Foto: EPA/GEORGI LICOVSKI

Ne interesuju nas brojne spekulacije oko pregovora, već nastavljamo da ozbiljno učestvujemo u pregovorima kako bi došli do rešenja u narednih nekoliko meseci, izjavio je portparol vlade Aleksisa Ciprasa Dimitris Canakopulos.

Jedan makedonski portal na albanskom jeziku ranije ove nedelje objavio je pomenutu tvrdnju, nedugo pošto je makedonski vicepremijer Bujar Osmani u Atini razgovarao sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova Grčke. Osmani je tim povodom izjavio da 2018. godina predstavlja „istorijsku šansu“ za rešenje spora. Makedonski premijer Zoran Zaev nešto ranije je rekao da bi problem mogao da bude rešen u prvoj polovini ove godine.

– S obzirom na to da nije naveden tačan izvor iz kojeg je potekla informacija o dogovoru između Vlade u Atini i Skoplju da Makedonija promeni ime u „Republika Nova Makedonija“, sumnjam da je reč o „probnom balonu“, odnosno o opipavanju pulsa stanovništva i nastojanju da se omekša teren za promene. Smatram da je proces nalaženja rešenja za spor još uvek u fazi testiranja javnosti i u Makedoniji i u Grčkoj – kaže za Danas Arsim Zekoli, politički analitičar iz Makedonije.

Optimističke izjave makedonskih zvaničnika Zekoli vidi kao očigledan znak „da je javnost u Makedoniji rešila da se suoči s činjenicom da bez promene imena, nema integracija u NATO i EU“. On, međutim, ukazuje da situacija u Makedoniji u vezi sa rešavanjem spora još nije jasna:

– Taj spor je lakše razrešiti između Grčke i Makedonije nego unutar Grčke i unutar Makedonije. Dok se u Grčkoj o tom pitanju vodi jasno definisana debata, u Makedoniji situacija nije jasna. U Makedoniji dolazi do razmimoilaženja stavova između predsednika, Vlade, opozicije i koalicionog partnera. To naročito dolazi do izražaja kada se govori o načinu na koji će se doći do rešenja – da li će to biti putem referenduma ili će o tome odlučivati Vlada ili pak Sobranje.

Socijaldemokratska stranka Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva je, podsetimo, maja 2017. formirala vladu sa Demokratskom unijom za integracije (DUI) Alija Ahmetija.

– U svakom slučaju, od Makedonije se očekuje konkretizovanje rešenja. Dok je u Grčkoj poznat stav svih ministara o sporu s Makedonijom, u Makedoniji, na primer, nije poznat stav stranke premijera Zorana Zaeva, koji kaže da nema crvenih linija, a koalicioni partner Ali Ahmeti se protivi referendumu i smatra da o rešenju spora treba da odlučuje Vlada. Grčka je preuzela korake dobre volje prema Makedoniji, a od Makedonije se sada očekuje recipročan stav, kao što je na primer uklanjanje spomenika i promena imena aerodroma („Aleksandar Veliki“, prim. aut.) – kaže Zekoli.

„Republika Nova Makedonija“ je jedno od imena koja se spominju kao moguće rešenje spora već godinama, ako ne i decenijama, skreće pažnju za Danas Sead Rizvanović, urednik makedonske Televizije 24.

– Uzimajući u obzir da je to jedno od imena koje je sigurno u opciji kao rešenje, ne bi bilo čudno da na kraju bude i zvanični predlog. Ali ipak glavni problem u ovom sporu neće biti samo ime države, već opseg upotrebe imena, naziv nacije i jezika, što zadire u identitetska pitanja makedonskog naroda i to će biti najteži deo eventualnog rešenja – kaže Rizvanović.

Bujar Osmani, koji je u makedonskoj vladi zadužen za evropska pitanja, izjavio je u Atini da su političari dobili „istorijsku šansu“ da reše spor, te da imaju „obavezu da pokažu zrelost i ozbiljnost“ tako što će je iskoristiti.

Dok je Osmani razgovarao sa grčkim zvaničnicima, ispred zgrade ministarstva u Atini demonstrirali su poslanici i pristalice krajnje desne partije Zlatna zora, prenose mediji u Skoplju. „Izdajnici“, „dalje ruke od Makedonije“, vikali su oni; na ogradi ispred ministarstva istakli su transparent: „Ustupanje imena Makedonija državici Skoplju je isto što i nacionalna rasprodaja“.

Makedonski premijer Zaev ranije je izjavio da veruje da bi spor mogao da bude rešen najkasnije do jula. On je grčkoj televiziji Alfa rekao da obe strane žele rešenje, te da s nestrpljenjem čeka sastanke s predstavnicima opozicije i u Makedoniji i u Grčkoj.

VMRO-DPMNE bojkotuje Sobranje

Hristijan Mickoski, koji je u decembru izabran za lidera VMRO-DPMNE, najavio je juče da će ta stranka bojkotovati sednice Sobranja „dok institucije ne počnu normalno da rade“. „Parlamentu nedostaje demokratska klima. Vlada je prekršila zakon. Ona treba da bira između reformi i političkog progona“, rekao je Mickoski zahtevajući puštanje na slobodu šest poslanika njegove stranke koji su u pritvoru zbog nasilja u Sobranju aprila 2017.