Podrška Palestincima, ignorisanje Trampa

Osim izveštavanja o sporazumu u Vatikanskim novostima, službenom mediju Vatikana, ni papa Franja, niti bilo koji od njegovih visokih diplomatskih saradnika nisu komentarisali sporazume.

Tek je predsednik američkog biskupskog Komiteta za pravdu i mir, biskup Dejvid Meloj izjavio da normalizacija diplomatskih odnosa između Izraela i UAE „može da bude korak ka miru“.

Biskup je prvo pozdravio najavu suspenzije plana aneksije palestinskih teritorija na Zapadnoj obali.

„Katolički biskupi Sjedinjenih Država dugo su smatrali da i moralno i kao osnova za trajni mir, dve strane moraju direktno da pregovaraju i da postignu pošten kompromis koji poštuje težnje i potrebe oba naroda“, rekao je Meloj.

U Deklaraciji koja je potpisana, u prvom pasusu se ističe da su zemlje potpisnice opredeljene za održavanje i jačanje mira na Bliskom istoku „zasnovanog na obostranom razumevanju i koegzistenciji i poštovanju ljudskog dostojanstva i slobode, uključujući verske slobode“.

Onda se dodaje: „Mi ohrabrujemo napore u nastavku međureligijskog djaloga u cilju unapređenja kulture mira među Avramovim religijama i celokupnom čovečanstvu.“

Tek u sledećem paragrafu prelazi se na politički sadržaj i ulogu države, konstatacijom da „razvoj prijateljskih odnosa među državama“ unapređuje interes za trajni mir na Bliskom istoku i celom svetu.

Ćutanje Vatikana je usledilo i pored jasnog preimućstva koje se daje religijskim aspektima ovog sporazuma.

Bliski istok je dugo vremena glavna diplomatska briga Vatikana.

Geopolitički, palestinsko-izraelska podela je „majka svih sukoba“ i izbegavanje širih tenzija u regionu je ključ globalne bezbednosti.

U verskom smislu, Sveta zemlja je kolevka hrišćanstva, a pastoralno, na Bliskom istoku postoji mala, ali značajna hrišćanska zajednica koja je posebno izložena, kada izbiju sukobi.

Zbog toga, Vatikan je javno podržao sporazum iz Kemp Dejvida 1978. i sporazum iz Osla 1993.

U oba slučaja papa je primio šefove država, pre ili posle potpisivanja sporazuma.

Papa Franjo je od svog izbora posvećivao značajnu pažnju Bliskom istoku.

On je prvi katolički poglavar koji je posetio Egipat 28. i 29. aprila 2017. nazivajući tu posetu „znakom mira“.

Tada je izjavio da je posetio Egipat da brani „viziju zdravog sekularizma“ u regionu koji je često zahvaćen verskim ekstremizmom i nasiljem.

„Veliko istorijsko i versko nasleđe Egipta i njegova uloga u regionu Bliskog istoka daje mu posebnu obavezu da doprinese stabilnom i trajnom miru, zasnovanom ne na zakonu sile, već na snazi zakona“, rekao je papa.

Vizija „zdravog sekularizma“, objasnio je katolički poglavar, pojavila se u razgovoru sa predsednikom Egipta Abdelom Fatahom al-Sisijem i na sastanku sa političkim i diplomatskim liderima te zemlje.

„Zdravi sekularizam“ fraza je koju je prvobitno skovao bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi, a preuzeo ju je papa Benedikt VI da bi se opisao oblik razdvajanja crkva/država koji pruža slobodu religiji i ne potiskuje ulogu vere iz javnog života.

Dve godine kasnije, početkom februara prošle godine, papa Franjo bio je prvi katolički poglavar koji je posetio jednu zalivsku državu – upravo UAE.

Tada je odao priznanje Emiratima kao „zemlji koja pokušava da bude model koegzistencije, ljudskog bratstva i mesto susretanja različitih kultura i civilizacija“.

Za vreme boravka u Abu Dabiju, papa se sreo sa poglavarom kairskog Al Azhara, šeikom Ahmedom al Tajebom.

Tada je s njim potpisao „Dokument o ljudskom bratstvu“, za koji se očekuje da će biti osnova za njegovo encikličko pismo koje će da potpiše u Asiziju 3. oktobra, a koje ima naslov na italijanskom „Fratelli Tutti“.

Vatikan je dugo pristalica rešenja o dve države koja znači suverenitet za Palestince, bezbednost za Izrael i specijalni međunarodni status za sveta mesta.

„Avramov sporazum“ je ostavio Palestince po strani i udaljio se od koncepta suvereniteta za Palestince kao neophodnog uslova za trajni mir.

Kao dugogodišnji branilac prava Palestinaca, Vatikan ne može da odobri nijedan korak za koji se čini da ta prava čini manje mogućnim, čak i kada ne može da ospori da dva dugogodišnja neprijatelja sklapaju sporazum, pozivajući se na Avramov biblijski arhetip.

Čini se da je i blizina američkih izbora jedan od važnih razloga vatikanske tišine.

Papa Franjo na sve načine nastoji da ne bude uvučen u politička opredeljenja.

Upravo zbog toga, smatra se, već osam godina nije posetio svoju rodnu zemlju, Argentinu, jer ne bi želeo da se tumači da njegova poseta ide u korist nekoj od političkih strana.

Ali, papa Franjo nije bio uopšte mnogo diskretan kada je kritikovao Trampa kao kandidata, kada je izjavio da svako ko želi da izgradi zid kako bi sprečio ljude da uđu u zemlju „nije hrišćanin“.

Sada je mnogo uzdržaniji, izbegavajući sve što bi moglo da bude direktno protiv američkog predsednika, iako je jasno da oni imaju sasvim različite politike.

Ovaj sporazum ne samo da koristi Trampu, nego i izraelskom premijeru Netanjahuu, a nijedan od njih dvojice nije obrazac šefa države koje bi Vatikan poželeo, ocenjuje urednik katoličkog magazina Kreks Džon Alen.

Ceremonija potpisivanja došla je tri dana pre nego što je državni sekretar Pompeo javno prozvao papu i Vatikan zato što ne uzvraćaju snažnije Kini zbog kršenja verskih sloboda.

Katolički list Kroa smatra da „gledajući tako unapred, mogu da se pronađu dodatni razlozi zašto Vatikan nije krenuo putem koji preferira Pompeo“.

Davno je rečeno: „Ako ne znaš šta da kažeš, ćuti i ne možeš da pogrešiš.“ Čini se da je Vatikan prihvatio tu mudrost, zaključio je Kroa.