Makron i Le Pen – revanš ili već viđeno

Emanuel Makron je pobedio Marin Le Pen u prvom krugu, ali ankete ukazuju na mnogo tešnju trku ovog puta usred široko rasprostranjenog negodovanja glasača koji dugo govore da revanš ne žele.

Makron je na putu da pobedi Le Penovu, iako ankete sugerišu da bi razlika mogla da bude i do dva procenta poena. U svakom slučaju, Makron je daleko ispod 66 odsto koliko je osvojio 2017. protiv istog protivnika.

U prvom krugu u nedelju, aktuelni predsednik je zaostao za Le Pen u svim starosnim kategorijama osim starijih od 65 godina, koji su masovno glasali u njegovu korist. Bez njihove podrške, Makron ne bi bio ni u drugom krugu. Ali Makron nije uspeo da animira mlađe birače, što je samo jedan od Makronovih problema nakon pet problematičnih godina na vlasti i slabe kampanje u senci rata u Ukrajini.

„Rezervoar Makronovih glasova je ekstremno nizak“, rekao je Maršal Fuko, šef pariskog Cevipof instituta i dodao da su njegovi rivali iz rivali iz mejnstrima stranaka čije pristalice će najverovatnije glasati za Makrona izbrisani sa političke mape.

„Rezultati Socijalističke partije (1,7 odsto) i Republikanaca (4,8 odsto) sugerišu da su mnogi od njihovih pristalica već taktički glasali u prvom krugu. A oni koji su ‘kompatibilniji’ među njima dali su svoje glasove aktuelnom predsedniku“, rekao je Fuko za Frans 24.

Makron i podrška Zelenih

Dok Makron takođe može da računa na podršku glasača koji su podržali Zelene Janika Žadoa (4,6 odsto) i komuniste Fabijena Rusela (2,3 odsto), Fuko napominje da se govori „o veoma ograničenom broju birača“.

Sa druge strane, Le Penova može razumno očekivati da će uzeti većinu od 7,1 odsto glasača koji su podržali njenog krajnje desničarskog rivala Erika Zemura i 2,1 odsto onih koji su se opredelili za desničarskog kandidata Nikolasa Dupont-Ainjana.

Njihov kombinovani ukupan broj dovodi krajnje desnice na neviđenih 32,5 odsto – što naglašava duboku promenu u francuskom biračkom telu i ukazuje na značajan rezervoar glasova za Le Penovu uoči drugog kruga 24. aprila, piše RTS.

I odziv birača je bio izuzetno nizak. Oko 26 odsto registrovanih birača je izabralo da ostanu kod kuće u prvom krugu, četiri procenta više u odnosu na 2017. i „neprijatno“ blizu rekorda iz 2002. od 28,4 odsto.

Kao i 2017. godine, sve oči će biti uprte u 22 odsto birača koji su se opredelili za Žan-Lika Melanšona, radikalnog levičara koji je, ponovo, za malo ušao u drugi krug.

Aktuelni predsednik će morati da utiče na neke od tih mladih birača.

Kako dovesti u pitanje legitimitet Marin Le Pen

Le Mond navodi da se i biračko telo menja, posebno kod Melanšona. Na osnovu izbornih rezultata, njegove pristalice tvrde da su uradili mnogo više od povratka „sigurnih glasova“. Na levici tvrde da su na birališta izveli ljude koji su do tada bili neopredeljeni.

Dok se Makron fokusirao na međunarodnu scenu, Marin le Pen je, piše Frans 24 pokazala svoju sposobnost da se poveže sa običnim ljudima. Ona se predstavljala kao „kandidat konkretnih rešenja“, detaljno iznoseći planove za smanjenje cena gasa, benzina, pšenice i drugih osnovnih namirnica.

„Le Penova je uspela da ojača kredibilitet u očima mnogih birača“, rekao je Benjamin Morel, politički analitičar sa Pariskog univerziteta Panteon-Asas.

„Istraživanja pokazuju da se po nekim pitanjima, pre svega kupovnoj moći, ona sada smatra drugim najverodostojnijim kandidatom, odmah iza Makrona. Makronov izazov sada je kako da dovede u pitanje njen kredibilitet i gurne je nazad u toksični, krajnje desničarski tabor“, dodao je Morel.

Aktuelni predsednik je već počeo da se bavi upravo tim temama, tvrdeći u svom govoru u nedelju da je njegova platforma „mnogo solidniji odgovor na strahove i izazove našeg vremena“.