Mali odziv na alžirskim izborima uz bojkot opozicije

Međutim, izlaznost je jako slaba za ove parlamentarne izbore, prve izbore od 2019. godine kada je sa vlasti protestima skinut dugogodišnji predsednik Abdelaziz Bouteflika.

Tenzije su vladale oko glasanja pošto su aktivisti i opozicione stranke bojkotovali izbore zbog suzbijanja nedeljnih demonstracija protestnog pokreta Hirak, koje su bile takoreći zabranjene prema novim pravilima za demonstracije.

Pritisak demonstranata Hiraka naterao je prethodnog predsednika Abdelaziza Butefliku da podnese ostavku 2019. posle dve decenije na vlasti, vreme obeleženo političkom i finansijskom korupcijom nezaposlenošću i represijom. Učesnici u protestnom pokretu sada hoće prelazni period pre izbora.

Prema najnovijim podacima datim dok su birališta još bila otvorena Izborna komisija je saopštila da je manje od 14,5 odsto od 24 miliona glasača izašlo na izbore.

U nekim regionima kao što je Kabilija, uporište opozicije istočno od glavnog grada Alžira, izlaznost je bila ispod jedan odsto. Neka izborna mesta su vandalizovana, i okršaji između stanovnika i policije prijavljeni su u nekim gradovima u tom regionu.

Podaci o izlaznosti nisu namešteni kao u prošlosti kada su brojevi fiksirani unapred, rekao je šef izbornog tela Mohamed Šafi i dodao da nova transparentnost daje krediblitet ovim izborima i deo je želje da se prekine sa starim sistemom.

Konačne cifre za izlaznost nisu još bile dostupne kada su se birališta zatvorila u 20.000 časova.

Ustavni savet objavio je danas da će biti potrebno 15 dana da se saznaju rezultati glasanja zbog broja kandidata i potrebe da se osigura od pronevera koje su obeležile ranije izbore.

Vanredni izbori imaju za cilj da istaknu mlade ljude i one koji su van već postojećih političkih elita, piše AP.

Više od 20.000 kandidata se bori za parlament koji ima 407 mesta. Po prvi put polovina kandidata su žene.