Najveći pad broja putnika tokom pandemije na aerodromu u Frankfurtu

Prve brojke u 2020. godini već pokazuju značajan uticaj na vazdušni saobraćaj u svih 13 država članica Evropske unije za koje su dostupni podaci: Češka, Danska, Nemačka, Hrvatska, Italija, Kipar, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Slovenija, Slovačka i Finska.

Iako je broj putnika u vazdušnom saobraćaju u nekim od ovih država članica EU počeo da se smanjuje već u februaru 2020, prema podacima Eurostata broj putnika u svima njima se barem prepolovio u martu 2020. godine.

U poređenju sa martom 2019. godine najveći pad broja putnika primećen je u Italiji (-85 odsto, -11,9 miliona), Nemačkoj (- 10,7 miliona prevezenih putnika, -62 odsto), Danskoj (-1,7 miliona, -63 odsto), Finska (-1,1 miliona, -57 odsto), Češka (-0,8 miliona, -65odsto) i Mađarska (-0,7 miliona, -58 odsto).

Aerodrom u Frankfurtu imao najveći pad broja putnika

Ogromna većina aerodroma EU sa dostupnim podacima iz marta 2020. godine zabeležila je nagli pad broja prevezenih putnika u poređenju sa martom 2019. godine.

Broj prevezenih putnika smanjen je za više od milion u sledećim gradovima: Frankfurtu/Majna (-3,5 miliona, -62 odsto), Minhenu (-2,5 miliona, -65 odsto), Kopenhagenu/Kastrup (-1,5 miliona, -64 odsto), Berlinu/Tegel  (-1,3 miliona, -65 odsto), Diseldorfu (-1,3 miliona, -64 odsto) i Helsinkiju/Vanta (-1,0 miliona, -58 odsto).

Oštar pad zabeležen je i na ostalim aerodromima EU: Hamburg (-0,8 miliona, -62 odsto), Prag/Ruzinje (-0,8 miliona, -65 odsto), Budimpešta/Ferenc List (-0,7 miliona, -58 odsto), Berlin/Šenefeld (-0,6 miliona, -65 odstso), Štutgart (-0,5 miliona, -61 odsto) i Keln/Bon (-0,5 miliona, -63 odsto).

Iako italijanski podaci nisu dostupni u apsolutnom broju, na svim aerodromima sa dostupnim podacima u ovoj zemlji zabeleženi su nagli padi putnika i letova.

Najveći pad zabeležen je u Milanu/Linate (-93 odsto), Bergamu i Veneciji (oba -90 odsto), Milanu/Malpensa (-88 odsto) i Bolonji (-86 odsto).