Černobilj traje već 40 godina i daleko je od kraja: Autorski članak ambasadora Ukrajine za Demostat

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Postovani Ambasadore, 16. aprila poslao sam poruku: AMBASADE, poruka na E-mail adresa 30 zapadnih Ambasada u Beogradu, a sutra cu je poslati i Ambasadi Ukrajine. „Danas“ je 25. aprila objavio kao komentar, celu poruku Ambasadama (Danas: Fizičar Slobodan Bubnjević povodom 40 godina od najveće nuklearne katastrofe: „Černobilj se ne može ponoviti, ali će rizika biti dok ima reaktora“). Citiram naslove nekoliko clanaka o Cernobilu, u kojima su bili i moji dugacki komentari:
   • Danas: Razglednica iz Pripjata, avetinjskog „atomgrada“
   • N1: Černobilj: Četiri decenije od najteže mirnodopske nuklearne katastrofe
   • N1: EU, povodom godišnjice Černobilja, poziva Rusiju da prekine napade na nuklearna postrojenja
   • Danas: Na 40. godišnjicu nuklearne katastrofe u Černobilju: Da li se Nemci plaše nuklearne katastrofe?
   Postovani Ambasadore, citiram nekolko pasusa iz Seste poruke:
   „Brojke strave i užasa
   Zagađeno je na hiljade kvadratnih kilometara Ukrajine, Belorusije i Rusije zbog čega je oko 350.000 ljudi napustilo svoje domove.
   Oko 5,5 miliona ljudi, uključujući milion dece, nastavilo je da živi u kontaminiranim zonama. Ujedinjene nacije procenile su da je do devet miliona ljudi direktno ili indirektno kontaminirano.
   I posle 20 godina praćeno je više od dva miliona ljudi koji su bili izloženi prekomernoj radijaciji.

   „Najmanje 500.000 ljudi umrlo je od ukupno dva miliona ljudi koji se zvanično vode kao žrtve Černobilja“, rekao je Nikolaj Omeljantes, bivši zamenik šefa Nacionalne komisije za radioaktivnu zaštitu u Ukrajini.
   Kada se procita deo clanka o Cernobilu, vidi se da akcident (havarija) na obicnom, velikom, klasicnom nuklearnom reaktoru, DIREKTNO i INDIREKTNO (u nekom duzem periodu) ubije veliki procenat osoba, koje su se nalazile u precniku od preko 100 kilometara, od tog havarisanog reaktora. Radioktivni oblak je tada stigao do Norveske, i oni su odmah alarmirali svetsku javnost. Mi, Jugosloveni, o toj eksploziji reaktora u toku noci izmedju 25. i 26. aprila, culi smo na TV-dnevniku nedelju dana kasnije, posle uobicajene proslave Prvomajskih praznika na izletistima. Tek onda su nam preporucili u TV-dnevniku, da ne izlazimo napolje, bez potrebe, i da obavezno zatvorimo sve prozore u kolima, kuci, ili u stanu. Koje licemerje Titovih komunista, koji su decenijama tvrdili da je „covek nase najvece bogatstvo“.
   Ko zeli, moze da otvori na Internetu: Nuklearni akcidenti u svetu od 1950. do 2005. godine (vojno-sanitetski pregled).“ (zavrseno citiranje)
   Postovani Ambasadore, moje misljenje o ratnom zlocincu, krvozednom Putinu, vise puta sam objavio u svojim komentarima. Ukrajina ne brani samo sebe, vec celu Evropu, od te napasti.
   Sa postovanjem.
   Boza Bogdanovic, dipl. ing. u penziji iz opljackanog, ozracenog i otrovanog kineskog Bora, u kome svakog dana neko umre od raka ili od leukemije