Objave koje osporavaju zločine u Buči podeljene 208.000 puta na Fejsbuku

Analizom 10 najčešće deljenih postova na Fejsbuku u kojima se spominje Buča, kijevsko predgrađe koje je oslobođeno od ruske vojske, u 20 država otkriveno je 55 objava u kojima se osporavaju dokazi o nasilju nad civilima, prenosi Gardijan.

Ove objave su podeljene 208.000 puta tokom nedelje do 6. aprila, u poređenju sa 172.000 deljenja koja nisu dovodila u pitanje verodostojnost fotografija koje su obišle svet.

Među najpopularnijim objavama u kojima se pominje Buča, tri puta je bio veći broj objava koje dovode u sumnju navodne ratne zločine u poređenju sa onima koje ne dovode u pitanje zločine.

Gradonačelnik Buče Anatolij Fedoruk u izjavi za Rojters kazao je da je otkriveno 400 mrtvih tela otkako su se Rusi povukli iz grada, iako ta cifra tek treba da bude nezavisno potvrđena. Rusija je više puta poricala da je ciljala civile i tvrdila da su fotografije leševa montirane.

Međutim, satelitski snimci koje je objavio Njujork tajms su u suprotnosti sa tvrdnjama Moskve koja uporno tvrdi da su ukrajinske snage postavile leševe na ulicu kao “insceniranu provokaciju“ nakon što su se ruski vojnici već povukli 30.marta.

Fotografije snimljene sredinom marta prikazuju leševe na ulicama u danima pre ruskog povlačenja i njihove pozicije se poklapaju sa onima koje se vide na drugim fotografijama snimljenih telefonima.

Hjuman Rajts Voč je, takođe, dokumentovao slučajeve očiglednog pogubljenja civila u Buči, dok je Gardijan, takođe, izvestio o iskazima svedoka o raširenom nasilju.

Od država EU, objave u kojima se dovode u pitanje dokazi o ruskom nasilju nad civilima evidentirane su u Italiji, Austriji i Češkoj.

Najdeljenija objava o Buči zabeležena je u Austriji – to je ujedno i treća najdeljenija objava u Nemačkoj – a sadržala je tekst kopiran sa proruskog izdanja na nemačkom jeziku pod nazivom Anti-Špigl.

Ponavljajući rusko tumačenje događaja, post sugeriše da je žrtve u stvarnosti ubila ukrajinska vojska kao kaznu za njihovu podršku ruskoj vojsci.

https://twitter.com/revishvilig/status/1516494353929232391?s=20&t=P-jUZo1BE68kwhHSCIjfUA

Frančeska Vizer, analitičarka Instituta za strateški dijalog, pojašanja da njihova analiza pokazuje “da izazovi u suočavanju sa proruskim narativima i dezinformacijama potiču od šireg kruga aktera a ne samo iz ruskih državnih medija”.

Uprkos naporima nezavisnih analitičara činjenica i novinara na terenu, koji su razotkrili mnoge lažne narative koje su širili izvori vezani za rusku državu, ovi narativi su uspeli steći popularnost među širokom publikom.

“Zabrinjava i to što su nakon masakra, objave na Fejsbuku koje se najviše dele one koje dovode u sumnju verodostojnost fotografija.  Takođe je zabrinjavajuće da postovi koji dolaze sa platformi i blogera poznatih po širenju lažnih i obmanjujućih narativa nadmašuju proverene informacije”.

Iz Fejsbuka navode da se ovaj izveštaj oslanja na mali uzorak i “pogrešno predstavlja razmere i obim naših napora u borbi protiv dezinformacija u vezi sa ratom u Ukrajini”.