Nobelovac tvrdi da čovečanstvo možda neće preživeti sledećih 50 godina, ovo su njegovi razlozi

U intervjuu za Live Science, ugledni teorijski fizičar je istakao da najveća prepreka daljem razvoju nauke nije složenost fizike, već pitanje da li će civilizacija uopšte preživeti dovoljno dugo da pronađe ove odgovore.

„Trenutno provodim deo svog vremena pokušavajući da ljudima kažem da su šanse da će živeti još 50 godina veoma male. Zbog pretnje nuklearnim ratom, imate oko 35 godina“, rekao je Gros. Takođe je napomenuo da je to bila „gruba procena“.

Ključni problem je, dakle, prema Grosu, rastući rizik od nuklearnog sukoba. Danas u svetu postoji više od 12.000 aktivnih nuklearnih bojevih glava, a devet zemalja poseduje kapacitet da uništi civilizaciju kakvu poznajemo.

On procenjuje da je godišnji rizik od nuklearnog rata oko dva procenta. Na prvi pogled, ovo je relativno mali broj, ali kumulativno to znači da bi očekivani „životni vek“ civilizacije mogao biti samo nekoliko decenija.

Gros vidi dodatni problem u postepenom kolapsu međunarodnih sporazuma o kontroli naoružanja, koji su tokom Hladnog rata bar delimično držali nuklearne pretnje pod kontrolom. U današnjem, mnogo nestabilnijem geopolitičkom okruženju, takvi mehanizmi sve više slabe, kaže Gros.

Za razliku od perioda bipolarnog sveta, današnji sistem uključuje više nuklearnih sila, što povećava rizik od pogrešnih proračuna, smatra fizičar, piše Economic Times, a prenosi tportal. Upravljanje ravnotežom odvraćanja između devet država, upozorava Gros, eksponencijalno je složenije nego između dve sile, a diplomatski mehanizmi ne prate tehnološki razvoj dovoljno brzo.

Pored nuklearnog oružja, Gros posebno ističe ulogu veštačke inteligencije. U scenarijima u kojima bi se odluke o lansiranju raketa morale donositi u veoma kratkom roku, postoji opasnost da se deo odgovornosti prenese na automatizovane sisteme.

Takvi sistemi, upozorava on, deluju brže od ljudi, ali ne razumeju posledice svojih odluka. Simulacije ratnih scenarija već pokazuju da sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji često eskaliraju sukobe do nuklearnog nivoa, jer takve odluke doživljavaju kao „efikasne“. Gros dodaje da dugoročno gledano postoji i rizik da bi dovoljno autonomni sistemi mogli donositi odluke bez direktne ljudske kontrole.