„Nije dobro vreme da budete sami, Tramp menja sve“: Razlog zbog kojeg zemlje žele da se pridruže EU više nije ekonomski

Pre dve decenije, kada su se vlade na bivšem komunističkom Istoku vezale za Brisel, ekonomski mamac je bio jasan – bogatiji Zapad bi mogao da pomogne u povećanju plata i životnog standarda.

Ali kako se posleratni poredak raspada i političari dovode u pitanje pouzdanost SAD, boljestojeće nacije poput Islanda i Norveške — koje su ranije razmatrale članstvo u EU i odlučile da ga ne prihvate — privlače evropske kandže zbog bezbednosti koju ona nudi, piše Politiko.

„Članstvo u EU je uvek nudilo stabilnost i prosperitet evropskim nacijama“, rekla je za Politiko evropska komesarka za proširenje Marta Kos. „Sada vidimo da su oni van EU sve svesniji da u svetu konkurentskih uticaja mesto za stolom u EU takođe nudi povećanu bezbednost i zaštitu.“

Ruska invazija na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine najviše je doprinela ovoj promeni. Ali najveći katalizator je način na koji se Donald Tramp ponašao od svog povratka u Belu kuću 2025. godine, prema rečima četiri diplomate, tri zvaničnika EU i dva nacionalna zvaničnika, upoznatih sa raspravama u zemljama kandidatima za pristupanje, kojima je dodeljena anonimnost da bi mogli slobodno da govore.

Trampova odluka da uvede carine na uvoz, Nacionalna bezbednosna strategija njegove administracije u kojoj je okrivljena EU za ubrzavanje „civilizacijskog brisanja“ i njegova pretnja da će anektirati Grenland, teritoriju Danske i saveznika NATO-a, gurnulo je zemlje ka Briselu, rekle su diplomate.

Izgleda da će Island prvi napraviti korak u tom pravcu, s obzirom na to da je Rejkjavik ubrzao svoj raspored za referendum o tome da li da nastavi pregovore o pridruživanju EU.

„Deo slike je geopolitička turbulencija“, rekla je ministarka spoljnih poslova Torgerdur Katrin Gunardotir za Politiko. „Bili bismo jači u većoj grupi sa istomišljenicima koji se zalažu za demokratiju, slobodu, ljudska prava, teritorijalni integritet. A da ne pominjemo pravo nacija na samoopredeljenje“, rekla je Torgerdur. Privlačnost pridruživanja EU „je svakako odbrana i bezbednost, ali je to i naša ekonomska bezbednost“.

Podela između bogatih i siromašnih

Za sadašnje članice EU primanje bogatijih zemalja u klub je mnogo primamljivije nego prihvatanje još jedne grupe siromašnijih sa istoka.

Svih 13 zemalja koje su se pridružile EU od 2004. godine i dalje dobijaju više sredstava nego što doprinose centralnom budžetu. To bi verovatno bio slučaj i sa zemljama na zvaničnoj listi čekanja, uključujući Ukrajinu, Moldaviju, Albaniju, Srbiju i Crnu Goru, jer su doprinosi EU uglavnom zasnovani na veličini ekonomije zemlje.

Ta finansijska razmatranja znače da će biti teško ubediti sadašnje članice, koje bi sve morale da daju svoj pristanak, da ove siromašnije zemlje treba primiti. Postojeće članice bi dobile još manji deo sredstava EU.

Takođe, protiv te grupe zemalja deluje to što su sadašnje vlade članica oprezne u pogledu snage i dugovečnosti svoje posvećenosti osnovnim vrednostima EU, kao što su sloboda medija, nepristrasno pravosuđe i druge demokratske slobode, prema rečima troje diplomata.

„Ne želimo još jednu Mađarsku ili Slovačku“, rekao je jedan od diplomata, koji je blizak diskusijama o prijemu novih članica u blok. „Ne znamo šta će se desiti u ovim novim zemljama za 10, 15 godina. A onda bismo mogli da ostanemo zaglavljeni sa još jednim [mađarskim premijerom Viktorom] Orbanom.“

Bogate zemlje sa dugogodišnjim demokratskim institucijama poput Islanda i Norveške ne bi se suočile sa takvim preprekama. Obe su obično među deset najbogatijih zemalja sveta kada se meri nominalnim BDP-om po glavi stanovnika dok se Crna Gora jedva provlači među prvih 100, a Ukrajina će, prema projekcijama, biti 132. za 2026. godinu.

„Naravno da bi Islandu ili Norveškoj bilo lakše da se pridruže“, rekao je zvaničnik EU upoznat sa procesom pristupanja. „Oni su u osnovi osamdeset odsto tamo“ kada je u pitanju ugradnja prava EU u svoje pravne sisteme. „Ako žele da se pridruže – a samo je na njima da odluče da li će to učiniti – to bi moglo biti veoma brzo.“

„Tramp menja sve“

Dok Tramp više puta dovodi u pitanje spremnost Vašingtona da pritekne u pomoć svojim saveznicima, pa čak i preti da će silom zauzeti dansku i kanadsku teritoriju, zemlje koje su se ranije oslanjale na članstvo u NATO-u za bezbednost sada traže alternative.

Kada je u pitanju obezbeđivanje svojih članica, „NATO ima jedan set alata, EU drugi“, rekla je za Ppolitiko norveška konzervativna liderka Ine Eriksen Sereide, koja podržava članstvo u EU. „I zato je biti deo EU važno i u bezbednosnom aspektu za zemlju poput Norveške… Došli smo do ključne tačke gde nam je članstvo u EU sada važno na druge načine u odnosu na ranije.“

Slično Članu 5 NATO-a, Ugovor o EU ima klauzulu o međusobnoj odbrani – član 42.7. Njeno postojanje je došlo u fokus nakon što je britansku vojnu bazu na ostrvu Kipar pogodio osumnjičeni dron Hezbolaha početkom ovog meseca iako Nikozija nije aktivirala taj član.

„Nije dobro vreme da budete sami sada“, rekao je norveški zvaničnik. „Tramp menja sve.“

Norveška je podnela zahtev za članstvo u EU 1992. godine, ali je odbacila članstvo na referendumu dve godine kasnije. Iako većina Norvežana i dalje ne podržava članstvo u EU, tabor „za“ raste poslednjih 18 meseci. Trampov bes na Norvešku zbog odluke da mu ne dodeli Nobelovu nagradu za mir takođe je izgleda doprineo promeni perspektive ljudi.

Island je podneo zahtev za članstvo u EU 2009. godine usred finansijske krize, ali je zamrznuo pregovore 2013. godine nakon spora oko politike ribarstva i nakon promene ekonomskih okolnosti. Povukao je zahtev 2015. godine.

Grenland se pridružio preteči EU 1973. godine kao deo Kraljevine Danske, ali ju je napustio 1985. godine nakon što je stekao pravo na samoupravu, takođe kao rezultat spora oko politike ribarstva.

Koliko god čudno zvučalo, tu je i Kanada. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro i finski predsednik Aleksandar Stub sugerisali su da bi Kanada trebalo da razmotri pridruživanje EU. Dok je kanadski premijer Mark Karni odbio taj predlog, Otava se približava Evropi u trgovini i na druge načine.

Velika Britanija, koja je glasala za izlazak iz EU 2016. godine, pokušava da resetuje svoje odnose sa blokom nakon Bregzita. Od kada su birači izabrali vladu levog centra 2024. godine, zvaničnici Velike Britanije i EU razgovaraju o ponovnom produbljivanju partnerstva. Iako nema izgleda da će se Velika Britanija uskoro ponovo pridružiti, spremnost premijera Kira Starmera da sarađuje sa liderima Francuske i Nemačke na izazovima spoljne politike signalizira da Velika Britanija i Evropa ostaju prirodni saveznici u odbrani.

Uzajamna odbrana

Naravno, Islanđani i Norvežani bi mogli da odluče da se ne pridruže EU, posebno ako Trampova administracija ohladi zveckanje oružjem i stari sporovi se ponovo pojave tokom potencijalnih pregovora.

„Najveći problem će, naravno, biti ribarstvo“, rekao je islandski Þorgerður.

Crna Gora, trenutni favorit za članstvo u EU, i Ukrajina, sentimentalni favorit, mogle bi da završe svoje pregovore pre nego što se Oslo ili Rejkjavik odluče. Ili bi one prestonice koje su blokirale svako proširenje EU otkako se Hrvatska pridružila 2013. godine mogle da nastave da stavljaju veto na sve nove članice.

Ali, stešnjene između Trampove Amerike, Rusije Vladimira Putina i Sija Đinpinga Kine, postojeće članice EU bi takođe mogle da odluče da je sigurnost u brojnosti.

Ruska invazija na Ukrajinu, koja je Kijev pogurala ka Briselu, pokazuje bezbednosnu privlačnost EU.

Napad dronom na britansku vazduhoplovnu bazu na ostrvu Kipar ovog meseca naglasio je u kojoj meri je članstvo u EU garancija odbrane za Nikoziju, čiji ulazak u NATO Turska blokira. Kipar je podeljen na okupirani tursko-kiparski sever i grčko-kiparski jug.

„Kada je doneta odluka da se Kipar pridruži Evropskoj uniji, očigledno je da je ekonomska dimenzija bila veoma jaka“, rekla je ministarka za Evropu Marilena Rauna za Politiko. „Ali mislim da je za Kipar bezbednost uvek bila na prvom mestu.“

Kao i Kipar, Ukrajini je blokiran ulazak u NATO, a Tramp kaže da se to neće dogoditi. Sada kada je to van stola, pridruživanje EU je jedina garancija bezbednosti na koju Kijev veruje da može da računa nakon prekida vatre sa Rusijom.

Bezbednosna korist od ulaska Ukrajine u EU bila bi obostrana, naglasili su zvaničnici i iz Kijeva, i iz Brisela.

„Imamo zajednički interes. Ukrajina može da ojača odbranu EU. Zamislite samo da ukrajinski graničari koji su se borili na prvoj liniji fronta budu u misijama Fronteksa [granične agencije EU] u Baltičkom moru“, rekao je Ivan Nagornjak, savetnik ukrajinske vlade.

Za Norvešku, Island, Ukrajinu i druge, surova realnost novog svetskog poretka počela je da bude osetna.

„Nema NATO-a, nema SAD“, rekao je ukrajinski zvaničnik. „Postoji samo oružje, dronovi, municija. I postoji EU.“