Ostrvo na kojem je počeo smak sveta

Tu je počeo smak sveta, piše CNN. Ne biste pogodili, šetajući krivudavom stazom u centru ostrva, gde pospani sveštenik čuva štand sa suvenirima.

Ipak, odatle su potekle paklene vizije konačnog pada čovečanstva – nadahnuvši Svetog Jovana da napiše Knjigu Otkrivenja koja čini poslednje stranice Novog zaveta i pruža Bibliji neke od njegovih najupečatljivijih opisa.

Ovde grčka pravoslavna kapela Svete Ane, podignuta početkom 17. veka, u potpunosti zatvara pećinu u kojoj je Jovan navodno imao vizije koje je protumačio kao konačni sud, piše CNN, a prenosi zagrebački N1.

Da nije bilo natpisa „Pećina apokalipse“, ne biste znali da ulazite u svetu pećinu. Kapela, njena severna strana zapečaćena stenovitim udubljenjem, stoji na kraju niza hodnika.

Unutra se srebrna mitra uzdiže iznad ograđenog pukotina gde je biblijska figura očigledno položila glavu. Srebrna konzola okružuje pukotinu gde je navodno stavio ruke da ustane.

„Ovde je pisar Prohor zapisao Jovanove reči dok je svetac imao viziju“, kaže upravnik kapele, pokazujući na otvorenu Bibliju na mestu gde stena čini prirodni postament.

„Glas Božiji je došao ovde i progovorio sa svetiteljem“, dodaje, pokazujući na pukotinu u steni.

Pukotina se završava trostrukom tačkom, koja se smatra simbolom hrišćanskog svetog trojstva – Oca, Sina i Svetog Duha.

„Sveto ostrvo“

Dva monaha i dalje žive iznad pećine, ali glavni fokus verskih aktivnosti na Patmosu – poznatom kao „sveto ostrvo“ – je manastir Svetog Jovana, impozantna citadela koja se nadvija nad ostrvom.

Osnovan 1088. godine od strane Svetog Hristodula, grčkog monaha, manastir još uvek sadrži originalne građevine koje datiraju iz 11. veka – delove utvrđenja, kuhinju, cisternu i, što je najvažnije, crkvu Svetog Jovana, koja se može pohvaliti sjajnim freskama. .

Dok je crkva impresivna, manastirski muzej i biblioteka su impresivniji.

Originalna „zlatna bula“ vizantijskog cara Aleksija I Komnena ima počasno mesto. Ovaj drevni pečat je Hristodulosu dodelio celo ostrvo, sa carskim monogramima koji se pojavljuju u celom svitku.

Postoji i ferman – vrsta edikta – koji je izdao sultan Mehmed Osvajač iz 1454. godine, kojim se potvrđuje samostalnost manastira i određuje monah za poreznika.

Biblioteka – za koju se kaže da je najvažnija u Grčkoj izvan grčkog pravoslavnog centra Svete Gore – ima 1.200 rukopisa na pergamentu ili svicima, uključujući listove Jevanđelja po Marku iz 6. veka.

Iako su pećina i manastir glavne atrakcije na Patmosu, oni nisu jedini razlog zbog kojeg ljudi hrle na ostrvo, kaže Panagos Evgenikos, predsednik veća ostrva.

„Pre nekoliko godina pridružili smo se evropskoj konferenciji o verskom turizmu zajedno sa mestima kao što su Santjago de Kompostela u Španiji i Lurd u Francuskoj“, rekao je Evgenikos tokom posete ovog pisca 2018. „Konačni konsenzus je bio da religija sama po sebi nije dovoljna da privuče turisti do odredišta; mora postojati dodatni faktor povlačenja.

„U slučaju Patmosa, to su naše plaže i lepota Hore, našeg glavnog grada.

Dugina plaža

Plivanje u Lambiju na severu Patmosa pomoglo je u dokazivanju Evgenikosovih reči.

Plaža je ovde prošarana sitnim raznobojnim šljunkom u rasponu od žutog maslačka, prelepe boje slatkog krompira i žuto-narandžaste boje žumanca, a kombinovani efekat je neverovatan.

Tu je i Petra, peščana plaža povezana sa samostojećom stenom Kalikacu. Prema legendi, stena je nastala nakon što je mladu devojku proklela majka zbog kupanja u moru, uprkos činjenici da je to bilo zabranjeno.

Treba pomenuti i ljupko ribarsko selo Grikos, okrenuto prema malom ostrvu Tragonisi, prirodnom štitu od vetra do bezbedne, peščane plaže.

Smešten na severu grčke grupe ostrva Dodekanez, Patmos nema aerodrom i do njega nije lako doći, ali svojom mirnoćom privlači poznate ličnosti iz celog sveta. Na primer, Dejvid Bouvi i Đorđo Armani bili su redovni posetioci.

U stvari, neki su Patmos učinili svojim domom i nastoje da doprinesu dobrobiti ostrva.

Nikolas Negroponte iz Media Lab-a MIT-a instalirao je WiFi sistem širom ostrva kako bi svi mogli besplatno da surfuju internetom.

Drugi zaljubljenik u Patmos, finansijer Šarl Pikte, obnovio je tri vetrenjače na brdu naspram manastira. Jedan je potpuno funkcionalan i proizvodi integralno brašno.

Josef Zisiadis, švajcarski političar, imao je ambicioznije planove. Sa Dorijanom Amarom, francuskim vinarom, počeo je da uzgaja vinovu lozu na 20 hektara zemlje u blizini plaže Petra.

U 2018, Amar je ponosno prikazao beli Asirtiko i crveni Mavrotiriko pod etiketom „Domaine de l’Apocalipse“.

„Ima vetra i ima sunca, ali nema hlada“, rekao je on.

„Posadio sam drveće da bih smanjio temperaturu i poboljšao proizvodnju – hrast ovde, nekoliko rogača tamo – dajte mi nekoliko godina i pretvoriću ovo mesto u raj.

Mnogi bi tvrdili da je ostrvo već raj zbog svoje relativne nepristupačnosti, ali da li je na pomolu izgradnja aerodroma?

Nema golotinje

Hristos Patakos, menadžer Patmos Aktisa, jedinog hotela sa pet zvezdica na ostrvu, odmahnuo je glavom.

„Mislim da se to nikada neće dogoditi“, rekao je on, kada su ga pitali 2018. „Postoji opšti osećaj, posebno među redovnim posetiocima i onima koji poseduju kuće na Patmosu, da ostrvo mora biti ‘zaštićeno’ od masovnog turizma . Oni su ti koji se tome protive“.

Iako je manastir jedna od glavnih atrakcija ovde, on ne dominira životom na ostrvu.

„Manastir ima veliki uticaj, ali ostaje van svakodnevnog života sve dok postoji uzajamno poštovanje: na primer, nema nudizma i kafane se zatvaraju u 3 sata ujutru.

Složio se otac Vartolomej, vedar, komunikativan monah. „Turisti zaboravljaju da je ovo živi manastir i da moramo da ispunjavamo svoje obaveze.

Bartolomej je takođe priznao da bi želeo da dočeka aerodrom na ostrvu. „To bi samo malo povećalo turizam i bilo bi korisno za lokalno stanovništvo u hitnim slučajevima“, rekao je on.

Prema rečima Bartolomeja, manastir je uvek bio na strani opštine i turističkih vlasti kada su planovi razvoja u pitanju.

„Ovdašnja vojna baza je želela da tokom leta ima artiljerijsku vežbu; zabranili smo im“, dodao je on.

„Čak i do sredine juna neke prodavnice možda još ne rade, ali mi smo jedina pouzdana kompanija na ostrvu, otvorena tokom cele godine. Sve je to izbalansirano i harmonično“.

Patakos se složio. „Ostrvo ima mnogo navijača koji dolaze ovde da napune baterije i upiju njegovu energiju. Osetite vibracije kada stignete. Imamo sreće što imamo i sjajne znamenitosti kao što su manastir i pećina.”

Patmos je mala Vizantija, poput Svete Gore, ali naprednija – ne zovu ga bez razloga „Jerusalim Egejskog mora“.

Najlakši način da dođete do Patmosa je trajektom (dva do tri sata) sa Kosa, koji ima međunarodni aerodrom.