Od pobede u par dana do brutalnog i iscrpljujućeg rata: Kako je propao ruski plan?

Prva i verovatno najvažnija lekcija je da moderno ratovanje, bez obzira na svu tehnologiju, i dalje zahteva vojnike-ratnike. Dosta njih. U slučaju Ukrajine i Rusije, stotine hiljada sa tendencijom rasta na više od milion.

Potpuno pogrešno procenivši situaciju i spremnost Ukrajinaca da brane svoju otadžbinu, ruska politička i vojna elita se uverila da će ruske trupe marširati kroz Ukrajinu. Verovali su da će ih „porobljeni” i „napaćeni” Ukrajinci dočekati cvećem, votkom, hlebom i solju.

Sve je trebalo da bude gotovo za nekoliko dana, najviše par nedelja.

Od pobede za nekoliko dana do rata na iscrpljivanje

Deset meseci kasnije, ruska agresija na Ukrajinu, usled velikih gubitaka na obe strane koji su značajno smanjili ofanzivne kapacitete obe vojske, prerasla je u rat na iscrpljivanje. Prvo bi se reklo da Ukrajina nema šanse u takvom ratu s obzirom da je Rusija nekoliko puta veća (43,5 miliona prema 142 miliona). Međutim, Ukrajinci se bore za opstanak jer bi za njih ruska okupacija značila potpuno uništenje ne samo države već i naroda.

S druge strane, malo ljudi u Rusiji razume zašto su napali Ukrajinu. To je lični rat Vladimira Vladimiroviča Putina, starca koji je želeo da uđe u krug najvećih ruskih vođa osvajanjem Ukrajine. Postanite novi Petar I. Aleksejevič, odnosno Petar Veliki.

Umesto toga, on će postati Ivan IV. Vasilevič Grozni. Putin je napunio 70 godina i najverovatnije boluje od bolesti, pa mu je jasno da mu na čelu Rusije nije ostalo mnogo godina, a okupacija i aneksija Ukrajine trebalo je da budu vrhunci njegove vladavine.

Pošto je potpuno pogrešno procenio situaciju i spremnost Ukrajinaca da brane svoju otadžbinu, Putin je bio siguran (i niko se nije usudio da mu protivreči) da će ruske trupe marširati kroz Ukrajinu. Kako se to dogodilo na samom početku agresije u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti.

Prema procenama ruskog vojnog vrha, nešto manje od 200 hiljada ruskih profesionalaca uz podršku oko 34 hiljade vojnika pobunjeničkih grupa iz Donjecka i Luganska trebalo je lako da poraze 209 hiljada ukrajinskih vojnika. Zato što su sami sebe ubeđivali da će ih porobljeni

Ukrajinci dočekati sa cvećem, votkom, hlebom i solju.

Sve je trebalo da bude gotovo za nekoliko dana, najviše par nedelja. Tako bi bilo i da je ruska vojska napala sa 500 hiljada vojnika, ali su ruski generali početkom 2022. godine imali na raspolaganju armiju od 900 hiljada, kojih je u kopnenoj vojsci bilo samo 280 hiljada. Ruski generali su izdvojili sve što su mogli, pa čak i više, za invaziju.

Posle ni mesec dana rata, postalo je jasno da tih dvesta hiljada neće biti dovoljno. Kako kampanje za privlačenje dobrovoljaca nisu bile mnogo uspešne, Putin je morao da 21. septembra objavi delimičnu mobilizaciju 300.000 rezervista. Tek toliko da se pokriju gubici i omogući da se deo umornih jedinica pošalje na odmor i popunu. Ali ovo je samo prva od mnogih mobilizacija koje će Putin morati da odobri ako želi da pobedi.

Zato što je najveća karakteristika rata na iscrpljivanje stalna potreba da se snage popune ljudstvom i opremom. Od prvih 300.000 mobilisanih Rusa, polovina je već poslata u Ukrajinu. Do proleća će ruska vojska „potrošiti“ drugu polovinu. Zato što se ruski gubici, prema ukrajinskim tvrdnjama, kreću od minimum 300 do 800 vojnika dnevno. Tih 300.000 mobilisanih biće dovoljno samo za održavanje bojnog polja. Za neke buduće velike ofanzive ruskoj vojsci su potrebne nove stotine hiljada vojnika.

Ukrajina ima oko pola miliona vojnika

Potpuno ista situacija je i u ukrajinskoj vojsci, s tim da Ukrajinci nemaju izbora jer im je odbrana jedina opcija. Ukrajinska vojska je na samom početku rata mobilisala 200.000 rezervista, a zatim je nastavila sa mobilizacijom u skladu sa količinom naoružanja koje je stizalo sa Zapada. Procene su da ukrajinske oružane snage trenutno broje najmanje 500.000 vojnika i da taj broj stalno raste uprkos gubicima.

Istovremeno, desetine hiljada Ukrajinaca prolaze osnovnu i specijalističku obuku u oblasti bezbednosti savezničkih zemalja. Veliki problem za Ukrajince u prvim mesecima ruske agresije bili su iznenadni napadi na kasarne i privremene barake (studentske domove, odmarališta…) i prevozna sredstva (najčešće vozove) u kojima je na hiljade ukrajinskih mladića stradalo i pre nego što su stigli do bojno polje.

Prebacivanje vojnih obveznika i rezervista iz kasarni u privremene nije donelo značajnije pozitivne rezultate, jer je razgranana ruska špijunska mreža (bilo je primera da supruge visokih ukrajinskih oficira rade za Ruse) vrlo brzo otkrivala nove lokacije. Stoga se obuka van Ukrajine pokazala kao najbolje rešenje.

Vojna služba

U narednim mesecima, obe strane će se sve više oslanjati na rezervu. S obzirom da su i Ukrajina i Rusija zadržale obavezu služenja vojske, to ne bi trebalo da bude problem. Međutim, u ruskom slučaju to je očigledno.

Do nedavno ili, tačnije, do pre godinu dana, od oko 680 hiljada Rusa koji bi svake godine napunili 18 godina, samo 280 hiljada bi bilo poslato u zatvor. Svi ostali bi iz nekog razloga izbegavali služenje vojnog roka. Ovo ne bi bio problem da je nivo obuke odgovarajući i profesionalan.

Međutim, uslovi u kojima su vojni obveznici živeli bili su veoma loši. a fizičko i psihičko zlostavljanje bilo je više pravilo nego izuzetak. Umesto smislene obuke, često su služili kao jeftina radna snaga, pa ne čudi što sada mobilisani rezervisti zahtevaju da ponovo prođu barem osnovnu obuku.

Ništa bolja situacija nije bila ni u Ukrajini, koja je 2012. godine ukinula obavezu služenja vojske, da bi je 2014. vratila. Zvuči neverovatno, ali tamošnje Ministarstvo odbrane je 2020. godine najavilo mogućnost ukidanja vojnog roka jer je popunjenost profesionalnih jedinica bila zadovoljavajuća. Na sreću Ukrajinaca, to se nije dogodilo.

Umesto toga, vojni rok je skraćen sa 12 na 9 meseci, pa ne čudi što je u prvim nedeljama ruske agresije većina ukrajinskih vojnih obveznika i rezervista tvrdila da nemaju skoro nikakav nivo stručnosti, a neki su tvrdili da su otpustili samo nekoliko rundi tokom služenja vojnog roka. A komandanti su tvrdili da u njihove jedinice dolaze rezervisti koji ne znaju ni pušku da rastavljaju, a kamoli da se bore. Kako nije bilo vremena jer su Rusi napredovali, ukrajinski rezervisti su obučeni za borbu, što je značajno povećalo gubitke.

I pored svih nedostataka, i ruski i ukrajinski model obaveze služenja vojske omogućio je održavanje aktivnih rezervi u značajnom broju. Dovoljno da obe vojske povećaju svoj broj sa početnih 200.000 na više od 500.000 vojnika u veoma kratkom vremenskom periodu, sa tendencijom daljeg rasta.

Brojna i dobro formirana aktivna rezerva posebno je važna za male države koje nemaju dubinu teritorije, ali se moraju braniti od same granice. Ukrajinska i ruska iskustva su pokazala da se dovoljno velika aktivna rezerva može održati samo obaveznim služenjem vojnog roka. Malim zemljama je to još više potrebno.