Mnogo tema, malo vremena: Šta će biti na dnevnom redu na decembarskom samitu Evropske unije?

Decembarski samit Evropske unije po pravilu traje dva dana, ali je predsednik Saveta EU Šarl Mišel ovogodišnji sastanak lidera 27 država-članica ograničio na samo jedan dan, četvrtak 15.12. Mnoge diplomate Evropske unije u Briselu ne razumeju zašto, jer postoji pravo brdo problema o kojima šefovi država i vlada moraju da raspravljaju na kraju ove godine pune krize i rata. Zato Brisel očekuje mučnu i dugu noćnu sednicu, sve do petka ujutro.

Uskraćivanje sna inače je isprobana i proverena taktika u pregovorima unutar EU. Tako se umaraju tvrdoglavi šefovi vlada, pa na kraju popuštaju i dolazi se do kompromisa s kojim se nekako svi slože.

Jedna stvar važi i za ovaj samit: „Jedinstvo je ključ“, napisao je predsednik Saveta Šarl Mišel u svom pozivu na sastanak. Evropska unija želi da deluje suvereno i ujedinjeno kako bi pokazala Rusiji da odgovor EU na rat protiv Ukrajine i dalje ostaje nedvosmislen.

„Ukrajina je, kao i uvek, u centru naših napora i nastojanja“, rekao je Mišel. Unija mora da pruži pravi odgovor na rusku eskalaciju i korišćenje zime kao oružja. Osim humanitarne pomoći, Ukrajini su potrebna dugoročna obećanja kad su u pitanju vojna oprema i finansije. O tome će se raspravljati na samitu. Ali, ima i drugih tačaka na dnevnom redu.

Finansijska pomoć Ukrajini

Nakon što je Mađarska odustala od svog protivljenja, EU iduće godine može Ukrajini da prosledi 18 milijardi evra direktne budžetske podrške kako bi ta država mogla da isplati plate i penzije. Osim toga, još 5,5 milijardi evra biće uplaćeno u „Evropski fond za mir“, kako bi moglo da se nastavi sa finansiranjem oružja i municije za ukrajinsku vojsku. Evropska komisija predlaže da se Ukrajini odobri nekoliko godina budžetske podrške kako bi Kijev mogao sigurnije da planira izdatke.

I dalje je aktuelna rečenica sa svih samita EU ove godine: „Evropska unija će pomagati Ukrajini sve dok je to potrebno.“ Pitanje kakvo oružje isporučiti još uvek je kontroverzno. Da li bi u to trebalo uključiti i odbrambene sisteme „Patriot“ iz zaliha nemačkog Bundesvera?

Pojačati sankcije Rusiji

Uprkos intenzivnim pregovorima, EU je do početka samita imala problema sa dogovorima o sada već devetom paketu sankcija protiv Rusije. Prema informacijama iz diplomatskih krugova, mađarska vlada pokušala je da skine neke osobe u Rusiji sa spiska sankcija. Oko 200 ruskih zvaničnika trebalo bi da bude kažnjeno zabranom ulaska i zamrzavanjem imovine zbog napada na ukrajinsku infrastrukturu.

Mađarska, koja i dalje održava dobre odnose s Kremljom, oko takvih mera stalno se koleba. U junu je mađarski premijer Viktor Orban progurao da se ne sankcioniše ruski patrijarh Kiril. Taj crkveni poglavar se smatra bliskim saveznikom ruskog vladara Vladimira Putina.

Energetska kriza u Evropskoj uniji

Ove godine, nakon ruskog napada na Ukrajinu, EU je drastično smanjila uvoz uglja i nafte iz Rusije i uvela sankcije. Rusija je drastično smanjila izvoz gasa u EU, iako prirodni gas nije pod sankcijama. To je dovelo do eksplozije cena na energetskim tržištima. EU reaguje prelaskom na druge dobavljače, više tečnog gasa iz SAD i Katara, kao i merama štednje. Zemlje-članice EU žele da ublaže visoke cene uz pomoć čitavog paketa različitih ograničenja cena, kočnica cena i direktnih subvencija.

Uprkos višemesečnim pregovorima, 27 država-članica nisu uspele da se dogovore o gornjoj granici nabavne cene prirodnog gasa na svetskom tržištu za čitavu EU. Polovina zemalja Unije, uključujući Francusku i Italiju, traži ograničenje cena za kupovinu. Druga polovina, uključujući Nemačku i Holandiju, odbacuje mogućnost striktnog ograničavanja cena jer bi to moglo da ugrozi snabdevanje. Dobavljači gasa mogli bi da preusmeri svoje brodove u Aziju kako bi tamo postigli više, neograničene cene.

Evropska komisija je kao kompromis predložila ograničenje cene gasa na 275 evra po megavat-satu, što bi se primenjivalo samo u slučaju izrazito visokih cena. Do sada vlade država EU nisu uspele da se dogovore oko te „kočnice za slučaj opasnosti“. Na ovom samitu se oko tog pitanja očekuju duge rasprave.

O zajedničkoj platformi dobavljača gasa iz EU još nije postignut dogovor. Oni bi trebalo da udruže svoju tržišnu snagu i iskoriste zajedničku potražnju za smanjenje cena. Zanimljivo je da bi tu trebalo da učestvuju i firme iz zemalja-kandidata za ulazak u EU, dakle iz zemalja Zapadnog Balkana.

Fond umesto paketa

Kancelar Olaf Šolc je na ranijim samitima odbacivao kritike brojnih članica EU na račun nemačkih paketa pomoći vrednih više milijardi privatnim domaćinstvima i firmama u nemačkoj. „Dvostruki paket“ od 200 milijardi evra unosi nepravilnosti na unutrašnjem tržištu EU, kritikovali su Francuzi, ali i drugi.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sada pominje novi evropski „Fond za suverenitet“ koji bi mogao da se koristi za finansiranje ulaganja u nove izvore energije i u infrastrukturu. Taj predlog naišao je na različite reakcije u Evropskom parlamentu. Na samitu će se dakle raspravljati i o investicionim programima i državnim podrškama. No, ni po tom pitanju se ne očekuju konačne odluke.

Šta sa jugoistočnim susedstvom?

Prošle nedelju su se lideri EU sastali u Tirani s predstavnicima šest država Zapadnog Balkana i obećali ubrzanje pristupnih procesa, koji su okarakterisani kao „geostrateški važni“. Na ovom samitu bi Bosna i Hercegovina mogla da postane peta zemlja iz balkanske grupe koja će dobiti „status kandidata“. To bi značilo da bi ta relativno nestabilna država došla korak bliže pristupnim pregovorima.

Kosovo, koje kao državu nisu priznali Srbija, ali ni pet članica EU, trebalo bi zvanično da podnese zahtev za članstvo u EU, što je prvi od mnogih koraka do pridruživanja. Evropska unija očekuje da Srbija i Kosovo reše svoje sukobe. Nakon što je pre par dana na Kosovu napadnuta misija Euleks, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj hitno je pozvao obe strane na pregovore koji bi trebalo da dovedu do konkretnih rezultata do početka ovog samita Evropske unije.