Ništa od „resetovanja“ odnosa SAD i Rusije

Svetski mediji procenjuju da „susret neće biti lak“, da će biti disonantnih tonova, ali da je „bolje da uživo pokušaju da razmotre neslaganja“.

Predstavnica za štampu Bele kuće Džen Psaki obazrivo je kazala da je samit predložen „jer smatramo da je to mogućnost da predstavimo naše nacionalne interese i teme. Ne mislimo da će posle samita sve postati lako i bez problema, naprotiv, očekujemo da će kao i pre biti teških razgovora i da će se nastaviti konfrontacije u oblastima gde imamo neslaganja, ali to je mogućnost da se krene ka stabilnijim odnosima sa Rusijom“, rekla je Psaki.

Dodala je da odluka o održavanju samita ne predstavlja slabost američkog predsednika.

„Time se demonstrira da se predsednik SAD ne boji da stane pred protivnika i iskoristi mogućnost lične diplomatije da ukaže zbog čega je zabrinut i na oblasti gde postoji potencijal za saradnju, gde postoji obostrana korist.“

Mediji podsećaju da se u Vašington još nije vratio ruski ambasador od kada je u martu povučen na konsultacije nakon intervjua Bajdena za Si-Bi-Es, kada je na direktno pitanje da li Putina smatra „ubicom“ odgovorio potvrdno.

Naglašava se i da je Vašington nedavno pooštrio sankcije protiv Moskve i proterao ruske diplomate, a tu su i optužbe za mešanje Rusije u američki izborni proces, kao i navodi o umešanosti u sajber napade na teritoriji SAD.

Iako je, kako navodi Vašington post, Bajden pokrenuo najnoviju rundu sankcija, priznao je da se uzdržao od preduzimanja oštrijih poteza što je, navode, pokušaj da Putinu pošalje poruku da i dalje ima nadu da će SAD i Rusija doći do „razumevanja za pravila igre u njihovoj protivrečnoj vezi“.

Vašington post podseća i na „krupnija“ sporna pitanja između dve zemlje kao što su ruska aneksija Krima, a kako je najavila Psaki, „predsednik će naglasiti da Amerika podržava suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine“.

Za SAD je sporan i angažman Rusije tokom sukoba u Siriji, globalna kampanja plasiranja lažnih vesti i dezinformacija, kao i hapšenje ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog.

Na dnevnom redu će, kako se očekuje, biti i Belorusija i nedavni potez Putinovog saveznika Aleksandra Lukašenka, koji je naredio prinudno prizemljenje aviona Rajanera u Minsk koji je leteo za Litvaniju kako bi uhapsio opozicionog aktivistu i novinara Romana Protaševiča.

„Bela kuća se nada da će susret dvojice predsednika doneti izvesnu predvidljivost inače krhkog odnosa koji je pogoršan u prvim mesecima demokratske administracije“, piše američki list.

Istovremeno, dodaje se, samit neće dovesti do nekih većih pomaka – a kamoli do resetovanja američko-ruskih odnosa koje je predvodio nekadašnji Bajdenov šef Barak Obama, niti one „ljubopitljive dobrodušnosti“ u odnosima između Donalda Trampa i Putina.

Tramp je, navodi se, izbegavao direktnu konfrontaciju sa Putinom i često je pokušavao da umanji „loše postupke“ ruskog lidera.

Njihov jedini samit, održan u julu 2018. u Helsinkiju, obeležilo je Trampovo odbijanje da se prikloni američkim obaveštajnim agencijama zbog Putinovog negiranja ruskog mešanja u izbore 2016.

Umesto „lažnog prijateljstva“ procene su da će Bajden – koji je kao predsednički kandidat nagoveštavao da će odnos sa Rusijom ostati komplikovan – tražiti da nađe zajednički jezik sa svojim kolegom ne bi li se stvari pokrenule sa mrtve tačke.

Kremlj je u najavi susreta Bajdena i Putina u Švajcarskoj naveo da će dvojica predsednika razmatrati trenutno stanje i perspektive rusko-američkih odnosa, pitanja strateške stabilnosti, kao i „akutne probleme međunarodnih odnosa“ uključujući saradnju u vezi sa pandemijom korone i rešavanje regionalnih sukoba.

Samit Bajden-Putin sredinom juna dolazi na kraju prve Bajdenove međunarodne predsedničke turneje u okviru koje će takođe posetiti Britaniju na samitu svetskih lidera Grupe sedam i prisustvovati samitu NATO-a u Briselu.

Senator Ben Sas, republikanac iz Nebraske, kritikovao je Bajdenovu odluku da se sastane sa Putinom kao „slabu“.

Izrazio je zabrinutost zbog ruskog tretmana Navaljnog i „mlak odgovor“ beloruskom predsedniku Lukašenku zbog hapšenja novinara Protaševiča.

„Nagrađujemo Putina samitom. Umesto da ga posmatramo kao gangstera koji se plaši sopstvenog naroda, mi mu dajemo blagoslov za dragoceni gasovod Severni tok 2 i ozakonjujemo njegove akcije samitom“, naveo je Sas.

Senator je takođe kritikovao Bajdena jer je izuzeo Nemačku od sankcija zbog Severnog toka 2.

Bajden je u kratkoj izjavi novinarima branio odluku o ukidanju sankcija protiv Nemačke zbog gasovoda.

Kako je naveo, „kažnjavanje saveznika bilo bi kontraproduktivno“.

„Protivio sam se Severnom toku 2 od početka“, rekao je Bajden o gasovodu koji se očekuje da bude završen ovog leta i čiji je cilj da Evropi obezbedi održivu isporuku gasa, istovremeno pružajući Rusiji direktniji pristup evropskom tržištu.

„Ali to je bilo gotovo završeno dok sam stupio na funkciju“, dodao je.

U međuvremenu, nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila je vest o samitu.

„Diplomatija ima šanse samo ako razgovarate jedni s drugima“, rekla je Merkel.

Izbor Ženeve nije slučajan

Ženeva kao grad domaćin samita „sa svojim prelepim pejzažima i pogledom na vrh Mon Blan, najviši vrh Alpa i zapadne Evrope te reputacijom ‘sastajališta političara’ i središtem međunarodnih institucija, grad koji važi za ikonu švajcarske ekstravagantnosti nudi intrigantnu pozadinu za samit“, piše Vašington post. Grad je poslednji put bio domaćin američkim i ruskim liderima 1985. kada se predsednik Ronald Reagan sastao sa Mihailom Gorbačovom – na samitu koji se smatrao „tankim“ u suštini, ali ključnim za negovanje prijateljskih odnosa tokom njihovih mandata.