Zašto kardinali iz Evrope prednjače u konklavi za izbor novog pape?

Od 133 kardinala koji su zatvoreni u Sikstinskoj kapeli za konklavu, 52 (otprilike 40 odsto) dolaze iz Evrope.

Njihov izbor naslednika odrediće pravac Katoličke crkve, podeljene između liberalnih i tradicionalnih snaga, i doneti novog verskog vođu za 1,4 milijarde katolika širom sveta. Ali velika većina tih vernika nisu iz Evrope.

Papa Franja, prvi neevropski papa u više od milenijuma, napravio je neke korake ka davanju veće težine Globalnom Jugu u kolegijumu kardinala, imenovavši sve osim 25 onih koji imaju pravo da izaberu njegovog naslednika.

Skoro 90 odsto kardinala iz Afrike, Azije i Južne Amerike u konklavi je tamo zahvaljujući Franji. Nasuprot tome, on je ručno odabrao 77 odsto Evropljana i samo 70 odsto Severnoamerikanaca.

Konklava bi izgledala još manje evropski da se održala sledeće godine, jer će nekoliko evropskih kardinala uskoro ostati bez prava glasa. Granična starosna za izbor novog pape je 80 godina, a devet od 52 evropska kardinala sa pravom glasa imaju 79 godina.

Ali dok su Franjina imenovanja signalizirala pomak, ona nisu označila revoluciju: većina kardinala koje je Franja imenovao u konklavi su i dalje Evropljani.

Najveća grupa kardinala sa pravom glasa, njih 17, su Italijani, SAD su na drugom mestu sa 10 kardinala, prema podacima iz izveštaja Koledža kardinala.

Izbor novog pape je veoma politizovana vežba, sa državnim liderima koji se suptilno bore za uticaj – do različitog stepena uspeha.

Ali čak i ako je globalna zastupljenost veća nego što je bila na konklavama, demografija grupe još uvek nije u skladu sa katoličkim svetom iza Sikstinske kapele.

Katolicizam je najveća religija u EU, sa 44 odsto ljudi koji se izjašnjavaju kao katolici u istraživanju Eurobarometra iz 2023. godine.

Iako se praktično niko nije identifikovao kao katolik među protestantskim nordijcima ili pravoslavcima Grčke i Bugarske, oni su predstavljali do 70 procenata ispitanika u Italiji, 80 posto u Portugalu, Hrvatskoj i Litvaniji, a u Poljskoj preko 90 odsto.

Za sada, široka i istorijski ukorenjena katolička mašina u Evropi takođe prevazilazi onu na drugim kontinentima, sa daleko više sveštenika nego na bilo kom drugom kontinentu, prema statističkom ažuriranju iz 2022. koje je Katolička crkva objavila prošle godine.

Ako se sagleda šira sliku na svetskoj sceni, Evropa se ipak izdvaja kao kontinent gde je broj katolika u opadanju.

U 2022. godini, broj katolika porastao je na četiri od pet kontinenata. „Samo u Evropi je zabeležen pad“, navodi se u statističkom izveštaju crkve.

Uprkos primetnom porastu broja krštenja odraslih u Belgiji i Francuskoj, te zemlje su u poslednjim decenijama zabeležile veliki pad ukupnog broja krštenja. Zemlje poput Belgije i Nemačke takođe su zabeležile značajan broj zahteva za brisanje iz registra krštenih.

Tokom ove konklave, Evropa će imati tri puta više kardinala sa pravom glasa nego Afrika. Međutim, dok se petina svetskih katolika nalazi u Evropi, skoro isto toliko ih ima i u Africi, koja ima i najbrže rastuću katoličku populaciju, zahvaljujući zemljama kao što su Demokratska Republika Kongo, Nigerija, Uganda, Tanzanija i Kenija.

Katolici čine samo mali deo ukupne populacije Azije, ali predstavljaju 11 odsto globalne katoličke populacije, a crkva beleži i tamo rast broja vernika.

Amerike se izdvajaju kao najviše katoličke. Ovi kontinenti čine oko polovinu svetske katoličke populacije, predvođeni Brazilom. Ipak, kao i u slučaju Afrike, kardinali iz Južne Amerike su brojčano nadjačani tri prema jedan u odnosu na evropske kardinale tokom ove konklave.