Nemačka: Gubitke usled klimatskih promena staviti na red samita UN o klimi

Zemlje ranjive na klimatske promene već dugo traže da se veliki zagađivači učine odgovornim za globalne efekte ispuštanja gasova staklene bašte u atmosferu, uključujući razaranja usled ekstremnih vremenskih nepogoda i podizanja nivoa mora, što je posledica zagrevanja planete.

Međutim, bogate nacije koje od početka industrijske ere ispuštaju u atmosferu većinu štetnih gasova kao što su ugljendioksid i metan, uglavnom se protive naporima da se formalno otpočne debata o „gubicima i šteti“, jer se plaše da bi morale plaćati reparacije za narušenu klimu.

Na prošlogodišnjem klimatskom samitu Ujedinjenih nacija u Glazgovu nije postignut sporazum o uspostavljanju specijalnog fonda za gubitke i odštetu.

Analena Berbok je posle sastanka sa svojim kolegom iz Pakistana, zemlje pogođene katastrofalnim poplavama, rekla da su te poplave pokazale „koliko su dramatične posledice klimatske krize u svim regionima“.

„Kao jedna od najteže pogođenih zemalja na svetu, Pakistan plaća visoku cenu globalnih emisija ugljendioksida“, rekla je Analena Berbok novinarima u Berlinu.

Prema njenim rečima, „upravo zato će Nemačka raditi na poštenoj raspodeli troškova (klimatske krize) na sastanku u Egiptu, stavljajući na dnevni red pitanje klimatske adaptacije, a naročito pitanje gubitaka i štete“.

Analena Berbok je članica partije Zelenih, a Egipat je zemlja-domaćin narednog samita UN u vezi sa klimatskim promenama. Taj sastanak će biti održan u novembru, u letovalištu Šarm el-Šeik na obali Crvenog mora.

Šef diplomatije Pakistana Bilaval Buto Zarderi rekao je da su „biblijske poplave“ pogodile 33 miliona ljudi, i da su u jednom trenutku zahvatile trećinu te južnoazijske zemlje, uništivši mnoge puteve, bolnice i farme.

Nemačka će Pakistanu dati još 10 miliona evra za oporavak od katastrofe, čime će njen ukupni doprinos pomoći ovoj zemlji biti povećan na 60 miliona evra.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je danas da je Pakistan „na ivici javne zdravstvene katastrofe“ usled rizika od pojave zaraznih bolesti kao što su kolera, malarija i denga-groznica, dok je neuhranjenost u naglom porastu“.