Najdužem američkom ratu kraj se ne nazire 1

“Talibani ne mogu da pobede na bojištu, vreme je da se pridruže mirovnom procesu. Nećemo omanuti u Avganistanu, i naša nacionalna bezbednost od toga zavisi”, rekao je general Džon Nikolson u Kabulu, preneo je Rojters.

Kritičari, uključujući samog Trampa tokom prošlogodišnje predsedničke kampanje, tvrde da Avganistan nije bliže miru uprkos milijardama dolara potrošenih na pomoć i gotovo 16 godina tamošnjih vojnih operacija SAD i saveznika. Nikolson je u februaru rekao Kongresu SAD da mu je potrebno još “nekoliko hiljada” vojnika u Avganistanu, uglavnom da pomognu „savetovanju“ avganistanskih bezbednosnih snaga koje se bore protiv Talibana, Islamske države i drugih islamističkih pobunjenika.

Tramp je sada odobrio produžetak vojnog prisustva SAD u Avganistanu, mada ni on ni vojni lideri nisu pružili nikakve detalje u vezi s brojem vojnika i vremenskim rasporedima. U Avganistanu trenutno ima oko 8.400 pripadnika vojske SAD, čija je glavna uloga savetovanje i pomaganje avganistanskim snagama, što je znatno manje u odnosu na 100.000, koliko je vojnika bilo po odluci Trampovog prethodnika Baraka Obame. U zemlji često ima još nekoliko hiljada vojnika, koji su tu u “privremenim” ili drugim brojnim misijama.

Nikolson je rekao da će novi savetnici iz SAD i iz država NATO povećati broj misija obuke vojnika, uključujući one u specijalizovanim vojnim školama, i proširiće opseg vazduhoplovnih snaga i specijalnih snaga Avganistana. On je takođe pohvalio odluku Trampa da ne nameće “arbitrarne” rokove američkoj misiji u Avganistanu. “Najava takve politike je dokaz naše kontinuirane predanosti”, rekao je Nikolson.

Talibansku vladu su smenile avganistanske snage uz podršku SAD krajem 2001, ali su američke snage od tada konstantno prisutne. U Avganistanu je ubijeno oko 2.400 američkih vojnika. Američki vojni zvaničnici i zvaničnici obaveštajnih agencija SAD strahuju da bi nova pobeda Talibana omogućila Al Kaidi i regionalnom ogranku Islamske države da uspostave baze u Avganistanu. Tako bi, prema njihovom mišljenju, dobili priliku da organizuju napade na SAD i njihove saveznike, kao što je Osama bin Laden organizovao napade 11. septembra 2001, kojima je i pokrenut rat u Avganistanu.