pumpafoto BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ

Evropska unija (EU) preduzela je još jedan veliki korak ka smanjenju svojih energetskih veza sa Rusijom zabranom ruskih rafinisanih naftnih proizvoda poput dizel goriva i ograničenim cenama prodaje ne-zapadnim državama što danas stupa na snagu.

Evropska zabrana stupila je na snagu danas posle njenog embarga na ugalj i većinu nafte iz Rusije. Ovaj potez ima za cilj da dodatno smanji oslanjanje na rusku energiju i smanji prihod Kremlja za finansiranje rata u Ukrajini kako se bliži godišnjica invazije na tu zemlju.

Najnovije energetske sankcije nose rizike: cene dizela su već skočile od početka rata 24. februara, a postoji i neizvesnost o tome kako će embargo EU i ograničenje cena od strane Grupe sedam najbogatijih liberalnih demokratija (G7) uticati na tržište goriva ključnog za privredu sveta.

Viša cena dizela ugrađena je u cenu gotovo svega, podstičući rast inflacije koja je otežala život ljudima širom sveta.

Evropski uvoznici su imali nekoliko meseci otkako je zabrana objavljena u junu da naprave zalihe. Oni su već smanjili ruski udeo u uvozu iz EU na 27 odsto u decembru s više od polovine pre početka rata.

Američki dobavljači su povećali isporuke na rekordne nivoe, sa 34.000 barela dnevno na početku 2022. na 237.000 barela dnevno do sada u januaru, navodi S&P Global.

Takođe mogu pomoći novi kapaciteti rafinerija koji će ove godine proraditi u Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji i sledeće godine u Omanu. Indija je još jedan potencijalni izvor.

Rusija bi, s druge strane, morala da nađe nove kupce.

Ograničenje cena igra ključnu ulogu u embargu: smišljeno je tako da spreči nestanak ruskog dizela sa globalnog tržišta i da izazove skok cena za sve, a da i dalje smanjuje prihode koji podržavaju rusku vojsku.

Ograničenje je sprovodivo jer zabranjuje zapadnim kompanijama koje u velikoj meri kontrolišu transport i osiguranje da posluju s dizelom po ceni iznad granice na putu u zemlje poput Kine i Indije. Izbegavanje embarga je moguće, ali zahteva uspostavljanje alternativnog osiguranja ili organizovanje flote nezvaničnih tankera.

Granica je postavljena na 100 dolara po barelu za dizel i druge proizvode napravljene od sirove nafte, kao što je mlazno gorivo, u sporazumu zemalja G-7 – SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Japana, Kanade, Francuske, Nemačke i Italije, plus EU i Australije.

Plafon cena je 45 dolara po barelu za druge proizvode koji se prave od sirove nafte, ali se prodaju ispod cene nafte, kao što je gasno ulje koje se koristi u kotlovima u elektranama i industriji.

Ako ograničenje funkcioniše kako je najavljeno, globalni tokovi dizela bi trebalo da se izmene, pri čemu će Evropa pronaći nove dobavljače, a ruski dizel nove kupce, bez većeg gubitka snabdevanja.

U praksi, tržišta će morati da se prilagode i moglo bi doći do kratkog skoka cena. Kao prvo, tankeri bi imali duži put do Evrope iz SAD, Bliskog istoka ili Indije nego iz ruskih luka na Baltičkom moru, a pitanje je i kapacitet transporta.

„Kada je ruski izvoz ograničen iz bilo kojeg razloga, to bi naravno izazvalo neke probleme u celom procesu reorganizacije“, rekao je Hedi Grati, šef istraživanja goriva i rafiniranja za Evropu u S&P Global Commoditi Insights. „Evropa bi se takmičila s drugim velikim uvoznicima, a to bi izazvalo pritisak na povećanje cena“, očekuje on.

Nada je da se i na derivate reprodukuje efekat zapadne granice cene od 60 dolara po barelu na rusku sirovu naftu. Rusija je rekla da neće prodavati naftu zemljama koje poštuju ograničenje, ali ograničenje i pad potražnje zbog usporavanja globalne ekonomije znači da kupci u Kini, Indiji i drugde mogu da kupuju rusku naftu uz velike popuste, smanjujući prihode Kremlja.

Cilj je isti i sa ograničenjem dizela: „Verovatno će Rusiji biti teže da nađe nove kupce svog dizela nego što je bilo za sirovu naftu i da će biti prinuđena da prihvati popuste kada to radi“, kaže Simon Taljapijetra, stručnjak za energetsku politiku u „Bruegel think tank-u“ u Briselu.

Kada budu postavljeni limiti bi se mogle pooštriti kako bi se povećao pritisak na Rusiju.

Cene goriva bile su glavni faktor iza bolne inflacije u Evropi koja je 2022. potrošačima oduzela kupovnu moć i usporila ekonomiju.

„Rast Reisen“, kompanija za autobuski prevoz i putovanja u blizini Frajburga u jugozapadnoj Nemačkoj, zabeležila je povećanje troškova dizel goriva sa 12-15 odsto ukupnih rashoda na 20-25 odsto.

Pošto je 15 od 25 autobusa deo regionalne mreže javnog prevoza, kompanija ne može automatski da poveća cene karata, iako država daje pomoć, ali oona je premala, rekao je Sedelmajer, generalni direktor tog javnog prevoznika.

Cene dizela na pumpi su porasle sa 1,66 evra po litru na 2,14 evra po litru tokom 2022. godine.

„To je gigantski porast“, ​​rekao je Kristofer Šuldes koji vodi nemačku transportnu kompaniju „Schuldes Spedition“.

Ta kompanija ima 27 kamiona i 50 zaposlenih i već je smanjila troškove tako što je kamione opremila efikasnim motorima, starajući se i o tome da kamioni putuju pod punim teretom i obučavajući zaposlene za ekonomičnu vožnju.

„Sve smo to uradili davno, mnogo pre nego što je Rusija napala Ukrajinu“, rekao je Šuldes i dodao da „nema više prostora za optimizaciju“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.