugušimo nasilje i odmah uspostavimo zakon i red. Nećemo čekati sedam ili osam dana i čekati guvernera koji nikada neće pozvati, dok gradovi gore“.

Dan ranije, Tramp je nagovestio da Los Anđeles predstavlja tek početak, rekavši u Beloj kući:“Imaćemo trupe svuda“.

U još jednom razvoju događaja u utorak, koji je delovao kao potvrda namera administracije, Ministarstvo unutrašnje bezbednosti potvrdilo je da je sekretarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem prethodno zatražila od ministra odbrane Pita Hegseta da pošalje vojnike u Los Anđeles kako bi hapsili demonstrante.

List San Francisco Chronicle je objavio da je Noem podnela taj zahtev — koji bi, ako bi se sproveo, najverovatnije bio protivzakonit. Ministarstvo je kasnije preciziralo da je Noem napisala memorandum pre nego što su se ona i Hegset sastali s Trampom.

Njusom je odgovorio na Trampove sve veće pritiske obraćanjem građanima Kalifornije u utorak uveče.

„Demokratija je pred našim očima pod napadom. Trenutak kog smo se pribojavali je stigao“, rekao je demokrata koji se vidi kao mogući predsednički kandidat 2028. godine. Tramp „razbija istorijski projekat naših osnivača – tri ravnopravne i nezavisne grane vlasti. Više ne postoje nikakve kočnice i ravnoteže“.

Okupljanje trupa protiv navodne unutrašnje pretnje

Trampova poseta Fort Bragu bila je deo obeležavanja 250. godišnjice američke vojske, što bi u mirnijim vremenima prošlo gotovo neprimećeno.

Međutim, njegovo agresivno korišćenje ovlašćenja vrhovnog komandanta ponovo je podstaklo strahove od njegovih autoritarnih tendencija.

Trampov govor bio je uznemirujuć, imajući u vidu da vojska treba da ostane nestranačka institucija. Sve je izgledalo kao da vrhovni komandant okuplja trupe za misiju u svoje ime.

Fort Brag je i ranije bio pozadina za slične trenutke. Pre dvadeset godina, predsednik Džordž V. Buš koristio je to mesto za televizijsko obraćanje naciji, pokušavajući da povrati podršku javnosti u vreme kada je sve više Amerikanaca gubilo poverenje u rat u Iraku.

Način na koji trenutna administracija upravlja situacijom u Los Anđelesu daje zloslutni ton i drugom događaju kojim se obeležava 250. godišnjica američke vojske – velikoj vojnoj paradi koja će se ovog vikenda održati u Vašingtonu.

Spektakl se slučajno dešava baš na 79. rođendan predsednika koji uživa u imidžu autoritarnog lidera i sjaju vojnika i oružja.

Tramp je postavio ton mračnim upozorenjem u Ovalnoj kancelariji: „Ako se pojavi bilo kakav protest, biće dočekan veoma velikom silom“, rekao je novinarima.

„Nisam čuo da je najavljen protest. Ali znate, to su ljudi koji mrze našu zemlju“, rekao je o građanima koji bi mogli da iskoriste svoje ustavno pravo na miran protest. „Ali biće dočekani vrlo velikom silom“.

Još više je pojačao autoritarnu atmosferu dok se vraćao iz Fort Braga, prikazujući Los Anđeles kao grad u ratu – iluzija koja bi činila raspoređivanje aktivnih trupa prikladnijim.

„Samo želim da vidim mir. Ako ima mira, mi se povlačimo. Ako postoji i najmanja šansa da neće biti mira, ostajemo dok se ne uspostavi mir“.

Trampova strategija već se više puta pokazala uspešnom

Ovo nije samo tipično Trampovo preuveličavanje. Postoji duga tradicija lidera autoritarnog stila koji kreiraju ili uveličavaju incidente narušavanja javnog reda kako bi opravdali upotrebu vojske.

Protesti uključuju scene u kojima su pojedinci bacali predmete na policiju, pljačkali i palili automobile, i druge oblike nereda, koje su državni i lokalni lideri osudili – iako ističu da situacija ni izbliza nije dovoljno ozbiljna da bi se opravdala upotreba trupa.

Međutim, administracija je od samog početka pokušavala da iskoristi proteste protiv ICE-a u političke svrhe.

Tramp je iznenada, u subotu uveče, najavio da će poslati Nacionalnu gardu, uprkos protivljenju guvernera Njusoma – prvi put za nekoliko decenija da je predsednik preduzeo takav korak. Za njima je usledilo 700 aktivnih marinaca.

Trampovo distopijsko predstavljanje Los Anđelesa kao grada koji drže „plaćeni pobunjenici“ i „zveri“ potencijalno postavlja retoričku osnovu za buduće korišćenje Zakona o pobuni (Insurrection Act), koji bi omogućio domaćim trupama da hapse i deluju u ulozi organa reda.

Njegova strategija, koja svakim danom postaje sve intenzivnija, podseća na njegove tvrdnje da je pobedio na izborima 2020. godine.

To je u početku delovalo apsurdno. Ali Trampova demagogija izazvala je pravi ustanak protiv savezne vlade i demokratije u američkom Kongresu 6. januara 2021.

Milioni glasača kasnije su poverovali u njegov narativ o ukradenim izborima, što je pokrenulo jedan od najvećih političkih povrataka u istoriji – 2024. godine.

Lako je zamisliti kako predsednik učvršćuje lažne predstave o situaciji u Kaliforniji.

Ipak, Tramp je sklon preuveličavanjima koje se ne sprovedu u delo. Njegova administracija još nije upotrebila trupe na ulicama Los Anđelesa za direktno suočavanje sa demonstrantima. One uglavnom obezbeđuju nekoliko saveznih zgrada – jedan od razloga zbog kojih su demokrate u utorak burno reagovale kada je Ministarstvo odbrane otkrilo da operacija košta 134 miliona dolara.

Administracija možda još ima načina da se povuče. Izvori su ove nedelje rekli za CNN da zvaničnici razmatraju alternativne opcije umesto Zakona o pobuni, kako bi pojačali zaštitu federalnih agenata koji rade na sprovođenju imigracionih zakona.

Međutim, Tramp ima dugu istoriju javnog najavljivanja svojih namera i često ignoriše savete da deluje uzdržano.

Logično bi bilo da pokuša da pridobije vojsku za ostvarivanje svojih ličnih i političkih ciljeva. Na kraju krajeva, nakon povratka na vlast, preradio je čitav sistem američke vlade i proširio ovlašćenja izvršne grane u tu svrhu.

Los Anđeles kao „eksperiment“

Možda Los Anđeles nije izolovana kriza.

„Mislim da smo mi eksperiment, jer ako možete ovo da uradite drugom najvećem gradu u zemlji, možda administracija želi da to bude poruka svima i svuda – da ih se treba plašiti“, rekla je gradonačelnica Los Anđelesa Karen Bas u utorak.

Dvojica demokratskih senatora iz Kalifornije, Adam Šif i Aleks Padilja, pisali su ministru odbrane Pitu Hegsetu i sekretaru mornarice Džonu Filenu kako bi ih upozorili da je raspoređivanje vojske ekstreman i neprimeren korak.

„Odluka da se aktivna vojska rasporedi unutar Sjedinjenih Država treba da se donosi samo u najekstremnijim okolnostima, a ovo to svakako nije“, napisali su. „Činjenica da je raspoređivanje izvršeno uprkos protivljenju državnih vlasti čini ga još neprihvatljivijim“.

Senatorka Suzan Kolins, republikanka iz Mejna, napravila je razliku između marinaca i Nacionalne garde. „Aktivne vojne snage generalno ne treba da učestvuju u operacijama sprovođenja zakona unutar zemlje“, rekla je Kolinsova.

Ipak, jasno je da je administracija uspela da demokrate dovede u poznatu političku slabost koju često zauzimaju još od kada je Tramp ušao u predsedničku politiku i koristio imigraciju kao odskočnu dasku ka vlasti.

Mnogi njegovi pristalice smatraće njegov nastup „čvrstog čoveka“ kao opravdanu nagradu za glas koji su mu dali prošlog novembra, i verovatno se neće previše zamarati pitanjima da li deluje u skladu sa zakonom i ustavom.

„ICE agenti moraju da mogu da rade svoj posao“, rekao je Hegset tokom saslušanja u Predstavničkom domu u utorak, izražavajući stavove MAGA sveta. „Napadaju ih zato što rade svoj posao, a to je deportacija ilegalnih kriminalaca… Predsednik Tramp veruje u zakon i red“.

Noem je, u međuvremenu, izjavila novinarima da Tramp samo štiti obične Amerikance.

„Ovaj predsednik se zalaže za prosečnog Amerikanca koji želi svakog dana bezbedno da odvede svoje dete u školu, vodi svoj mali biznis i obezbedi porodicu. To je ono što je on uradio“, rekla je novinarima u Ovalnoj kancelariji.

Ali, kao i obično, predsednik je pronašao posebno upečatljivu sliku – onu koja priziva ozbiljnu mogućnost da sada domovinu vidi kao ratnu zonu:

„Jedina zastava koja će trijumfalno vijoriti ulicama Los Anđelesa biće američka zastava, tako mi Bog pomogao“, rekao je trupama u Fort Bragu.