Izborni plakat Norberta Hofera, novog lidera desničarske Slobodarske partije Austrije. Foto: EPA-EFE/CHRISTIAN BRUNA

Čak i u Austriji, Srbi su se osećali odbačeno, kaže Marković. „Nijedan političar nije hteo da javno podrži Srbe.“

Tako je bar bilo dok Hajnc-Kristijan Štraheova desničarska Slobodarska partija Austrije nije povukla neočekivan potez u borbi za glasove druge po veličini nacionalne manjine u Austriji.

Na lepu reč, “Srbi će zauzvrat pružiti ruku“, Marković kaže za BIRN. „Mi strasno volimo i strasno mrzimo. Takvi smo.“

Marković je 2006. pristupio Štraheovoj SPA i postao odbornik u gradskoj skupštini Beča.

Bio je to početak saveza koji je rastao – antiimigraciona partija koja traži glasove među belim hrišćanskim migrantima i izbeglicama, dok se s druge strane bori protiv uglavnom muslimanskih migranata i izbeglica koji na obale Evrope stižu iz Afrike, Azije i sa Bliskog istoka.

“Austrija je mala zemlja i ona mora da zaštiti svoj narod i svoje radnike – nas, strance koji živimo i radimo u Austriji 30 ili 40 godina“, kaže austrijski penzioner srpskog porekla Živorad Branković.

“Kako bi to izgledalo kada bi prihvatili sve migrante koji žele da dođu ovde? Mislim da su u pravu što su prestali da primaju migrante i rekli „ne možemo više da ih primamo.”“

Novi izbori             

Parlamentarni izbori u Austriji održaće se 29. septembra, kao posledica raspada koalicije između Štraheove SPA i veće stranke desnog centra Austrijske narodne partije.

Ovaj savez je došao na vlast 2017. godine, ali se raspao u maju ove godine, nakon što je svetlost dana ugledao video snimak u kojem se po svemu sudeći vidi Štrahe u jednom hotelu na Ibici, kako nudi ugovore lažnom ruskom donatoru u zamenu za pomoć u kampanji SPA. Štrahe je podneo ostavku kao vice-kancelar i vođa SPA.

Međutim, ovaj skandal nije toliko ugrozio poziciju SPA koliko su neki očekivali. Na austrijskim izborima za Evropski parlament, ova stranka osvojila je treće mesto sa 17,2 odsto glasova i novi savez sa Austrijskom narodnom partijom ostaje kao opcija nakon izbora.

SPA će ponovo pokušati da obezbedi glasove Srba tako što će im pružiti podršku u borbi protive nezavisnosti bivše pokrajine Kosovo i tako što će zaigrati na kartu antimuslimanskog sentimenta prisutnog među mnogim pravoslavnim Srbima.

“Štrahe je pokušao da animira srpsku dijasporu, pogotovo Srbe s austrijskim državljanstvom i treću ili četvrtu generaciju Srba u Austriji“, kaže Vedran Džihić, viši istraživač na Austrijskom institutu za međunarodne poslove na bečkom Univerzitetu.

„Za vreme predizborne kampanje bilo je nekoliko bilborda na kojima je Štrahe nosio pravoslavne brojanice na ruci i otvoreno je govorio o problemu na Kosovu“, kaže Džihić za BIRN, govoreći o izborima održanim 2012./2013. godine.

„Mnogi mladi Srbi bili su veoma aktivni u njegovoj partiji i neki od njih su na veoma uticajnim pozicijama u SPA, tako da mogu da utiču na politiku partije.“

Ovde spadaju i Konstantin Dobrilović, dugogodišnji savetnik Štrahea, i Nemanja Damjanović, SPA član gradskog senata u Beču,. Dobrilović je još uvek bio Štraheov savetnik u vreme skandala na Ibici, ali kada je BIRN kontaktirao s njim u julu, rekao je putem SMS poruke da se „povukao iz politike“ I da ne daje izjave i intervjue. Damjanović nije odgovorio na upite za komentar.

Džihić dodaje da je supruga bivšeg zamenika vođe partije SPA Johana Gudenusa, Tatjana, Srpkinja iz Bosne i da su i Štrahe i Gudenus primili odlikovanja od nacionaliste i vođe bosanskih Srba, Milorada Dodika.

U februaru 2018, tadašnji vice-kancelar Štrahe dao je intervjue dnevnom listu „Politika“ iz Srbije u kojem je rekao da je Kosovo „bez ikakve sumnje, deo Srbije,“ što je direktno osporavanje zvanične austrijske politike, koja ovu teritoriju sa većinskim albanskim življem priznaje kao suverenu državu.

U slučaju Ibica, Štrahe opisuje bivšeg srpskog paravojnog vođu i šefa podzemlja Željka Arakana Ražnatovića – koji je bio umešan u talas etničkog čišćenja u ratu u Bosni od 1992. do 1995. i koji je upucan i ubijen u jednom beogradskom hotelu 2000. godine – kao „kul tipa“. Štrahe je navodno prisustvovao koncertu Arkanove udovice, srpske folk zvezde Cece Ražnatović, u Beču 2003. godine.

Takmičenje za posao među migrantima

Hajnc Kristijan Štrahe na konferenciji za štampu. Foto: EPA-EFE/CHRISTIAN BRUNA

Kako kaže Marković, kada je on pristupio SPA 2006, Štrahe je pokušavao da se oslobodi reputacije osobe neprijateljski nastrojene prema svim strancima.

“Sklopili smo sporazum sa Štraheom kako bi poboljšali poziciju Srba u Austriji i Evropi, a za uzvrat bi mi glasali za njega“, rekao je Marković za BIRN.

“Savetovao sam Štrahea da zakupi reklamni prostor u srpskim medijima u Austriji“, kaže on.

Marković je rekao da je SPA kupila reklamni prostor u austrijskim izdanjima srpskih novina. Takve novine – tabloidi Kurir, Večernje novosti i Vesti – su veoma čitani među Srbima u Austriji i imaju veoma nacionalistički ton.

Marković je rekao da su Srbi u Austriji tradicionalno podržavali dominantnu Socijaldemokratsku partiju. “Ali Štrahe je imao uspeha među srpskom dijasporom zbog taktike sejanja straha od migranata i nuđenja retorike koju smo želeli da čujemo.”

Osam godina kasnije, 2014, Marković je napustio partiju, optužujući je za pokušaj „asimilovanja“ Srba u Austriji.

„To nije bio deo dogovora“, rekao je. „Proveli smo 500 godina pod turskom vladavinom, ali oni nikada nisu uspeli da nas asimiluju. Moj angažman u okviru SPA bio je pakt sa đavolom.”

Ako zanemarimo Markovićevu promenu stava, rad na terenu SPA dao je rezultate i tu se ne radi samo o Kosovu, rekao je Vladimir Gligorov, profesor na Institutu za međunarodne ekonomske studije u Beču.

„Ako pogledate profil ljudi koji su u Austriju došli iz Srbije ili Republike Srpske (Bosne), primetićete da oni podržavaju desničarske stavove po pitanju tržišta radne snage jer time isključuju svoje konkurente, koji, prema Štraheu, „ne pripadaju ni po boji, ni koži ni veri“ austrijskom društvu“, kaže Gligorov za BIRN.

Prosečni glasač iz Srbije ili Bosne, kaže on, možda radi ilegalno ili ima samo dozvolu za privremeni rad „i oni moraju da se takmiče protiv ostalih imigranata iz drugih zemalja. Tako da je Štraheov stav njima prihvatljiv i on je jedan od glavnih razloga koji ga motivišu da glasa za njega.“

Ivica Branković, sin austrijskog penzionera srpskog porekla Živorada Brankovića, rekao je za BIRN: „U javnim nastupima, Štrahe se predstavlja kao političar koji je protiv Islama, ali ne i protiv stranaca koji žive i rade legalno u Austriji. Na kraju krajeva, on je rekao da je protiv onih migranata koji ne žele da se integrišu u austrijsko društvo.”

S druge strane, neki Srbi navode da Štrahe nije održao reč u vezi sa Kosovom kada je preuzeo upravljanje partijom 2017. To će možda stići na naplatu SPA na sledećim izborima.

„Bio sam na njegovom mitingu u Beču i mogu vam reći da je bio veoma ubedljiv“, kaže Ratomir Milosavljević, koji radi kao taksista u Beču skoro tri decenije.

„Kada kažete da otimanje Kosova nije bilo pošteno, vi pogađate Srbina u dušu. On je tu ulogu odigrao savršeno, kao profesionalni glumac.”

Milosavljević procenjuje da je skoro 80 procenata Srba glasalo za SPA 2017, mada podaci u vezi sa glasanjem po nacionalnoj pripadnosti nisu javno dostupni.

Međutim, nakon što je došao na vlast, Štrahe je „zaboravio sve što je govorio i koliko glasova je dobio od nas, jer mu naši glasovi više nisu bili potrebni“, rekao je Milosavljević za BIRN.

Čudni bliski odnosi političara

Konferencija za štampu nakon Štraheove ostavke. Foto: EPA-EFE/CHRISTIAN BRUNA

Ako činjenica da antimigrantska partija dobija glasove migranata nije dovoljno ironična, SPA je pronašao drugog iznenađujućeg saveznika u Srbiji u Socijalističkoj partiji Srbije, koju je nekada predvodio pokojni srpski diktator Slobodan Milošević, a koja je manjinski partner u vladajućoj koaliciji u Srbiji i koja je, makar na papiru, na suprotnom kraju političkog spektruma u odnosu na SPA.

U praksi, poput SPA, Socijalisti su nacionalisti do srži.

„Kada je SPA bila u opoziciji, g. Gudenus je pokrenuo internet peticiju protiv članstva Kosova u UNESCO-u i Deklaracije o nezavisnosti Kosova“, kaže za BIRN Dragan Marković Palma, lider stranke Jedinstvena Srbija, koja je saveznik Socijalista.

Zamenik lidera Socijalističke partije Predrag Marković, međutim, rekao je da je njegova stranka previše „lako skočila u Štraheov zagrljaj“.

„On je bio prvi austrijski političar koji je bio ljubazan i prijateljski nastrojen prema Srbima u Austriji“, Marković je rekao za BIRN. „Treba da znamo da vatreni desničar u stvari ne voli strance, pogotovo strance sa Balkana.”

Rekao je i da ove dve stranke nemaju formalnu saradnju.

Međutim, politički analitičar iz Beograda Cvijetin Milivojević rekao je da njihov sporazum „nije neobičan, jer niti je Socijalistička partija Srbije levičarska stranka, niti je austrijska SPA stranka krajnje desnice. To su nacionalističke stranke.”

Na žalost po Srbiju, kaže on, Štrahe nije održao obećanje koje je dao austrijskim glasačima srpskog porekla da će povući priznanje Kosova.

„Ne zaboravite“, rekao je,“Štrahe se obraćao populaciji od preko 100.000 austrijskih državljana srpskog porekla koji imaju pravo glasa, što je ogroman potencijal za malu Austriju.”

Štrahe hvali Arkana

U maju, dva nemačka medija su objavila video u kom se prikazuju Štrahe i Gudenus kako pričaju sa ženom koja tvrdi da je nećaka ruskog oligarha u luksuznom letovalištu na Ibici. U ovom snimku koji je napravljen u julu 2017. godine čuje se kako Štrahe nudi unosne javne ugovore ovoj ženi u zamenu za podršku kampanji.

Žena je zapravo poreklom iz Srbije, ali to nije jedina veza sa Srbijom.

U ovom snimku, Štrahe opisuje Srbiju kao „fantastičnu zemlju“ gde je on „popularan skoro kao Vladimir Putin“. Ipak, rekao je ženi sa snimka da ruski biznismeni treba da izbegavaju ulaganje u Srbiju jer su neki od njegovih austrijskih prijatelja imali problema u poslovanju u ovoj zemlji.

U kasnijoj knjizi koju su napisali novinari Sudojče cajtunga Frederik Obermajer i Bastian Obermajer, Štrahe se citira kako opisuje ubijenog srpskog mafijaškog bosa i paravojnog vođu Arkana kao „kul tipa“ i „duhovitu i sjajnu osobu“. Srpsku premijerku Anu Brnabić, koja je gej, oslovio je sa „lezbejka“.

Aleksandar Roknić je novinar u srpskom listu „Danas“. Piše o pravu, kulturi, ratnim zločinima, politici i kriminalu. Roknić je takođe iskusan u izveštavanju iz sudnica, uključujući pokrivanje slučajeva pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu, kao i izveštavanju o pravnim i sociološkim fenomenima i politici.
Članak je nastao u okviru projekta Resonant Voices Initiative koji je finansiran od strane fonda za unutrašnju bezbednost Evropske unije. Sadržaj ove priče potpuna je odgovornost BIRN-a i ne predstavlja stavove Evropske unije.  

Povezani tekstovi