Foto: EPA-EFE/ ABRAHAM PINEDA JACOMEBroj izdatih dozvola boravka je skoro prepolovljen u prvoj polovini ove godine u zemljama članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), što je situacija „bez presedana“, navodi ta organizacija u danas objavljenom izveštaju o uticaju pandemije korona virusa na legalne migracije.
Ocenjuje se da će migracija u 37 razvijenih zemalja-članica OECD biti „izuzetno mala“ u 2020. godini.
„Pandemija Kovida-19 je imala ogromne posledice na migrantske tokove u prvom polugodištu ove godine“, sa smanjenjem broja novoizdatih dozvola boravka od 46 odsto, mada bi taj pad mogao delimično da bude nadoknađen u drugom polugodištu, navodi se u izveštaju.
Pad broja novoizdatih dozvola nije iznenađujući jer su granice zatvorene i međunarodno kretanje je poremećeno. Broj pridošlica, imigranata, bio je stabilan 2018 i 2019 – po 5,3 miliona godišnje, rekao je Žan-Kristof Dimon, šef Odseka OECD za međunarodne migracije.
Ipak, uticaj zdravstvene krize varira znatno od zemlje do zemlje: „U mnogo zemalja OECD-a, posebno neevropskih, priliv je takoreći nula, kao što su Australija, Japan, SAD, Koreja“, rekao je Dimon za Frans pres.
On je rekao da je u Evropi dinamika drugačija, te je u Švedskoj pad prliliva migranata, ali manji nego drugde, a u Francuskoj je pad izdatih dozvola boravka veoma veliki posebno bio u aprilu, ali se u junu sve vratilo na nivo od prošle godine.
„Ukupno gledano, međunarodne migracije u zoni OECD-a će biti izuzetno slabe 2020. godine“, navodi se u izveštaju.
U 2019. godini pre broj imigranata primljenih iz humanitarnih razloga u zemlje OECD-a opao je za 25 odsto, što se najvećim delom pripisuje tome što su SAD zaoštrile politiku doseljavanja.
Nasuprot tome imigracija stalnih radnika je znatno porasla u proseku za 13 odsto, posebno u Velikoj Britanij gde je rast bio 42 odsto, zatim u Finskoj uz rast od 29 odsto, Luksemburgu za 29 odsto i u Francuskoj od 12 odsto.
U evropskim zemljama OECD-a, Izraelu i SAD, imigranata je više u sektoru usluga, gde su brojni nekvalifkikovani radnici, posebno u kućnim poslovima i ugostiteljstvu.
OECD posebno brine to što je pandemija izazvala veliki pad kretanja na međunarodnom tržištu rada. U zemljama OECD-a radnici koji su došli iz inostranstva najviše trpe od zaustavljanja ekonomskih aktivnosti i gubitaka privatnog sektora gde ih najviše radi.
„Mnogi migranti rade u najteže pogođenim sektorima“ kao što su ugostiteljstvo, spremanje domaćinstava, sezonski radovi, i imaju često privremene radne dozvole za koje postoji rizik da se ne obnove, navodi se u izveštaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
