Nekadašnja sekretarica logora Štuthof osuđena zbog pomoći u ubistvu više od 10.000 ljudi, kazna – uslovna

Irmgard F. (97) je osuđena za masovni zločin koji se odvijao od 1943. do 1945. godine u konclogoru Štuthof kod Gdanjska. Ona je bila zaposlena kao civilna službenica u komandi logora. Tokom perioda njenog rada, tamo je ubijeno ili je u užasnim uslovima umrlo preko deset hiljada ljudi.

Kako je u vreme zločina bila tinejdžerka, F. je osuđena po maloletničkom pravu na uslovnu kaznu od dve godine zatvora.

Time je sud ispratio zahtev tužilaštva i većine advokata preživelih iz logora. Odbrana je tražila oslobađajuću presudu.

„Optužena koja je u 98. godini, sudski je osuđena zbog pomoći u više hiljada slučajeva ubistva. Krivično pravo više od ovoga nije moglo“, rekao je advokat Hans-Jirgen Ferster, koji je zastupao četvoro preživelih žrtava logora.

Pokušala da pobegne, na kraju progovorila

Tokom procesa, koji je trajao više od godinu dana, sud je saslušao osmoro preživelih koji su pričali o patnjama i masovnom stradanju u konclogoru Štuthof.

Kako prenosi agencija dpa, najvažniji svedok je bio istoričar Štefan Herdler koji je tokom četrnaest ročišta predstavljao svoju analizu.

Kuriozitet je što je Irmgard F. na dan prvog ročišta pobegla iz staračkog doma u Kvikbornu severno od Hamburga, nedaleko od Icehoa gde se održavalo suđenje. Policija je pronašla optuženu nekoliko sati kasnije na ulicama Hamburga. Stoga je ova starica provela pet dana u istražnom pritvoru.

Tek na kraju procesa je bivša sekretarica logora prekinula ćutnju: „Žao mi je zbog svega što se desilo“, rekla je ona. „Žalim što sam se u to vreme zatekla u Štuthofu. To je sve što mogu reći.“

Poslednje suđenje?

Oko 65.000 ljudi je stradalo u logoru koji su nemački nacisti vodili kod Gdanjska, u današnjoj Poljskoj. Logor je bio zloglasan po očajnom snabdevanju, te je većina zatočenika umrla od zaraza, iscrpljenosti i maltretiranja. U Štuthofu je postojala i gasna komora.

Proces protiv sekretarice iz Štuthofa mogao bi biti poslednji takav u Nemačkoj za zločine iz nacističkog doba. Vodi se još pet istraga protiv vremešnih osumnjičenih, ali nije sigurno kuda će one odvesti i da li će osumnjičeni biti sposobni za suđenja.

Nemački parlament je 1979. promenio krivični zakonik tako da slučajevi ubistva, saučesništva ili pomoći pri ubistvu ne mogu zastarevati. To je pred nemačke sudove izvelo niz nekadašnjih stražara ili civilnih službenika koncentracionih logora.