Evropa je u dubokoj krizi, ali postoji jedan paradoks: Autorke filma „Zašto je Evropa važna“ analiziraju za Gardijan

Međutim, postoji paradoks. Uprkos rastućem nacionalizmu, klimatskoj krizi i ekonomskom usporavanju, malo ko bi osporio tvrdnju da Evropa i dalje ima mnogo toga što ide u njenu korist.

Kada bi ljudi bili pitani gde u svetu žele da žive, velika je verovatnoća da bi većina Evropljana i dalje izabrala Evropu u odnosu na druge kontinente.

Ni vesti nisu neprekidno negativne. Iako se poslednjih godina veliki deo političkih komentara fokusirao na uspon krajnje desnog nacionalizma širom kontinenta, njegov najistaknutiji simbol, mađarski bivši autokrata Viktor Orban, smenjen je na ubedljivim izborima ovog meseca.

Uzimajući u obzir ovaj paradoks, udružili smo snage kako bismo pokušali da razjasnimo najveće izazove i prilike na kontinentu, pišu Natali Toči, direktorka Instituta za međunarodne odnose u Rimu, i Anu Bradford, autorka knjige „Digital Empires: The Global Battle to Regulate Technology“ za Gardijan.

Njihov film „Why Europe Matters“ (Zašto je Evropa važna) biće prikazan danas. Kako su navele, iako naučnice i sa stručnošću u oblasti evropske spoljne i bezbednosne politike i digitalne ekonomije znale su da nemaju sve odgovore i želele su da uključe i druge u razgovor.

Okupili smo grupu vodećih mislilaca iz cele Evrope, čija kolektivna ekspertiza obuhvata ekonomiju, klimatsku krizu, migracije, tehnologiju, odbranu, demokratiju, istoriju i još mnogo toga. Njihova razmišljanja smo zabeležili u našem novom filmu, dok su se suočavali sa izuzetnom konvergencijom različitih pretnji koje pogađaju kontinent i delili svoje analize i ideje.

Zajednička dijagnoza opasnosti koje prete kontinentu, izrečena bez ulepšavanja od strane ovih stručnjaka, zaista je sumorna.

Konsenzus o tome šta predstavlja najveću pretnju jeste proširenje rata u Evropi – koji bi mogao da se proširi iz Ukrajine na ruski potez protiv baltičkih država, možda zatvaranjem Suvalkskog koridora blizu litvansko-poljске granice. Kada je reč o sopstvenoj odbrani, Evropa je još ranjivija na Rusiju zbog duboke zavisnosti od sve neprijateljskijih Sjedinjenih Država, čije rukovodstvo već koristi tu neravnotežu moći kao sredstvo pritiska.

„Ono što smo na naš užas otkrili jeste da jednostavno ne možemo da se oslonimo na SAD kao bezbednosni oslonac na način na koji smo to činili poslednjih 80 godina“, rekao nam je istoričar Timoti Garton Eš. „Dakle, između ruske agresije na Ukrajinu i pretnje povlačenja SAD, sve se vraća nama“.

Evropa ima veliko tržište i bogatstvo talenata. Njeni istraživači su svetske klase, a njena ekonomija ima važna područja izvrsnosti. Evropa raspolaže ogromnim neiskorišćenim kapitalom koji bi mogao biti bolje usmeren ka finansiranju inovacija. Njena društva ostaju otvorena i miroljubiva i, uprkos svim problemima, njene demokratije su i dalje među najživljim na svetu.

U ključnim aspektima, Evropa već odgovara na svoje slabosti. Dvostruka pretnja od Putinove Rusije i povlačenja SAD podstiče evropske vlade da masovno ulažu u sopstvenu odbranu.

Trampov protekcionizam podstakao je Evropu da u poslednjim mesecima sklapa nove trgovinske sporazume sa Latinskom Amerikom, Indijom, Indonezijom i Australijom. Povratak globalnog protekcionizma takođe je dao kontinentu podsticaj da konačno ukloni unutrašnje trgovinske barijere i oslobodi potencijal istinski integrisanog jedinstvenog tržišta EU.

Ali kada je reč o budućnosti Evrope, optimizam sam po sebi nije dovoljan da pokrene promene. On mora da preraste u aktivizam – zasnovan na uverenju da jača Evropa ne samo da može, već i mora da bude izgrađena.

To je aktivizam koji smo videli kada su mladi Evropljani izlazili na ulice da zahtevaju klimatske mere ili da protestuju protiv rata u Gazi.

Videli smo ga i na izborima u Mađarskoj, kada je došlo do neviđeno velikog odziva u pokušaju da se smeni Orbanov autoritarni režim. I videli smo ga u Barseloni prošle nedelje, kada su progresivni političari iz Evrope zajedno sa kolegama iz Amerike, Afrike i Azije razvijali zajedničku platformu za obnovu demokratije i promovisanje mira, međunarodnog prava i multilateralne saradnje.

Energija se gomila kroz proteste, glasanje i okupljanje, i lideri su pozvani da je iskoriste.

Da bi Evropa napredovala – da bi bila kontinent sposoban da obezbedi bezbednost i prosperitet, a istovremeno brani slobodu i demokratiju – potrebni su principijelni i kompetentni lideri, ambiciozne kompanije i, možda najvažnije od svega, angažovani građani spremni da podignu glas. Ovaj kontinent i njegova budućnost pripadaju svima nama – potrebne su naše zajedničke ideje i podrška, navele su.