„Kao da zavisite od dilera droge“: Američko izraelski rat i odgovor Irana blokadom Ormuza izložili razorne globalne posledice

To takođe otkriva opasnost koju nosi globalni energetski sistem zasnovan na fosilnim gorivima: on u velikoj meri zavisi od nekoliko uskih pomorskih „grla“, sve u nestabilnim regionima.

Moreuz je uzak prolaz tamnoplavih voda koji se proteže duž suve, planinske južne obale Irana i prevozi oko petinu svetske nafte i gasa.

Posledice njegove efektivne blokade odigrale su se brzo, podižući cene energije i izazivajući šokove u globalnoj ekonomiji. Došlo je do nestašica goriva, razdeljivanja po kvotama i straha od globalne recesije.

Ali da li bi sličan sukob izazvao isti nivo poremećaja u svetu gde energiju prvenstveno obezbeđuju vetar, sunce i baterije, a ne nafta i gas?

Stručnjaci kažu da postoji ključna razlika: fosilna goriva zavise od kontinuiranih isporuka nafte i gasa. Bilo kakav prekid odmah se odražava na snabdevanje energijom. Nasuprot tome, lanci snabdevanja čistom energijom fokusirani su na transport opreme – a ne same energije.

„Zavisiti od uvoza nafte je kao zavisiti od dilera droge – morate stalno da se vraćate po novu dozu“, rekao je Li Šuo, direktor kineskog klimatskog centra pri Asia Society Policy Institute.

„Uvoz solarnih panela je više kao zavisiti od prodavca automobila: jednom kada kupite, obezbeđeni ste za naredne dve decenije“.

Krhki životni putevi

Pitanje kako bi svet vođen obnovljivim izvorima energije mogao da se razlikuje je tema kojom se bavfi Klement Sefa-Njarko, predavač u Afričkom centru pri Kraljevskom koledžu u Londonu, koji se fokusira na prirodne resurse.

Razumevanje tih razlika podrazumeva razumevanje strukture trenutnog globalnog energetskog sistema, rekao je on.

Ormuski moreuz, glavna izvoznička ruta nafte proizvedene u zalivskim državama, verovatno je najvažniji koridor za naftu i gas jer malo alternativa postoji. Svet je „80 odsto zavisan od fosilnih goriva, oko 25 odsto toga prolazi kroz jedno grlo, i to je problem“, rekao je Sefa-Njarko.

Ali Ormuz nije jedino usko grlo. Kako se sukob na Bliskom istoku zaoštrava, postoji strah za još jedno, ovog puta u Crvenom moru.

Moreuz Bab el-Mandeb, koji povezuje Suecki kanal i Crveno more sa Zalivom Aden, prevozi oko šest odsto svetske nafte koja se transportuje morskim putem i dugo je bio nestabilan. Talas napada 2023. godine od strane Huta primorao je brodove da preusmere rutu oko Južnoafričkog rta Dobre Nade. Sada raste zabrinutost da bi Huti mogli ponovo pokušati da blokiraju pristup.

Ostali uski pomorski prolazi nisu pogođeni sukobom na Bliskom istoku, ali i dalje nose rizike. Malakaški moreuz, uzak prolaz koji povezuje Indijski i Tihi okean, najveće je „grlo“ u svetu po transportu nafte morskim putem i poznat je po piratstvu i pljačkama. Incidenata obe vrste dostiglo je najviši nivo u poslednjih 19 godina 2025. godine, sa više od 130 prijavljenih slučajeva, prema izveštaju ReCAAP Information Sharing Centre.

Nezavisna istraživačka kompanija Rystad identifikovala je ukupno pet uskih tačaka za naftu i gas – koje uključuju i Turske moreuze i Rt Dobre Nade – koje je u izveštaju iz 2025. godine nazvala „krhkim životnim linijama“ globalnog energetskog sistema.

Poremećaj u bilo kom od ovih prolaza čini svet izuzetno ranjivim. Zemlje koje uvoze naftu i gas „u velikoj meri zavise od neprekidnog toka energije“, rekao je Vegard Vik Volset, šef istraživanja obnovljivih izvora energije i elektroenergetike u kompaniji Rystad.

Kada se taj tok prekine, lanci snabdevanja mogu da se raspadnu, cene naglo porastu, a ljudi se suoče sa ozbiljnim ekonomskim posledicama.

Malo prostora za predah

Međutim, čista energija funkcioniše potpuno drugačije.

Glavna razlika je u tome odakle energija dolazi, rekao je Sefa-Njarko. Kod obnovljivih izvora, kada se infrastruktura jednom izgradi – kada se postave solarne elektrane i podignu vetroturbine – sve što je potrebno jesu sunce ili vetar, a to su domaći resursi.

Jednom instalirana, takva infrastruktura može da obezbeđuje energiju decenijama. Kada bi isti rat izbio u svetu kojim dominiraju vetar i solarna energija, proizvodnja električne energije bila bi u velikoj meri zaštićena, rekao je Sefa-Njarko.

Vozači električnih automobila ne bi strahovali od naglog skoka cena goriva na pumpama, domaćinstva opremljena toplotnim pumpama i električnim šporetima ne bi doživela nagli rast računa za energiju, a vlade bi bile manje izložene rastu inflacije i potrebi za racionalizacijom ili subvencionisanjem goriva.

„Elektrifikovana mreža je po svojoj prirodi otpornija“, rekao je Antoin Vagner-Džons, šef za trgovinu i lance snabdevanja u istraživačkoj grupi BloombergNEF.

To ne znači da ne postoje određena „uska grla“ i u sistemu čiste energije, ona su samo drugačija i manje je verovatno da će odmah izazvati ekonomske šokove, rekao je Sefa-Njarko.

Solarni paneli, vetroturbine i baterije zahtevaju ključne minerale kao što su kobalt, litijum, grafit i retki zemni elementi. I dok ovi resursi ne moraju da prolaze kroz nekoliko uskih pomorskih prolaza, postoji jedna država koja gotovo ima monopol nad lancem snabdevanja: Kina.

Kina eksploatiše mnogo minerala, ali njena prava dominacija je u preradi. Litijum za baterije, na primer, kopa se širom sveta – uključujući Australiju, Čile, Kinu i Zimbabve – ali se više od 70 odsto prerade obavlja u Kini.

Demokratska Republika Kongo ima oko 70 odsto svetskih nalazišta kobalta, koji se koristi u baterijama i magnetima za vetroturbine, ali Kina prerađuje oko 80 odsto.

Kina je takođe preuzela dominaciju na globalnom tržištu čiste tehnologije. „Kina ima najjeftiniji proizvod i najnapredniju tehnologiju“, rekla je Jana Hriško, viša istraživačka analitičarka u energetskoj firmi Wud Mekenzi. Ona proizvodi više od 90 odsto svetskog polisilicijuma, pločicai fotonaponskih ćelija — ključnih komponenti za proizvodnju solarnih panela.

A Kina se ne ustručava da pokaže svoju dominaciju. Kada su SAD zapretile carinama 2025. godine, Kina, koja eksploatiše oko 60 odsto retkih zemnih elemenata i prerađuje 90 odsto, uvela je ograničenja izvoza za mnoge od njih. „SAD su odmah morale da se vrate za pregovarački sto“, rekao je Sefa-Njarko.

Ipak, čak i ako bi Kina drastično ograničila izvoz, to ne bi proizvelo isti nivo globalnog šoka i uticaja na cene kao gušenje isporuka nafte i gasa, jer ne bi prekinulo svakodnevni tok snabdevanja energijom, rekao je Volset iz Rystada.

To bi vremenom moglo da utiče na sposobnost država da grade novu infrastrukturu, što bi moglo biti štetno na duži rok ukoliko ograničenja potraju, a zemlje ne promene pravac i ne izgrade sopstvene proizvodne kapacitete.

„Doći će trenutak kada će snabdevanje biti poremećeno čak i ako to možete da apsorbujete možda godinu ili dve, ne možete izdržati mnogo duže od toga“, rekao je Sefa-Njarko.

Napori da se izgrade otporniji lanci snabdevanja za kritične materijale već su u toku, jer su oni ključni i za odbranu i za elektroniku.

Zemlje poput SAD i Indije počinju da razvijaju sopstvenu industriju proizvodnje solarne opreme, iako su kineski proizvodi i dalje najjeftiniji. Nedavni izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) pokazao je da su troškovi solarne energije u Kini 10 odsto niži nego u Indiji, 20 odsto niži nego u Sjedinjenim Državama i 35 odsto niži nego u Evropi.

Drugi napori uključuju reciklažu minerala koji su već u opticaju i razvoj alternativnih tehnologija kako bi se smanjila zavisnost od kritičnih minerala, poput natrijumskih baterija, koje ne zahtevaju litijum.

Još je rano da se zna da li će izraeslko američki rat u Iranu podstaći više zemalja da još snažnije ulože u obnovljive izvore i elektrifikaciju, ali Vagner-Džons očekuje da hoće. „Obično vidimo da se tempo uvođenja nastavlja da ubrzava i širi u godinama nakon šoka“, rekao je on.

Ne postoji savršeno globalno energetsko rešenje bez uskih grla, ranjivosti i geopolitičkih tenzija, rekao je Sefa-Njarko.

„Ne možemo se zavaravati i misliti da će obnovljivi izvori biti čarobno rešenje“, dodao je. Ali trenutna kriza baca snažno svetlo na krhkost ekonomskog sistema u kojem je globalna stabilnost suštinski vezana za neprekidan protok nafte.