Danas sastanak u Briselu: Može li NATO da objedini protivvazdušnu odbranu protiv Rusije?

Danas se ministri odbrane 32 članice saveza sastaju u Briselu, a ključno pitanje biće da li nacionalna pravila ometaju najvišeg vojnog komandanta NATO-a da efikasno odgovori na vazdušne pretnje, piše Politico.

Tokom poslednjih nedelja, sumnjive bespilotne letelice narušile su vazdušni prostor Belgije, Nemačke, Danske i Norveške. Ruski dronovi su praćeni iznad Rumunije, a oboreni iznad Poljske a savez je bio primoran da pošalje lovce nakon što su tri ruska aviona MiG-31 boravila u estonskom vazdušnom prostoru čak 12 minuta.

Kao odgovor, NATO je predstavio novi program „Istočni stražar“ (Eastern Sentry), koji podrazumeva raspoređivanje ratnih aviona i sistema protivvazdušne odbrane u prve linije – u zemlje članice koje se graniče s Rusijom.

Međutim, ova pretnja otvorila je i širu debatu o tome da li vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi (SACEUR), američki general Aleksus Grinkjevič, ima dovoljno jasno definisana ovlašćenja o tome šta sme, a šta ne sme da preduzme, imajući u vidu ograničenja poznata kao „nacionalne rezerve“  koje članice mogu nametnuti svojim trupama u NATO misijama.

„Nije tajna da što više ima ‘nacionalnih ograničenja’ – posebno kada je reč o borbenim avionima – to je teže za SACEUR-a da odmah reaguje“, izjavio je američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker uoči samita.

„To su razgovori koje ćemo nastaviti da vodimo unutar saveza i da osiguramo da… tamo gde ta ograničenja mogu da se smanje – da se i smanje“.

Vitaker je takođe rekao da Vašington očekuje da će saveznici na današnjem sastanku najaviti „velika“ izdvajanja za kupovinu oružja za Ukrajinu – od američkih proizvođača.

Na oprezu

Javno, NATO insistira na tome da već ima sva potrebna ovlašćenja za reagovanje na vazdušne pretnje.

„Mogu da vas uverim… ako bi ruski avioni predstavljali pretnju, mogli bismo da preduzmemo krajnje mere“, rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute u ponedeljak. „Dok god ne predstavljaju pretnju, mi ćemo ih mirno ispratiti iz našeg vazdušnog prostora“.

Međutim, iako je general Grinkjevič „zadovoljan“ opštim uputstvima koje članice postavljaju za svaku misiju – tzv. pravilima angažovanja – različite vazdušne misije NATO-a i dalje predstavljaju „mozaik“, rekao je jedan visoki diplomata u okviru saveza, kojem je, kao i drugima u ovoj priči, odobrena anonimnost radi slobodnog govora o zatvorenim razgovorima.

Kako NATO nastoji da ojača svoj integrisani sistem protivvazdušne odbrane, „SACEUR mora imati fleksibilnost, prostor za manevrisanje“, rekao je jedan diplomata, „i mora se, koliko god je moguće, rešiti nacionalnih ograničenja“.

Na sastanku u sredu, ministri će proceniti program Istočni stražar . Od incidenta u Estoniji nije zabeležen nijedan potvrđen ruski upad.

U januaru je savez pokrenuo sličnu inicijativu nazvanu Baltik stražar, za patroliranje pomorskim putevima, nakon sumnjivih slučajeva presecanja podmorskih kablova. Nakon toga, broj novih incidenata je opao.

„Ako pogledamo uspeh Baltik stražar programa, uvereni smo da će novi Istočni stražar – uz doprinos mnogih saveznika – predstavljati uverljiv doprinos odvraćanju Rusije od budućih upada u vazdušni prostor“, rekao je drugi visoki diplomata NATO-a.

Prema jednom američkom zvaničniku iz sektora odbrane, Vašington će takođe verovatno pomoći u prikupljanju obaveštajnih podataka i koordinaciji programa.

Fleksibilan odgovor

Ipak, jačanje savezničke protivvazdušne odbrane može zahtevati i šire ovlašćenje za generala Grinkjeviča.

Istorijski gledano, nacionalna ograničenja su sprečavala NATO da rasporedi trupe na određenim lokacijama i ograničavala upotrebu sredstava u specifične svrhe, rekla je Oana Lungesku, saradnica u institutu RUSI (Royal United Services Institute) i bivša portparolka NATO-a, što je, prema njenim rečima, „otežavalo koordinaciju“.

Kada je reč o protivvazdušnoj odbrani, sve se svodi na „veću jasnoću“ u vezi s tim ograničenjima, kako bi SACEUR mogao da „rasporedi snage i kapacitete“, rekla je Lungesku.

Grinkjevič trenutno analizira pravila o fleksibilnosti u misijama i nacionalnim ograničenjima u okviru programa Istočni stražar, što bi postepeno moglo da unapredi sposobnost NATO-a da odgovori na pretnje, navode dvojica diplomata NATO-a i jedan zvaničnik saveza. Očekuje se da će svoje predloge predstaviti saveznicima sledeće godine, dodali su diplomata i zvaničnik.

Jačanje protivvazdušne odbrane duž istočnog krila saveza i u baltičkom regionu zahtevaće nova ulaganja, a to, prema rečima drugog NATO zvaničnika, „uključuje izgradnju složenog mrežnog sistema senzora, integrisanog sa zajedničkim komandnim sistemom zasnovanim na veštačkoj inteligenciji (AI)“. On je dodao da savez koristi centralnu Evropu kao probno područje za ove nove tehnologije.

Očekuje se i da će ministri odbrane razgovarati o zajedničkim inicijativama između EU i NATO-a. Evropska unija predvodi više odbrambenih inicijativa, uključujući program SAFE, vredan 150 milijardi evra, koji omogućava kredite za kupovinu naoružanja, a u četvrtak bi trebalo da predstavi sveobuhvatnu odbrambenu strategiju za 2030. godinu.

Prošlog meseca predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je da će izgraditi „zid protiv dronova“ kako bi zaštitila države na prvoj liniji od Rusije.

Iako je taj plan naišao na podeljene reakcije unutar EU, saveznici u NATO-u uglavnom podržavaju ideju da Brisel finansijski pomogne u razvoju odbrane zasnovane na dronovima, rekla su dva NATO diplomate.

Međutim, dodali su, to može funkcionisati samo ako saveznici i general Grinkjevič zadrže punu kontrolu nad opremom i načinom na koji se koristi.